Zašto dr Suzana Perović nije vraćena u Dom zdravlja?

Preuzeto: Kragujevačke novine

Nekoliko desetina pacijenata bili su vidno razočarani kada im je posle nekoliko pokušaja da zakažu pregled kod dr Suzane Perović, neuropsihijatra u Savetovalištu za mentalno zdravlje, rečeno da je doktorka otišla u penziju i da se neće vraćati, iako su prethodno imali drugačija saznanja. Naime, u Savetovalištu su dobili informaciju da postoji mogućnost da se doktorka vrati na posao, po uredbi Vlade Republike Srbije i da do kraja februara radi kao i nekoliko njenih kolega, dok se ne pronađe drugo rešenje za upražnjeno radno mesto, pišu Kragujevčke.

Ispostavilo se, međutim, da za nju nema mesta u Domu zdravlja, gde je radila 35 godina, iako ni posle dva meseca otkako je penzionisana, to mesto nije popunjeno.

Gde je zapelo

Pacijentima je savetovano da se jave izabranom lekaru koji će ih uputiti kod drugog psihijatra, ali mnogi to nisu hteli da prihvate.

• Ne želim kod drugog doktora. Nemam ni snage ni volje da sve pričam od početka i da ponovo prolazim kroz sve procedure. Njen sam pacijent već deset godina i naći ću ordinaciju gde doktorka radi privatno, rekla je jedna pacijentkinja.

Druga je bila izričitija i rekla je da je njoj doktorka Suzana bila sve u životu, da ne želi drugog doktora i da ako ne može da dođe do nje, prestaće da pije lekove. Mnogo je bilo poziva porodica koji neguju dementnu osobu i sa kojima je doktorka imala izuzetnu višegodišnju saradnju, ali i oni su upućeni da traže drugo rešenje, ali su to odbili uz obrazloženje da će kod nje ići privatno.

Nakon reagovanja većeg broja pacijenata, kojima nije bilo jasno zašto se doktorka nije vratila na posao, iako je bilo reči da postoji mogućnost da nastavi da radi, pitali smo direktora Doma zdravlja dr Vasilija Antića da objasni „gde je zapelo”.

• Doktorka je stekla uslov za penziju i penzionisana je. Osim toga, posle višegodišnjeg bolovanja na posao se vratila doktorka Milić, lekar opšte prakse, koja radi u Ambulanti broj 4, tako da za doktorku Perović nema mesta, nije u kadrovskom planu. Inače, ona je odličan lekar i ako bude bilo prostora, ako se ukaže mesto i nastavi da važi uredba, angažovaću je ponovo, rekao je direktor Antić.

Ruku na srce, osim da je doktorka penzionisana, ništa ovim objašnjenjem nije postalo jasnije. Prvo, nije jasno kakve veze ima povratak doktorke opšte prakse na svoje radno mesto u „četvorku”, gde je stalno zaposlena, sa mestom neuropsihijatra u Specijalističkoj službi, gde je radila doktorka Suzana?

Drugo, zbog deficita lekara i potrebe posla, a po Vladinoj uredbi koja je to omogućila, iz penzije se vratilo u Dom zdravlja najmanje sedmoro lekara specijalista. I sam direktor, iako je zvanično u mirovini, to mu nije smetalo da zadrži direktorsku funkciju i već dve godine regularno prima i platu i penziju.

Doktorka Perović ovom prilikom objasnila je detaljnije dešavanja vezana za njen povratak na posao.

• Nakon zvaničnog odlaska u penziju, polovinom novembra prošle godine, sa direktorom Doma zdravlja obavila sam dva razgovora i postigli smo usmeni dogovor da se, nakon što završim proceduru oko penzionisanja, vratim na posao po važećoj uredbi koja je na snazi do 28. februara 2026, počinje priču dr Perović.

Razlog njene odluke da se vrati na posao bio je višestruk. Prvo zbog toga što veoma voli svoj posao, a drugi je što već dugo vremena radi na programu prevencije demencija, kao i sa članovima njihovih porodica, a bila je uključena i u psihološku podršku pacijenata sa karcinomima.

• S obzirom da na moje mesto u Savetovalištu za mentalno zdravlje, koje ima dva psihijatra, do dolaska koleginice sa specijalizacije nije bilo naznaka da će neko da radi, to mesto je praktično upražnjeno, pa sam ja odlučila da nastavim da radim. U tom trenutku moja procena je bila da to ima svrhe, pre svega zbog velikog broja pacijenata i komunikaciju sa njima tokom svih ovih godina, a zakonom je to omogućeno. Znači, ne bih zauzela mesto nekom mlađem, niti bih ikada uradila tako nešto. Uostalom, smatram da sam dovoljno radila, kaže naša sagovornica.

Ili jesi ili nisi

Nakon odlaska u penziju zbog potrebe regulisanja pravnih stvari nekoliko puta je bila u upravi Doma zdravlja u Stanovu i ništa nije bilo sporno oko njenog povratka. Ona je polovinom decembra obavila telefonski razgovor i sa direktorom vezan za vraćanje na posao i tada ništa nije bilo sporno. Nije htela da insistira na datumu, ali je bilo važno da zna kada treba da počne zbog interesovanja pacijenata koji su je neprestano zvali da zakažu termine za pregled.

• Dana 24. decembra pozvala me je službenica iz Stanova da mi kaže da u ovom trenutku za mene nema mesta i da će videti posle Nove godine. Ni dan danas mi nije jasno da me posle 35 godina rada u Domu zdravlja nije pozvao ni direktor, ni njegova zamenica, ni šefica pravne službe, ako ni zbog čega drugog, bar iz razloga što sam doktorka koja je tu toliko dugo radila, kaže Suzana Perović.

Nakon što je saznala da za nju „nema mesta”, pozvala je svoje saradnike u Savetovalištu i rekla šta se desilo, potom sačekala da prođe Nova godina i konačno ih obavestila da se ne vraća i da otkažu pacijentima koji su zakazali termine.

• Ja zaista ni sada ne razumem šta znači obrazloženje da za mene nema mesta, ali to što ja ne znam ne govori o meni, nego o direktoru. Inače, direktora privatno poznajem 35 godina, dakle mnogo pre nego što je postao direktor i nije mi jasno na čemu je zasnovao procenu da mi ne treba objašnjenje, jer bih svako prihvatila. Ja sam svoj radni vek završila.

Doktorka Perović otišla je u penziju sa punih 40 godina radnog staža od kojih je 35 godina radila u Domu zdravlja na poslovima lekara opšte medicine i specijaliste neuropsihijatra od 1995. godine. U periodu od 2008. do 2013. godine radila je kao direktor Zavoda u Malim Pčelicama. Povratak u Dom zdravlja poklopio se sa osnivanjem Savetovališta za mentalno zdravlje u okviru ove ustanove, gde je bila angažovana od prvog dana kao koordinator, a posle kao šef Savetovališta.

U tom periodu obavljala je različite poslove na prevenciji mentalnog zdravlja, lečenju i rehabilitaciji osoba sa mentalnim poremećajima. Bila je osnivač i predsednik Upravnog odbora Udruženja osoba sa mentalnim smetnjama „Luna”, u okviru kojeg je godinama radila sa grupama žena obolelih od karcinoma dojke u saradnji sa kolegama iz Italije. Kroz ordinaciju doktorke Perović prošle su desetine hiljade pacijenata, a samo u poslednjih 12 godina preko 24.000 njih.

O stvarnim razlozima zašto za doktorku nema mesta može samo da se nagađa. Činjenica je da na njeno mesto nije došao niko drugi i u Savetovalištu sada radi samo jedan psihijatar.

Pitanje koje se postavlja je zar znanje i iskustvo koje poseduje doktorka Perović nije trebalo iskoristiti dok se ne pojavi drugo rešenje, kad već država to omogućava i nema takvih kadrova?

Međutim, sva je prilika da se doktorka Perović zamerila političkim moćnicima, jer nije bila „na liniji”, odnosno poznato je da je neko ko od početka podržava studente. Nije tajna ni da je prisustvovala svim velikim skupovima podrške u zemlji. Javno je govorila o tome u medijima i bila sagovornik i u ovim novinama o posledicama delovanja zvučnog topa na skupu 15. marta prošle godine u Beogradu, čiji je bila učesnik i svedok.

Nije, međutim, prvi put da se doktorka Perović našla na meti političkih mentora zbog nepripadanja vladajućoj stranci. I njeno direktorovanje u Zavodu Male Pčelice završilo se političkom odlukom pošto su 2012. godine naprednjaci preuzeli vlast u zemlji. Nakon neuspešnog ubeđivanja da se učlani u stranku, na šta nije pristajala, „preko noći” je smenjena sa direktorske funkcije. Nekoliko meseci ranije doktorka Perović je bila sagovornik u „Kragujevačkim novinama” za tekst koji je objaljen 11. oktobra 2012. godine, nakon što je manjinski sindikat, uoči reizbora direktora, „optužio”, bez ijednog zvaničnog dokaza, za nenamensko trošenje novca za renoviranje jednog od paviljona u Zavodu.

Zbog svega navedenog nije slučajno što ovaj tekst nosi isti naslov kao i onaj koji je objavljen pre više od 12 godina, jer razlog za neobjašnjive odluke ljudi na vlasti može biti samo jedan – ili si član ili nisi.

Piše: Gordana Božić, Kragujevačke