Na Glavnom odboru Stranke slobode i pravde, u ime onih koji trpe progon i napade samo zato što su članovi SSP, prisutnima su se prvi obratili Dragoslav Stankov iz Elemira, kome je početkom marta zapaljen auto ispred porodične kuće koji je rekao da su njegova porodica i on lično prošli kroz teške trenutke, ali da nema nameru da odustane zbog pretnji vladajućeg režima, a Daniela Mihajlović iz Bosilegrada koja je uhapšena zbog transparenta kojim je htela da poruči predsedniku Srbije da je narod u njenom gradu gladan, poručila je prisutnima „Nastaviću da se borim za slobodu i pravdu svakog čoveka u Bosilegradu, kao što se SSP borila za mene“.
Nakon Stankova govorio je predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas koji je rekao:
„SNS i SPS nisu učinili ništa da Srbiju uvedu u Evropu, ali su učinili sve da Srbija ostane van Evrope. Iz jednog razloga – za njih takve u Evropi nema mesta, njih takve Evropa ne želi i za njih takve ulazak Srbije u Evropu znači njihov politički kraj“
– Smisao reformi koje koje su uslov našeg članstva u EU ne treba da sprovodimo zbog EU, nego zbog sebe. Te reforme Evropskoj uniji znače samo jednu uređeniju zemlju u Evropi više, a nama znače da Srbija postane ono što može da postane. Uređena evropska zemlja, istakao je Đilas i dodao:
„Borba za pravedno društvo je suština našeg političkog delovanja, a članstvo u EU je naša obaveza prema budućim generacijama. Moramo da znamo da je bitka za ulazak Srbije u EU bitka za demokratiju, jer u EU nema mesta za autoritarizam i nedemokratske prakse.
Stranka slobode i pravde je jedini garant članstva Srbije u Evropskoj uniji do 2030 godine.
Odustajanje od Evropske unije nije odustajanje od članstva, nego odustajanje od toga da verujemo da se ovde može živeti normalno.
– Mi moramo da verujemo da se može živeti u uređenom društvu. Jer je to verovanje fundament života, pokretač svakog zdravog društva i temelj za promenu sistema. Ovo nije samo pitanje naše politike, ovo je pitanje našeg opstanka kao društva i države, zaključio je Đilas.
U ostatku teksta prenosimo ceo govor predsednika SSP Dragana Đilasa.
„Da bismo stigli tamo gde želimo moramo prvo da znamo gde smo sada, ali moramo i da shvatimo kako smo se našli tu gde smo sada. Tu gde smo sada nas je dovela politika onih koji su na vlasti bili devedesetih i koji su na vlasti sada.
Njihova politika je politika koja je bazirana na večitom izdržavanju. Traže da izdržimo razne nepravde kojima smo navodno izloženi od sveta, a istina je da su to u najvećem broju bile njihove katastrofalne greške zbog kojih smo svi trpeli posledice.
Tražili su da izdržimo ratove u koje su nas uvukli svojom politikom. Da izdržimo sankcije u koje su nas uvukli svojom politikom. Da izdržimo to što imamo niže plate od svih, što je posledica njihove politike. Stalno su od nas tražili i traže da nešto izdržimo. Već decenijama se u Srbiji njihove političke greške i promašaji objašnjavaju posledicom svetskih zavera, svetskim nepravdama, time da nas svi mrze.
Što je ovaj narod bednije živeo to su nas više proglašavali herojima oni koji su nas u te bede gurnuli. Mladost je žrtvovana u ratovima da bi ih njihovi dželati proglašavali herojima. Svedoci smo decenijskog građenja politike na žrtvama i bedi od strane vlasti, ali nikad sopstvenoj. Samo bedi naroda.
Tako su i penzioneri postali heroji jer su im uzete penzije. Lopovi su svoje žrtve proglasili herojima. I tako nekoliko decenija. Uz obećanje da će nam biti bolje samo još herojski da izdržimo da prođe novi talas bede koji ide po leđima svake generacije u porodici. Restrikcije, sankcije, nestašice, ratovi, inflacije, tranzicije, pogubne ekonomske mere, zakasnele reakcije, partokratski promašaji, stranačka čerupanja javnih preduzeća, manipulacije narodom, propagande…sve ima za rezultat patnju građana koje oni koji su sebe sačuvali njihovom patnjom proglašavaju herojima.
Za lošu vlast je dobar samo narod koji pati. Takva vlast će ubeđivati građane da pate zbog tuđih grešaka, zbog stranaca koji nas mrze, zbog nekih bivših vlasti, ali nikako zbog politike vlasti. Neće loša vlast narod kome je dobro. Nego narod koji se nada da će mu biti dobro. Jer je nada jedino što loša vlast može da ponudi u odustvu sistema i institucionalizacije nepravdi. Nada da ćemo živeti ne dobro nego malo bolje, da ćemo umeti da se snađemo u odsustvu uređenog društva, u odsustvu sistema, u nepravdi u kojoj živimo.“