Dan dvadeset i peti – 07.04.2020
U toku večeri po podacima iz Instituta za javno zdravlje obolela su još tri Kragujevčana. Institut redovno javlja „brojke” svakoga dana do 19 sati, za razliku od KC-ea ovdašnjeg koji i dalje „mudro ćuti”. Poslednja informacija na sajtu istog je od pre pet dana. K’o da je korona „nedeljnik” a ne virus.
Po proplancima i njiva, gajevima i pod šljivama vodi se rat poljoprivrednika (koje smo u doba pre političke korektnosti zvali samo seljaci) i policije koja ih na istima hapsi, zbog nepoštovanja policijskih časova. Iz čitave zemlje stižu sulude (ali, istinite informacije, eh kad se izmešaju korona i murija) informacije da su u Vojvodini uhapsili sina o oca pustili, ili da je drugom poljoprivredniku pisana kazna jer je policajac zaključio da na traktoru nema dovoljno prašine (struka, bato) pa ga nije koristio u izradi poljoprivrednih proizvoda,,,Javljaju da su kažnjeni nadničari sanovčanim kaznama koje ne može da isprati ni njihova višemesečna dnevnica… Ljudi se bune i pokazuju na biznismene koji iako u poodmaklom dobu imaju posebne dozvole za cirkulaciju i fluktuaciju diljem zemlje. Šta će im? Pa, da pokažu, kao i svaki statusni simbol da im se može, i da oni imaju a ti nemaš. Sad, oni bi mogli ’ladno da rade od kuće, što da nisu epidemiolozi. Kad čovek pomisli biznismen, padne mu na pamet neki baja koji sada „radi” od „kuće” iz džakuzija, od ljubavnice… Ma, jok, te naše jajare mahom šljakaju iz pečenjare. Takve su im mogućnosti (intelektualno-socijalne) i higijensko-radne navike.
Ovi „slučajevi” došli su i do ušiju samog vrhovnog komandanta (naših života) A. Vučića, koji je lično obećao da će te dozvole da budu „prepolovljene”… Poljoprivrednicima nije još ništa obećao, al’ koliko će ovo da potraje verujem da će i oni doći an red. mislim, za obećanje, ne nešto stvarno… Znaćemo kad sa terasica odjekne aplauz za naše samostalne poljoprivredne proizvođače i ostale farmere i rančere. Do tada… Orite na kvarno. Što i rade.
Kad smo kod A. V.-a po povratku iz Pazara (grada, ne šopinga – za to je Milano) dočekaše ga oponenti (ali i brojni zdravorazumski nastrojeni građani) upozoravajući (Koga? Nas ili njega?) da je u brutalnoj „korona kampanji” i da pandemiju (zlo)upotrebljava za dalju izgradnju svog kulta ličnosti. Hm… u svakoj slici, izveštaju, snimku (pro)vladinih medija on je na više mesta od korone same. Kao da svaki respirator, maska, rukavice… mora baš da prođe kroz njegove ruke, kao da su njegovi i on ih lično daje iz nekog svog šteka. Mediji upozoravaju da diljem sveta nigde monarsi, predsednici i premijeri (kod nas se to kaže jednom rečju – vlast) ne kandilaju u epidemiji po svojim zemljama vukući sa sobom čitavu kamarilu i ordiju poslušnika, poltrona, podguznih muva i (pro)vladinih novinara (koji se po difoltu svrstavaju u sve tri prethodne kategorije) makar i zbog rizika širenja virusa i da se, brate, ne zaraze. Ma, jok. Izgleda da svi možemo da (po)padamo od korone ali rejting ne sme pasti (N. Kulačin – „Danas”).
Oni radikalniji, ne mislim na uvlakače, već protivnike A. V.-a tvrde da će uskoro on lično (i svojeručno) početi i da „piše recepte” dok se oni umereniji prisećaju epidemije variole vere i podsećaju da se tjekom nje J. B. Tito ni jednom nije pojavio na televiziji. Inteligentniji, dorastao situaciji, sa većim poverenjem u struku…? A, da, i rejting mu je bio veći i stabilniji. Realno, ko je onda smeo da mu ga dovede u pitanje.
Izgleda da se naša vlast nije baš najbolje spremila za koronu ali je ovu priliku jedva dočekala da iskoči na autokratski put, smatraju neki, a mi samo možemo da dodamo da je veliko pitanje da li smo ikada s njega i silazili. I S. Basara se u svojoj kolumni pita: „Je li Konova govorancija govor ’struke’ ili produžetak autoritarne politike medicinskim sredstvima Ili je najpre skretanje pažnje sa haotičnosti, neorganizovanosti, murdarluka, i neorganizovanosti države i njenog zdravstvenog sistema na N.N. neprijatelje narodnog zdravlja”. Kraj citata kome se nema šta dodati (ali ni oduzeti).
I dok A. V. vitla po Srbiji k’o korona po svetu, naši lekari (iz sveta) smatraju da čitava planeta (ali baš niko) nije ozbiljno shvatila opasnost od ove pandemije. Kad smo kod naših zdravstvenih lekara iz dijaspore Rade Panić ispred Sindikata lekara i farmaceuta skreće pažnju (e, kad smo mi to u ovom Dnevniku pisali i to dvaput) da za njima i nema toliko potrebe jer se na Zavodu za zapošljavanje (ovde, u matici) nalazi preko tri hiljade lekara i više osam hiljada medicinskih sestara i tehničara. Pak i same njihove kolege, sada ovde, a koje su godinama (i decenijama) u zdravstvenoj pečalbi jeli tvrd lekarski (i farmaceutski) hleb (je l on onda „beli”?) sa devet kora upozoravaju potencijalne novopridošle da ih ovde čeka razočarenje jer će morati da se stave pod komandni steg sve(op)štih neznalica iz redova SNS kadrova a ne struke. To zvuči realno. Bolno ali istinito, da citiramo P. Kona (mada, ne po ovom pitanju, samo smo se poslužili frazom sa jednog od pređašnjih priopćenja u 15 h).
U Srbiji je sinoć izlečen i najmlađi pacijent (beba koja je zaražena sa 19 dana) a iz našeg Kragujevca (eee…) stižu i ideje za tri prototipa alternativnih respiratora koje su osmislili mladi stručnjaci „Majnd grupa”. I, to je što se tiče lepih vesti. Onih drugih ima gde i koliko hoćeš (ili, ti nećeš, ali opet svejedno). Epidemiolog Tiodrović upozorava da će broj obolelih rasti do Uskrsa i da će od korone oboleti 60 do 70 % naše populacije.
U svetu britanski premijer Džonson je prebačen na intenzivnu negu a i Barbados se priključio većim velesilama i optužio SAD za kraću 20 respiratora koje su (naručene i plaćene) dobili kao donaciju. Tramp demantuje. Ima i privatnopreduzetničkih krađa zaštitne opreme a ne samo državnih. U Berlinu su tražili da od juče vojska prati konvoje sa zaštitnom opremom jer je jedan prekjuče upućen u unutrašnjost nestao (k’o u „Dosijeu X”) i još mi nisu ušli u trag. I u Španiji se istakao jedan lik koji je uspeo da drpi i uskladišti maske (dva miliona?!) i ostalu zaštitnu opremu u vrednosti od pet miliona evra i uredno je (pre)prodavao dok nije pao. Uhapšen je i saslušan i pušten da se brani sa slobode. Pa, kod nas više kažnjavaju seljake koji na njivi prekrše policijski čas. U njegovu odbranu mogu samo da dodam da mu nije (pre)suđeno video likom ili skajpom.
SAD već odavno prebacili 11.000 mrtvih. U Ekvadoru ne stižu da naprave sanduke (k’o onomad u Italiji) pa ih sklapaju od kartona. U Italiji blagi pad obolelih i preminulih a u Španiji čas pad pa opet skok. Kina po prvi put nema ni jednog novoobolelog a pada na šesto mesto po zaraženima posle: SAD, Španije, Italije, Nemačke i Francuske.
Po preminulima od korone „vode” Italija, Španija, Amerika…
Hrvatska rešila da „olabavi” i „relaksira” mere a nisu jedini. Crni dani u Holandiji i Belgiji (sa različitim pristupom preventive)a i Japan je rešio da uvede vanredno stanje, doduše samo u nekim delovima zemlje.Finska pojačava mere a danska ih „popušta” dok broj obolelih u Indiji i Rusiji (po prvi put 1.000 za 24 sata) raste.
Erdogan se javlja i kaže da će nam poslati još pomoći (prvi kontigent sam propustio i izvinjavam se) a ako verujete da to nije A.V.-ovo maslo, prevarili ste se.
Noćas nam je stiglo još 1.200.000 maski iz Kine a kada smo uzletanja-sletanja Dačićevi piloti dovezli naše ljude iz Pariza i Frankfurta a za sutra se sprema vazdušni most po dijasporce u SAD. Noćas se javili i naši iz Bangalora. Ovo doba debelo tera ministra I. Dačića da obnovi gradivo iz zanimljive geografije.
U toku noći preminuo je i radnik železnice, a petoro pacijenata u C.K. Vojvodina (oni, uredno izveštavaju) je u izuzetno teškom stanju. Pominju se Kruševac i Leskovac kao nova žarišta a korona je ušla posle doma za stare u Umci „Stara pruga” i u ustanovu istog profila „Doživeti stotu” u Zemunu. Doktorka Darija K. T. sa naslovnice „Blica” tvrdi da je u našoj zemlji zaraženo 10.000 ljudi ali da to ne znaju?!
Preminuo je, sad kada lopte miruju, i fudbalska legenda Radomir Antić i od njega se oprašta čitava sportska javnost od rodnog Užica, preko Beograda do Španije gde je kao trener ostvario najveće uspehe.
Danas su Blagovesti, dan, po predanju, do kojeg su se naši preci plašili da se zima ne povrati. Za zimu i njen (re)povratak nisam siguran (o tome nek se izjasni struka – meteorološka, a možda i predsednik nešto „doda”) ali svedočim da se na ove Blagovesti potomci mahom plaše od korone. Takođe, i Svetski je dan zdravlja koji nije mogao da padne u (ne)pogodnijem trenutku.
Danas je (konačno i definitivno) prelomljeno i obelodanjeno da je stavljena tačka na kućna lečenja obolelih i da će svi zaraženi, čak i sa najblažim simptomima morati da budu hospitalizovani u privremene bolnice. Ako i bude nekih „primedbi” biće „rešene” uz asistenciju policije. Biće izuzete samo kategorije poput trudnica, porodilja, hendikepiranih osoba, bolesnika na dijalizi i onih sa nekontrolisanim hroničnim oboljenjima. Što se privremenih bolnica tiče barem po Konovim spiskovima (od juče) na beogradskom Sajmu je 104 pacijenta, novosadskom 34 a u niškom „Čairu” 64 obolelih.
I Kragujevac se, makar po zasedanju gradskih vlasti (e, od kad ih nije bilo) priprema za te opcije na već pominjanim lokacijama Šumadija sajma, Hale „Jezero” i Hale „Gordana Goca Bogojević” u Velikom parku. Javljaju se i brižni (polu)glasovi u čije će ruke otići ovogodišnja đurđevdanska priznanja i nagrade ali, za normalne ljude to je danas i ovde najmanja muka i briga.Ionako su ih najčešće dobijali oni laureati koji sada zbog „propisanih mera” ne bi ni mogli da ih prime sem preko skajpa.
Današnji dan u Kragujevcu ne dočekujemo vatreno (sa dva požara) kao juče ali ne i bez dirljivih lokalnih bizarnosti. I dok čitav svet priča o visokotehnološkom kriminalu koji buja u eri pandemije kod nas drpili dve ovce. Ovce? Pa, gde ih bre nađoste?! A, u Beloševcu, dobro. E, crni Vajtfakeri, urbano, digitalno, Generacija Z, post milenijalci… ali sa ovdašnjim likom i šmekom. Da nije prošao skorije neki biznismen ili poslovni čovek kroz slavni Beloševac ili su to samo neki domaćini pošto su već obezbedili jaja za Uskrs rešili da osiguraju i vaskršnju pečenicu. Prijatno.
Kod nas na ulicama, makar najstrožeg gradskog jezgra, vidljivo manje ljudi. Čak i vozila. Da li je ono juče bio odušak posle prvog total vikend karantina? Pokazaće naredni ponedeljak, ako ga dočekamo. Nekako (što je dobro) se i redovi „istopili”. Ispred jedne pošte samo troje ljudi. Jedna žena i dva muškarca (što je u procentima 33,33 i 66,66 % u polnoj segregaciji) a prosek godina prosečan ali duboko u dozvoljenih „ispod 65”. I pred drugom poslovnicom pošte isto samo trojka sa istim postotkom seksualne zastupljenosti i starosnog uzrasta.
Nema redova ni pred apotekama. Alkohol se ustalio (ih, kad je bio u „Trnavi”, oni su bili pioniri i preteče snabdevenošću istim) ali maske i rukavice i dalje – ništa. Poklekli združeno državni i privatni sektor a i zaposleni u oba imaju zajedničko saopštenje: sutra. Dobro. To je verovatno ona pomoć od noćas (1.200.000 maski) iz Kine? Ili nije. Svejedno.
Nema redova ni pred prodavnicama „Trnave promet”. Ej, ni pred „Trnavom”?! To je znak da se upozorenja struke baš poštuju. Mašala. Onih „šetača” (primereno-prigodan termin iz serijala „The Walking Dead”) a i jaja, manje više. Limun baš „uveo” dibidus (u „Lidlu” 170 dinara – bravo, za aplauz sa terase) ali zato ima drugih voćki dok ne pohapse proizvođače što ne rade od kuće potpuno. Ni po parkovima i parkićima mahom nikog. Klupice prazne a promakne tek poneki pas sa svojim šetačem ali je termin onaj, dozvoljeni, predpolicijskočasovni. Kako se bliži početak zabrane kretanja, što primeti jedna koleginica u našim gradovima kao da žive vlasnici kućnih ljubimaca. Oni ostali se ušanče još ranije (ako su i izilazili) pred sve vrste ekrana i čekaju obraćanje struke. Jedino radnici (sada objedinjenog) „Zelenila” doteruju krošnje stabala da budu lepe kad građanstvu bude dozvoljeno da ih razgleda. Neće to skorije. Cenim da će do tog „susreta” sa olistalim drvećem da padne još najmanje jedno kresanje istih.
Ušančismo se i mi. Struka danas ne kasni a brojke biše uobičajene.
U Srbiji je od Kovida-19 u proteklih 24 sata preminulo još troje ljudi. Preminula su dva muškarca i jedna žena a njihova prosečna starosna dob je bila 64,2 godine. Ukupno je od početka epidemije preminuo 61 pacijent, 44 muškog i 17 ženskog pola. stepen smrtnosti za sada je 2,49 procenata. Novoobolelih u ovom periodu je 247, pa je ukupan broj zaraženih 2.447 ljudi. Hospitalizovano je 1.349 pacijenata a na respiratorima je 108 obolelih. Po Dariji K. T. ovo je stabilan broj obolelih (čak i neki manji pad) u nedelji kada je u drugim zemljama beležen vrtoglav uspon bolesti pokazatelj je da smo na dobrom putu ali ni u kom slučaju ne smemo da se opuštamo već da još više zapnemo (pridržavamo se propisanih mera) da se on ne bi dodatno proširio.
– Ako bi se ljudi pridržavali propisanih mera i izbegavali kontakte, ne bi bilo ni potrebe za policijskim časom, smatra ona.
Njen kolega P. Kon pa i ne baš. Po njemu takođe treba sprečiti sve kontakte a ulazimo u period od osam do 10 dana najvećeg uspona epidemije.
– Nema više igranja sa koronom, od sada oboleli moraju da idu u bolnice, da nam se ne bi desilo da nam se korona „vrati iz kućnih uslova” smatra on, dodajući da ako bi se propisala radikalna mera totalne zabrane kretanja ona bi pre svega zaživela u Beogradu i još nekim žarištima epidemije.
Behu i pitanja. One (pro)vladine televizije postaviše mahom tupa i ljigavo (ne)prigodnapitanja, ono tipa „kako dočekujete Međunarodni dan zdravlja?”… Eh, kako? Skromno, skafander, rukavice, zaraženi… U krugu korone i okruženju idiotskih pitanja. Tabloidi, vladini – jer kod nas i nema drugih u ovoj formi pseudo-zagađivačko-zaluđivačkog (dez)informisanja i dalje (pro)sipaše sav onaj jed i zagadu na koji smo već navikli tjekom pandemijskih (pre)obraćanja. Struka ih iskulira sa par manje-više ustaljenih fraza.
Drugi se latiše Roma (e, sutra je i njihov Međunarodni dan) i tretmana njihovih i bez pandemije nehigijenskih naselja i dadoše primere da su u pojedinim državama oni smešteni u za to posebno određene javne prostore. Sad novija istorija nas uči da nije prvina da se Romi lageruju u za to „određene prostore” istinu za volju tada ne samo oni, već i mnogi drugi) ali Kon ljudski odgovori da kod nas oni imaju tretman kao i svi ostali građani i da u njihovim naseljima nema neke ekspanzije korone. Dušebrižnicima po pitanju beskućnika struka dade nedvosmislen odgovor da ti ljudi, koji i ovako loše i teško žive, nisu baš prepoznatljivi sloj društva po velikim socijalnim kontaktima. Pošteno i nisu. Baš bi koleginicu koja je postavila to pitanje zapitao kada se poslednji put rukovala i izljubila se nekim od lokalnih klošara. Al, onako od srca.
Prema poslednjim (upravo pristiglim) podacima Instituta za javno zdravlje Kragujevac, od rezultata koji su stigli iz Batajnice do večeras četiri uzorka su pozitivna, a tri pacijenta su iz Kragujevca i jedan iz Aranđelovca. Topografska distribucija za naš region je trenutno: u Kragujevcu 29, Aranđelovcu 12 i Topolijedan oboleli.
Uprkos svim apelima i merama Vlade (koje nisu još zaživele) poslodavci sve više otpuštaju radnike i njihova kriva baš ima tu tendenciju. I, tek će.
Završi se i ovaj dan. U svetu je obolelo 1.400.000 ljudi a preminulo je više od 80.000 obolelih. Bil Gejts kaže da će se čovečanstvo izvući od KOVID-19 ali da nam u budućnosti slede i možda i mnogo gore pošasti. Vizija, dojava, javlja mu se… Nema veze u pravu je a svi smo na „to”, k’o i na „ovo” lično „pozvani”.
Piše: Zoran Mišić