U ovonedeljnoj emisiji Na zdravlje govorili smo o radu Zavoda za urgentnu medicinu i najvažnijim pitanjima sa kojima su susreću zaposleni u toku svog radnog dana. O povećanim pozivima Hitne pomoći, povećanom broju intervencija na javnom mestu, najčešćim simptomima na koje se pacijenti žale, kao i o važnosti poznavanja načina na koji se može pružiti prva pomoć, govorila je doktorka Ljubica Stanojević, specijalista Urgentne medicine.
Budući da se na našem portalu svakodnevno mogu čitati izveštaji Hitne pomoći, primećeno je da se u poslednje vreme povećao broj intervencija na javnom mestu, doktorka Stanojević kaže da od ukupnih terenskih izlazaka, negde 50 procenata bude na javnom mestu. Razlozi su različiti, kod dece koja su krenula u školu često je uzrok neuzimanje doručka pre odlaska u školu i mali broj sati sna, usled čega dolazi do snižavanja krvnog pritiska i pada šećera u krvi što dovodi do kolapsa. Kod starijih osoba razlog tome je neuzimanje terapije, objašnjava doktorka.
Najčešći simptomi zbog koji se pacijenti žale su gušenje, simptomi koji prate povišen krvni pritisak, vrtoglavice, mučnine, bol u grudima. Ona objašnjava da su simptomi naročito izraženi ukoliko su osobe već imale nekog iskustva.
- Ako je osoba preživala, na primer infarkt, onda će njen oprez kada su simptomi u pitanju biti na višem nivou, tako da se te osobe više i uplaše jer znaju šta su prošle, pa neretko pozovu hitnu pomoć da traže samo savet.
Kada je reč o stresnim rekacijama, koje se često navode u izveštajima, pitali smo doktorku da nam objasni šta se pod tim podrazumeva.
- To je kompleksnija klinička slika, zato što je stres prisutan u našem svakodnevnom životu, a pitanje je koliko svako od nas može da razvije određene alate da ga prevaziđe. Možemo da kažemo da iza svake bolesti možemo napisati kao radnu dijagnozu stresogenu reakciju.
Stresogena reakcija dovodi do porasta krvnog pritiska, ubrzanog pulsa i do problema sa disanjem.
- Nažalost, ima dosta stresogenih reakcija među mladom populacijom, kao i depresivnih i anksioznih reakcija. Mi smo ti koji možemo trenutno nešto da rešimo, a na svakoj osobi je obaveza kako će da prevaziđe neke svoje probleme.
Doktorka ističe da je potrebno uključivanje psihoterapeuta u život svih ljudi i da je važno na koji način se brinemo o svom mentalnom zdravlju.
Kako je pozivanje Hitne pomoći često propraćeno uplašenošću i panikom, doktorka Stanojević je rekla da je važno da se svi pridržavaju određenih koraka pri objašnjavanju stanja pacijenta kome je pomoć neophodna.
- Poziv treba da bude odgovoran, koncizan, treba da se sastoji u tome da osoba koja poziva Hitnu pomoć kaže jasne tegobe, da li je preduzela neke mere, da li je pacijent uzimao određenu terapiju, ukoliko se prvi put javlja neko stanje, onda je potrebno to i naglasiti. Nakon toga se govore osnovni podaci, ime, prezime, godište, adresa.
Doktorka još ističe da je potrebno pripremiti i pacijentovu dokumentaciju kako bi put od prijema poziva do samog dolaska bio što ekspeditivniji i kako bi ekipa na pravi način odreagovala u prvim minutima.
- Ukoliko na terenu neko ima infarkt, vrlo je bitno da se unutar deset minuta odradi celokupni pregled sa EKG srca, da bismo, ukoliko dijagnostikujemo infarkt, mogli da pozovemo Koronaronu jedinicu i najavimo našeg pacijenta. On unutar sat vremena ulazi u salu gde se dalje zbrinjava.