034 Nenad Đorđević: Žrtve, s koje god strane, ne smeju se koristiti u dnevnopolitičke svrhe

15.april

Urednica Glasa Sumadije, moja  prijateljjica Jovanka Nikolić mi predlaže da kao jedan od prvih počnem da pišem šta se dešava u zadnjih sedam dana… Istoričari se uvek brane pisanjem o prošlosti, da je pisanje u trenutku u kome živimo je  problematično, jer smo kao i ostali u trenutku subjektivni… Pokušavam da izbegnem, ali pristajem.

Tako da razmisljam šta prvi dan  u nedelji ima… Vrućine, skoro 30 stepeni, promena klime, čovečanstvo se suviše dugo koristi prirodom i onda dolazi do značajnih promena, pa i mi osećamo sa sve nasom industrijom koja je nestala u kovitlacu 90/tih… najava zemljotresa i čega sve ne…

16.april

Toplo kao i prethodnog dana… Naš grad ponovo se pojavljuje u vestima, ali ne po dnevnim događajima, nego po pitanju pročlosti… Kragujevačka tragedija se ponovo pominje u cilju sprečavanja usvanja Rezolucije o Srebrenici… Sad se sećamo nečega što se desilo u drugom svetskom ratu i strašne priče o nevinim ljudima iz Šumadije koji su bili izvedeni pred puščane cevi jer su bili kako je stajalo u dokumentima Vermahta – srpski građani.

Srebrenica se ne može porediti, jer su tamo bile neprestane borbe, sukobu etničkih zajednica… Poređenje i upotreba u dnevno političke svrhe, predstvalj profano tumačenje i prošlosti i sadašnjosti… „Dobri ljudi moraju umrijeti, ali smrt ne može ubiti njihova imena“ – danska poslovica.

17.april 

Priča o našoj Tržnici se nastavlja. Čini se unedogled. Svima koji smo rođeni  ovde u Kragujevcu, odlazak subotom na zelenu pijacu bio je doživljaj. Od dečjeg susreta sa velikim brojem ljudi, voća, provrća, zanatskih proizvod… Ta pijaca je predstvljala doživljaj, naročito kad smo sa roditeljima odlazili u tu subotnju gužvu i to je neizbrisivo bez obzira na sadašnje markete gde ima svačega…to je bila jedna vrsta našeg nedeljnog prodoičnog dešavanja koje mlađe generacije i ne znaju niti mogu da shvate… Tržnica je simbol starog Kragujevca, za nase generacije i deo identiteta…skepticiniji smo sve više u pogledu njene obnove…zalosno ali je to tako…

18.april

Čitam sa zakasnjenjem​ da Prirodno matematički fakultet obeležava 52. godine svoga rada… Fakultet osnovan u prošlom veku, u zgradi koja je izgrađena za  potrebe tadašnje Ženske učiteljske škole, bila je viša pedagoška škola a od sedamdesetih godina Prirodno matematicki fakultet… Sticajem okolnosti moja majka je tamo decenijama radila i imao sam priliku da upoznam mnoge naučnike koji su dali toliko ne samo samo nauci u Srbiji negoi svetu… akademike Gutmana, Karamana i mnoge druge sjajne naučnike…govor  dr Marije Stanić dekana PMF  se mora pročitati, više puta sam ga čitao.

19.april

Doživljamo svi temperaturni udar.. Napolju je 30 stepeni, počinje talas hladnoće… Počinju leđa da me koče, shvatam šta znače neoverene knjižice radnika Namenske, kažu tehnička greška, nadam se da jeste. Ta greška ne ugrožava samo radnike već i njihove porodice… Namenska znači mnogo ovom gradu jer je grad postao urbana naseoobina zahvaljujući ovom velikom državnom projektu… ViŠe od 170 godina kontinuiteta je ponos… 

20.april

I dalje hladno… Sinoć smo porodično bili na koncertu Ide Prester i benda Lolobriđida… Pozitivne vibracije, puno mojih bivših đaka sada uspešnih ljudi… Bol u leđma pa skoro ne staje posle ovog opšutejeceg nastupa…

21.april 

Tenzije koje izbijaju na bliskom istoku kulminiraju ovih dana preteći svima nama, nadam se da će stati ne samo pritajeni rat već stradanje i patnja civila. Hana Arent je pre više od pola veka napisala jednu fantasticnu misao „Apokaliptična“ šahovska igra između supersila, to jest, između onih koji se kreću na najvišoj ravni naše civilizacije, igra se u skladu sa pravilom „bilo ko da pobedi to je kraj za oboje“; to je igra koja nema nikakve sličnosti sa bilo čime što je ratnim igrama prethodilo.

Autor je istoričar iz Kragujevca