Sedimo više nego ikada – za računarom, u automobilu, na sastancima, u avionima. I dok nam se čini da „ne radimo ništa loše“, telo pamti neaktivnost, a vene često prve pošalju signal da nešto nije u redu. Osećaj težine u nogama, otoci, nemirne noge ili svrab često se pripisuju umoru ili stresu, dok pravi uzrok ostaje neprepoznat.
Šta se zapravo dešava sa venskim sistemom kada satima sedimo ili stojimo u mestu? Da li mikropokreti pomažu, kada treba reagovati i zašto vidljive vene nisu jedini pokazatelj problema? O „kancelarijskom telu“, modernim navikama, genetici i kvalitetu života portal Stetoskop razgovara sa dr Dariom Jocićem, hirurgom specijalizovanim za lečenje venskih bolesti.
Šta se dešava sa venama kada sedimo satima?
„Dok sedimo, ne dešava se baš ništa i to je najveći problem. Cirkulacija je u stvari kretanje krvi kroz organizam. Srce je mišićna pumpa koja pumpa krv, pumpa krv u aortu, zatim u arterije i zatim ta krv ulazi u venski sistem. Kada preda svoje hranjive materije, kada preda kiseonik tkivu, ulazi u vene, uzima ugljen-dioksid i raspadne produkte metabolizma, ulazi u vene i vraća se prema srcu. Ono što potera krv prema srcu da se vraća, je pre svega mišićna pumpa koja deluje protiv sila Zemljine teže. Kada mi sedimo, ne dešava se ništa sa mišićnom pumpom i tada vene ne rade ništa, to jest krv stoji u njima, manje ili više, i to jeste neki problem„.
Kako kardiovaskularni sistem i vene reaguju na fizičku neaktivnost?
„Ako sedimo previše, ako radimo za računarom, ako se vozimo automobilom previše bez ikakve pauze, ako letimo prekookeanskim letovima a da ne ustanemo iz sedišta, to je problem. To je ono što napravi problem, ne toliko u venskom sistemu, nego u mišićima, pre svega donjih ekstremiteta i koži donjih ekstremiteta. Znači, dolazi do pojave otoka, pre svega koji može da proizvede tegobe kod osobe koja ima taj problem, a takođe može doći do stvaranja krvnog ugruška koji može napraviti takođe problem. To je ono što se zove bolest ekonomske klase, to jest tromboza dubokih vena na prekookeanskim letovima, kada ljudi sede u skučenom, zgrčenom položaju i ne ustaju iz svog sedišta, ne odu da se prošetaju, ne piju dovoljno tečnosti. To je sve nešto što dovodi do problema, to jest do nekog kancelarijskog tela. Tako isto, koliko preterano sedimo to često viđam kod pacijenata koji imaju problem sa kretanjem, imaju problem sa kukovima sa drugim nekim oboljenjima. Oni često dugo sede i i dobar deo dana provedu sedeći. Onda vidim pacijente praktično koji nemaju vensku bolest, a imaju simptome kao da imaju najgori tip venske bolesti. Čak dođe i do otvaranja rana, upravo i samo zbog toga što nema aktivacije mišićne pumpe. Znači, to treba da bude nešto kao poruka da treba da aktiviramo mišićnu pumpu„.
Faktor godina, takođe, utiče na stanje vena?
„Kad kad govorimo o tim kancelarijskim bolestima i bolestima dugotrajnog stajanja, sedenja, onda su to nevezano, je l’ da? Nije određeno godinama. Posebno se to potencira kada postoji problem sa proširenim venama kod pridruženih bolesti, to su najčešće starije osobe. One imaju te reumatološka oboljenja, probleme sa kostima, parkinsonizam, sve su to stvari koje dovode do toga da se osoba otežano kreće. A mlađe osobe, naravno, povezane su sa određenim profesijama, to su ljudi koji produženo sede, znači onda kuvari, kozmetičari, lekari, medicinske sestre, to svi koji stoje malo duže u jednom mestu i kome je amplituda pokreta dva metra levo-desno, oni imaju problem„
Šta je rešenje?
„Svakako su to minimalno invazivne procedure, pre svega laserska operacija vena koja nudi pacijentima operaciju u uslovima lokalne anestezije, znači uz taj minimalni perioperativni, postoperativni oporavak i tegobe i brzo vraćanje u normalan život i radne aktivnosti. Intervencija je brza relativno, izvodi se u uslovima lokalne anestezije i to menja kvalitet života. Ja često kažem pacijentima kada oni kažu: „Je l’ hitno, je l’ opasno?“ Mi volimo te, izraze koji su onako spektakularni i doktori vole i pacijenti, ali ja im više kažem da ova operacija nije za spas života, nego za kvalitet života, da bi njihov život bio lepši, lakši i da bi sačuvali svoje noge za starost. To je suština„
Izvor: Stetoskop