Rezultat ostao kao što je i bio pre prekida zbog tragičnog događaja pre mesec dana – 2:0 za Kragujevčane
Od prvog sudijskog zvižduka internacionalci u redovima Radničkog razleteli su se po terenu. Vižđi Sali pogodio je posle samo 63 sekunde i postigao svoj prvi gol od povratka u Kragujevac. Balde je blistao, počeo je akciju što ju je Kilijan Bevis krunisao svojom drugom asistencijom na meču, a Ben Hasin već u devetom minutu povisio na 0:2. Visio je u vazduhu i treći gol u mreži Mladosti…
Poslednje slike koje je u svom nepravedno prekratkom životu imao pred očima Mladen Žižović. Lučani, 3.11.2025.
Šta smo prvo pomislili, gledajući potresne snimke u TV prenosu pre okruglo mesec dana? Da je fudbal, iako mu neretko dajemo mitske dimenzije, ipak, samo najvažnija SPOREDNA stvar na svetu. Da smo najčešće nesvesni sopstvene prolaznosti. Da je život previše surov i nepredvidiv – danas jesi, sutra više nisi – da bismo se nervirali za svaku sitnicu.
Šta smo prvo sledeće uradili nakon toga? Sve to zaboravili i nastavili da teramo po starom.
Tako je morala da se nastavi i najtužnija utakmica srpskog fudbala, kako propozicije nalažu, od tog, 41. minuta, kada je zvuk pištaljke Jovana Šegrta bio znak tragičnih vesti.
Izvršila su obojica trenera po dve promene u tadašnjim sastava, jedna od onih za koje se odlučio Nenad Lalatović bila je Varjačić umesto Boranijaševića, ali desni vingbek Mladosti, pretprošle sezone najveće otkrovenje Mozzart Bet Superlige, na terenu će provesti jedva 20 minuta. Zbog neopreznog starta nad Bevisom, sudija Šegrt mu je, nakon poziva iz VAR sobe, pokazao direktan crveni karton.
Nije bilo mnogo uzbuđenja, štaviše moglo bi se reći da ie ovo isključenje najveće u večerašnjem nastavku prekinute utakmice 14. kola srpskog šampionata. Puno seckanja igre zbog čestih prekršaja, po meri gostiju koji su (sa)čuvali rezultat. Čak se spustila i magla, da dodatno oteža igračima oba tima, ali čak ni ona ne smeta Stamenkoviću da čini čuda na golu, kao u 76. minutu, kada je zaustavio zicer glavom Džardžua, pa deset minuta kasnije i udarac nogom istog fudbalera.
Radnički u crnim dresovima, pod komandom najbližih Žižovićevih saradnika Puzigaće i Đurića, još nije postigao gol za više od 230 minuta fudbala od pokušaja povratka u normalne životne tokove, ali ovog puta to je bilo dovoljno da se sačuva ranije kaparisana pobeda – 0:2. Bez proslave, ali sa jasnom posvetom.
Mladost je formalno prekinula seriju od tri uzastiopne prvenstvene pobede, ali suštinski su ovi bodovi izgubljeni još pre mesec dana. I tako je verovatno i trebalo da ostane…
IZVOR: Mozzart sport