Pored visokih temperatura koje su obeležile mesec za nama, dehidrirani i žedni pravde građani Srbije bili su izloženi normativnoj mašineriji vlasti, koja se ogleda u štancovanju zakona koji pogoduju krupnom kapitalu, a koji su istovremeno nauštrb javnog interesa.
Usvajanjem izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji, kojima se ukida naknada za konverziju građevinskog zemljišta, prećutno je legalizovana korupcija. Ovim problematičnim rešenjem prazni se državna kasa dok pravo korišćenja građevinskog zemljišta postaje svojinsko pravo sumnjivih investitora bliskih režimu i dobitnika burazerskih privatizacija u državi institucionalizovane korupcije i socijalne nepravde. Ovaj zakon je naprednjački glasnik i neimar, Goran Vesić, pompezno najavljivao kao progresivan, što je automatski pokazatelj da je reč o normativnom rešenju koje obiluje koruptivnim rizicima.
Pravi razlog navedenih zakonskih izmena je namera režima da pokloni svojim lojalnim prijateljima zemljište na primamljivim lokacijama, koje inače ima visoku tržišnu vrednost i koje ne bi mogli da priušte na slobodnom tržištu. Režim ogrezao u korupciji i koji je sve dao u bescenje, nije sposoban da vidi dalje od sopstvenog džepa i od interesa svoje klijentele pomoću koje se održava na vlasti. Na ovaj način povređuje se princip slobodne tržišne utakmice, o čemu govori i skorašnji izvešataj Državne revizorske institucije o reviziji javnih nabavki, kojim je utvrđeno da je svaki sedmi dinar javnih sredstava potrošen, a da procedura javnih nabavki nije ni sprovedena.
Nova javna rasprava o Zakonu o upravljanju privrednim društvima, koji je povučen iz procedure u junu, održana je pre nekoliko dana online, tobož zbog vrućina, čime je bila nevidljiva za zainteresovanu javnost. Podsećamo da je ovim zakonom predviđena promena pravne forme 23 javna preduzeća u a.d. i d.o.o. što je u koruptivnom režimu potencijalna uvertira u 23 sporne privatizacije.
Na vidiku je i treći slučaj koruptivnog zakonodavstva koji se ogleda u nacrtu izmena Zakona o izvršenju i obezbeđenju, kojima bi javni izvršitelji mogli da pribavljaju nedostajuću dokumentaciju i podnose zahtev za upis u katastar, nakon što donesu rešenje da je nepokretnost u vlasništvu osobe koju zastupaju. Ove izmene su protivustavne jer povređuju ustavnu odredbu o pravnoj pomoći, koja je ekskluzivno pravo advokature i službi pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave. Stvarna namera navedenih izmena je omogućavanje izvršiteljskoj branši (koja se pokazala kao kriminogena) lakši uvid u imovinu građana koju će kasnije da plene. Šema je unapred razrađena – država, preciznije partija zadužena je da izdejstvuje donošenje interesno obojenog zakona, pa će podela plena sa izvršiteljima biti nagrada za taj poduhvat. Sve opisane malverzacije su standardni manir vladajuće elite koja je ustrojena i deluje kao Kamora.