Jedne sportske novine pre četiri dana objavile su u rubrici „prelazni rok” kratku vest „Anić u Vojvodini”. Reč je o altletičaru kragujevačkog „Radničkog” Lazaru Aniću, skakaču u dalj, istinskom sportskom dragulju Kragujevca.
Sportska javnost zna ko je Anić, ali pošto ovo nije prevashodno sportska tema, valja podsetiti na njegove uspehe i rezultate. Sada ima nepunih 27 godina, a od dečačkih dana je na tartanu „Čika Dače”. U „Radničkom” je stasavao i sazrevao kao atletičar, a specijalnost mu je skok u dalj. Prošla, 2017. godina, svakako mu je bila najplodonosnija, pa ga je Atletski savez Srbije proglasio za najboljeg atletičara, uz atletičarku Ivanu Španović.
Najblistaviji trenutak 2017. bio je kada je na mitingu u Slovenskoj Bistrici preskočio 8,15 metara. Tim rezultatom ispunio je normu za Svetsko atletsko prvenstvo u Londonu, istovremeno to je jedini skok nekog domaćeg atletičara u 21. veku preko osam metara. Takođe, Lazar je treći skakač u istoriji srpskog sporta. Naravno, prvi je legendarni Nenad Stekić, čiji je rezultat od 8,45 iz 1975. godine i danas državni rekord (preko osam metara leteo je tačno 144 puta), a drugi Danilo Jahić, koji je 1999. preskočio 8,18.
U žestokoj konkurenciji i vrlo zahtevnoj disciplini kakav je skok u dalj, Lazar Anić je na Evropskom prvenstvu u Amsterdamu bio deseti, a na dvoranskom prvenstvu u Beogradu – šesti. Istovremeno je bio i prvak Balkana u dvorani.
Kada je kragujevački „Radnički” dve godine zaredom (2014. i 2015.) bio ekipni prvak države, Anić je svom klubu donosio najviše bodova, takmičeći se u tri discipline: skoku u dalj, troskoku i štafeti 4h100 metara.
NJegova uspešna sportska karijera uporedo je išla sa školovanjem. Završio je osnovne i master studije na Mašinskom fakultetu sa prosekom 9,8. Mogao je da ostane na Fakultetu i da se bavi profesorskim i naučnim radom, ali atletika je ipak prevagnula. Bar dok traje sportski vek.
Već samo pomenuti rezultati govore jedno: Lazar Anić je sjajan sportista i sjajan momak.
Nažalost, celu atletsku sezonu 2018. Anić je morao da pauzira zbog teške povrede ukrštenih ligamenata kolena i ozbiljnog hirurškog zahvata. Oporavio se, već intenzivno trenira i čekamo njegove nove skokove preko „osmice”.
I sada glavno pitanje: zašto je Lazar napustio rodni grad i pristupio novosadskom klubu? Tačnije, da li se samo preselio, ili se sklonio odavde, jednostavno – pobegao? Ali ne od masnih kolača.
Anić je već neko vreme trenirao u Novom Sadu, zbog mnogo boljih uslova, posebno zimi, jer Kragujevac nema dvoranu za atletičare, ali je bio član „Radničkog”. Međutim, ovdašnji klub je spao na prosjački štap (iz budžeta grada za celu 2018. dobio je milion i po dinara) i atletičarima, naravno, od takve bede ne može ni dinar da se da.
Međutim, Lazara Anića zabolelo je nešto drugo. Nikada ga niko od predstavnika grada, ni Radomir Nikolić, ni njegov pomoćnik za sport Nikola Urošević, ni neki drugi lokalni zvaničnik, nije pozvao na najskromniji prijem, niko mu nije čestitao na brojnim uspesima, nije ga pozvao kada je bio teško povređen da ga pita kako mu je. On je to doživeo kao neprepoznavanje njegovog rada, rada njegovog trenera, pa i celog kluba. Oni koji ga dobro znaju kažu da je to osećao kao – omalovažavanje.
Lazare, želimo ti uspehe u novom klubu i drago nam je što je tvoj trener i dalje Kragujevčanin Željko Obradović, a koliko će Željko još izdržati u „Radničkom” – to samo on zna.
Piše: Kragujevačke novine