- Peti oktobar koliko je bio značajan i zračio demokratičnošću imao je nedostatak i svoju lošiju stranu: kad se nakon četvrt veka osvrnemo na događaj koji je raskrstio sa režimom Slobodana Miloševića 90-ih, prvo što upada u oči jeste jedan “nezavršeni posao”, ističe lider stranke Srbija Centar (SRCE) i narodni poslanik Zdravko Ponoš za Simptom, upitan kakvo mu je sećanje i prva pomisao na “politički jubilej”, 25 godina od petooktobarskih promena.
Tada je, uz stotine hiljada ljudi na ulici, a nakon pokušaja (još jedne) izborne krađe i osporavanja prethodne pobede Miloševićevom protivkandidatu Vojislavu Koštunici na izborima za predsednika SR Jugoslavije 24. septembra 2000, oboren na pleća bivši režim.
Ponoš za portal Simptom kaže da se sa ove distance još i bolje vidi i razaznaje mana “jugoslovenskog ustanka” (kako je 5. oktobar kršten u inostranim zapadnim medijima tog vremena), te naglašava da bi danas bilo “i lakše i bezbednije da su potrebne stvari urađene na vreme”.
- Ovako je situacija kao sepsa koja se otme kontroli… Simbolički, 6. oktobar da se desio, danas nam se zlo ne bi ponavljalo u ovom obliku. Ovog puta taj posao mora da se uradi kako valja, da se zmiji stane na glavu i nikada više ne dozvoli da se nešto slično ponovi, nedvosmisleno poručuje Ponoš.
Pre 6. oktobra potrebna je pobeda na izborima
Ipak, vraća priču nekoliko koraka unazad, na pomenuti 24. septembar.
- Nama za početak treba pobeda na izborima, naš 24. septembar, što uverljivija to bezbednija, tolika da ne može da se dovede u pitanje i pokrade. Posle toga će doći neki naš 5. oktobar jer ova vlast, nemajući osećaj za realnost, uveren sam, ne bi bila u stanju da prizna rezultate pobede. Onda bismo tu pobedu morali da branimo i odbranimo, a potom bi došao i 6. oktobar, kaže lider stranke SRCE.
Naslanjajući se na prethodnu temu, a na pitanje kako vidi budućnost Aleksandra Vučića i političke, “SNS nomenklature na vlasti”, a nakon (potencijalne) promene vlasti, Ponoš procenjuje da bi gledište “da Vučić nakon svega vodi normalan život bilo veoma teško zamislivo”.
- … npr. da ide na pijacu, pije kafu i lista novine, da ga možete sresti na izletu ili u pozorištu… I tu se ne radi samo o njemu već i o čitavoj plejadi ljudi iz vrha vlasti. Ko bi mogao da ih zamisli da vode jedan normalan život koji podrazumeva da više nisu vlast?, postavlja pitanje Ponoš, navodeći da su kada do promena dođe, srpskom društvu preko potrebni ‘lustracija’ i ‘krivična odgovornost’.
On ističe da će “neki morati trajno da budu sklonjeni iz bavljenja javnim poslom, a drugi da odu u zatvor”.
- Isto tako, neke organizacije moraju da budu zabranjene – pre svega neke političke stranke koje su zloupotrebile svoj uticaj u vlasti i ogrezle u korupciji i kriminalu – kao što i oni koji su se zvali medijima, a zapravo to nisu bili, nego su omogućili da se sve ovo dešava, moraju da snose sankcije, da im se oduzmu frekvencije i budu zatvoreni, podvlači sagovornik, uz napomenu da bi to bilo i više nego plodotvorno, “jer bi sprečilo da isti ljudi rade isti posao koji su radili u svim prethodnim vlastima samo menjajući odela…”
Upitan kako ocenjuje trenutnu političku situaciju u zemlji, gde se čini da se strana vlasti delimično konsolidovala, ali ne i da je kadra da slomi trajući opštenarodni bunt, narodni poslanik kaže da “Vučić ostaje u sedlu jašući za vratom svojih ‘lojalista’, koje sve više kandžija”.
Osvrćući se tako na tzv. čišćenje institucija poslednjih nedelja, od nelojalnih i nepodobnih elemenata (iz obaveštajno-bezbednosne zajednice, policije, Vojske, preko ustanova kulture, školstva, zdravstva itd.), Ponoš naglašava da je “struktura novopostavljenih ljudi takva da tu ima jako malo struke a višak submisivnosti prema Vučiću, i uz zavidan nivo sklonosti ka korupciji”.
- Rezultat svega je i simbolički i suštinski pad nadstrešnice u Novom Sadu i sve ono što nastavlja da pada. Zbog takve strukture, kako personalne tako i načina rada i organizacije, na kraju će pasti i ova vlast… Vučić je bez ideje, plana, nervozan i nesiguran i sada pre svega zbog svoje lične nesigurnosti insistira na lojalnosti, zaključuje Ponoš, te zapaža kako “stoga i dolazi poniženje da ljudi koji vode velike sisteme, poput direktora Telekoma, moraju sa njim i ostalim ‘ćacijima’ u ove tzv. šetnje protiv blokada”.
Zdravko Ponoš je bivši načelnik Generalštaba Vojske Srbije, a pre osnivanja stranke SRCE bio je potpredsednik Narodne stranke.
Izvor: Simptom
Predsednički kandidat ispred koalicije “Ujedinjeni za pobedu Srbije” bio je na izborima 2022, kada je osvojio oko 19 procenata glasova (blizu 700.000).
👏👏👏