Dragan Štavljanin, novinar i urednik Radija Slobodna Evropa, autor više knjiga i stručnih radova, preminuo je u Pragu od posledica teške bolesti u 62. godini života.
Sve što je radio nosilo je jasan profesionalni pečat. Velikodušno je delio svoje znanje i vreme, isporučujući izuzetna novinarska ostvarenja na svim platformama RSE.
Draganov put vodio je od reportera do urednika, a njegov petočasovni „Noćni program“ koji je iz noći u noć uređivao i vodio tokom NATO kampanje protiv Srbije 1999. godine ostaće zapamćen na prostoru bivše Jugslavije kao jedino svetlo u informativnom mraku koji je vladao tih ratnih meseci. U tim mesecima straha i neizvesnosti, RSE je dostigao rekordnu publiku kao jedan od retkih objektivnih izvora informacija, dobijenih od reportera sa i izveštača sa svih strana sukoba.
Dragan je izgradio i koordinisao mrežu dopisnika koji su pokrivali Srbiju, Kosovo i Crnu Goru. Sa mnogima od njih ostao je u profesionalnim i prijateljskim odnosima i nakon 1999. godine, baš kao što je uvek bio rado viđen među kolegama i prijateljima u svim državama bivše Jugoslavije.
Intervjuisao je svetski poznate ličnosti, uključujući Leha Valensu, Mariju Todorovu, Jorgosa Papandreua, Fransisa Fukujamu i mnoge druge, i dokazao se kao promišljen i cenjen sagovornik vodećih glasova u politici, ekonomiji i spoljnim poslovima.
Poslednjih godina rada na RSE Dragan je pokrenuo video-serijal „Post Scriptum“, sažeta objašnjenja globalnih dešavanja – od Balkana do rata u Ukrajini; od demokratskog nazadovanja u Mađarskoj do autoritarizma u Turskoj; od tehnološke industrije do širenja digitalnog uticaja Kine.
Serijal je jedan od najgledanijih sadržaja na društvenim mrežama RSE.
Angažman u RSE završio je kao spoljno-politički urednik.
Karijeru je započeo u drugoj polovini osamdesetih kao jedan od najmlađih novinara u tada visoko cenjenom i popularnom nedeljniku NIN. Nastaviće je u Radio Beogradu.
Privržen profesionalnom i etičkom izveštavanju tu kuću je među prvima napustio, odbijajući da prihvati strogo kontrolisanu uređivačku politiku koju su nametali krugovi vlasti Slobodana Miloševića.
Verujući da promene u Srbiji mogu biti izvedene i u uslovima međunarodne izolacije tadašnje Jugoslavije i ratova u okruženju, kao pomoćnik ministra informisanja iz redova nestranačkih ličnosti, priključio se početkom devedestih timu Miloševićevog oponenta premijera Milana Panića.
Autor je više knjiga; među njegovim najvažnijim delima je „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“, komparativna studija sukoba na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza (promocije su bile u Beogradu i Kragujevcu), u kojoj je slučaj Kosova poslužio kao ključna tačka zasnovana na intervjuu koji je uradio za RFE; kao i „Balkanizacija interneta i ‘smrt’ novinara“, knjiga o promenama u novinarstvu u digitalno doba.
Magistrirao je na poljima međunarodnih odnosa na Otvorenom univerzitetu u Londonu i u Budimpešti. Godine 2012. odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom „Demokratija i mediji u eri globalizacije“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.
Od Čačka gde je rođen, preko Beograda gde je ušao u novinarske vode, do Praga gde je živeo skoro tri decenije Dragan je bio podjednako posvećen poslu i porodici. Bio je Tamarin suprug i otac Luneta, Ivana i Pavla, kolega i nezamenjivi prijatelj. Uvek je ostajao dosledan, principijelan, etičan i profesionalan.
Iz bolnice u kojoj se borio sa najtežim izazovom, kolegama na RSE uputio je poruku:
„Naše povremene međusobne nesuglasice nikada nisu bile podsticane nacionalnom, verskom ili bilo kojom grupnom pripadnošću bilo koga od nas, već različitim profesionalnim viđenjima kako da dođemo do najboljeg rezultata. I po tome smo oaza u svetu podeljenom po raznim osnovama.“