Evropska Tržnica – od sjaja do očaja

Društvo Istraživanje Video

Pred očima građana nekadašnje prestonice moderne Srbije – Kragujevca, nikla su dva betonska bunkera ispred zaštićenog objekta kulture, jedne od najlepših i najstarijih pijaca na Balkanu. Samo koji mesec ranije, taj isti objekat na očigled tih istih građana, urušio se po prvi put u svojoj gotovo pun vek dugoj istoriji.

Orao pao

Pre sada već godinu dana, pompezno je najvaljivana velika rekonstrukcija Zelene pijace “Centar”, popularne Tržnice. U maju prošle godine još pompeznije se započelo sa rekonstrukcijom objekta od neprocenjive, pre svega emotivne važnosti za Kragujevčane, a potom i objekta pod zaštitom države. Svečanom početku radova prisustvovali su predstavnici grada na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom, Radomirom Nikolićem, a radove na Tržnici obišla je  i premijerka Srbije, Ana Brnabić.

Za prvu veliku rekonstrukciju opredeljeno je 293 miliona dinara, finansiranih iz dugoročnih investicionih kredita JKP “Šumadija Kragujevac“. U odgovoru portalu “Glas Šumadije”, ali i na samom sajtu preduzeća stoji:

  • Predviđena rekonstrukcija matičnih objekata ima za cilj da objekat vrati u prvobitno stanje i sačuva autentičnost. U okviru projekta rekonstrukcije i izgradnje kompleksa Gradske tržnice – Zelena pijaca “Centar“, predviđena je rekonstrukcija, adaptacija i sanacija matičnog objekta zgrade Gradske tržnice, izgradnja podzemne garaže i izgradnja nadstrešnice prodajnog dela.
Istoričar Nenad Đorđević

Upravo izgradnja podzemne garaže sa 53 parking mesta, omogućila je Kragujevčanima da se bolje upoznaju sa dugo godina skrivanom istorijom svoje devedesetogodišnje kamene sugrađanke, otkrivši njene zaboravljene podrume.

  • Mali broj ljudi je recimo znao da se ispod cele pijace nalaze podrumi koji su bili praktični, jer da ljudi ne bi stalno prevozili odnosno vraćali svoje agrarne proizvode, tadašnji arhitekta je predvideo da u podrumu budu, uslovno rečeno, neka skladišta. To je bilo uobičajeno ( gradnja podruma u gradskim pijacama ), za razvijene države koje su imale mnogo više novca. To imate na zapadu, u Budimpešti, u Beču, naglašava istoričar Nenad Đorđević, dodajući da podrumi gotovo nisu ni korišćeni posle Drugog svetskog rata, pa su samim tim i ostali nepoznati široj javnosti.

Ostali bi i sada verovatno, zakopana u sećanju nekog preživelog vojnika/seljaka koji je svojim rukama najpre zemlju od neprijatelja branio, a potom zemlju svojim rukama obnavljao, da se Tržnica pri prvoj velikoj rekonstrukciji nije obrušila.

Da nesreća bude veća, reč je o zgradi koja je odolela Drugom svetskom ratu, inflaciji 90-ih, bombardovanju ’99 ( iako se nalazi u neposrednoj blizini kasarne Radomir Putnik koja je više puta gađana tokom 78 dana bombardovanja ), a urušila se pred očima svojih sugrađana tokom sanacije koja je trebalo da joj vrati stari sjaj. Doduše urušila se samo delom, dokazujući time da joj je rekonstrukija bila preko potrebna. Tako je bar tada izjavio član Nadzornog organa iz Sekretarijata za investicije u Gradskoj upravi za razvoj, dipl. građevinski inženjer, Aca Stanković, za lokalnu RTK-a

  • Ovo je još jedan dokaz da je rekonstrukcija objekta iz 1929. godine bila neophodna zbog načina gradnje iz tog perioda. Temelji i zidovi su od običnih cigli, bez betona.                                            ( RTK – 06.07.2020.)

Sada već bivši direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Marko Grković, istakao je tada da se ovakve stvari dešavaju, naglašavajući danas da je obaveza izvođača da Tržnicu vrati u prvobitno stanje

  • Tu smo mi zabranili izvođenje daljih radova i naložili da se vrati u prvobitno stanje. Tako da ja pretpostavljam da to mora biti vraćeno onako kako je i bilo. Znači mora da se izvrši rekonstrukicja da bude odrađen taj deo fasade da bude onako kako je bilo pre nego što je palo. Kontaktirali su kolegu koji radi na tom predmetu i sigurno će biti tu nadzor kada taj deo bude rađen. Sada kada će tačno doći na red, ja stvarno ne znam koja je dinamika radova…. Bila je najava da do kraja godine treba da se završi. Radiće se čitavo leto.

Radovi bi pak, prema odgovoru koji je portal “Glas Šumadije“ dobio od JKP ‘’Šumadija’’, trebalo da budu gotovi do juna 2021. godine. S druge strane, u zvaničnom, pisanom odgovoru našem portalu isto preduzeće navelo je nepostojeću Gordanu Varjačić, dipl. elektro inženjera kao osobu nadležnu za nadzor elektro radova, ( dipl. elektro inženjer zadužena za nadzor elektro radova zove se Gordana Vračarević ). Dok su Acu Stankovića, dipl. građevinskog inženjera, zaduženog za nadzor građevinskih radova, naveli kao dipl. mašinskog inženjera. Da je u pitanju greška ‘’pri kucanju’’, iz preduzeća su potvrdili za naš portal, ali nisu ni potvrdili ni demantovali da li je možda i u slučaju navođenja završetka radova nastala “brojna” greška, te da je 2021. greškom napisana kao završetak projekta umesto 2022. godine.

Štetu nastalu na Tržnici, prema odgovoru koji je naša redakcija dobila od JKP ‘’Šumadija’’, snosiće izvođač radova

  • Obaveza izvođača radova je da urušeni deo objekta kompletno vrati u prvobitno stanje o svom trošku, tako da Grad Kragujevac, odnosno investitor JKP ‘’Šumadija’’, nema nikakvih troškova po tom osnovu. 

Prema njihovim tvrdnjama, do sada su na sanaciji urušenog dela objekta izvedeni radovi na izradi temelja i temeljnog zida u celoj dužini sa urađenom podnom pločom. Da bi bila funkcionalna, Tržnica će svakako, na ovaj ili onaj način morati da bude zatvorena, a da li će izgledati onako kako je pre izgledala?

  • Ako se dobro uradi, ipak se vrši rekonstrukcija da se ne lažemo, to je moguće. To je zgrada koja je pravljena sa dvadesetovekovnim materijalom, da je to kamen ili nešto drugo to bi bio mnogo veći problem, ali videćemo na kraju priče šta će biti. Mi samo možemo da kažemo da se nadamo da će ona izgledati kao što je i izgledala, ali mi ćemo svi znati da to više nije ono što je bilo pre 2020. godine, ističe istoričar Đorđević.
Bunkeri u miru

Kada se govori o značaju Tržnice, ne može a da se ne istakne da je to jedna od prvih sagrađenih, zatovrenih pijaca u Evropi. Iako moderna, sa eklektičnim stilom, prema rečima istoričara Đorđevića, fantastično je uklopljena u ceo prostor Miloševog venca.

Stoga su, kada je krajem prošle godine ispred Tržnice ’’nikao’’ ulaz u garažu u vidu betonske kocke, a nedavno i izlaz istog oblika, Kragujevčani ostali u čudu. Betonske kocke su zaklonile gotovo u potpunosti pogled na jednu od najlepših građevina u gradu, a Kragujevčani su ih ubrzo prozvali bunkerima. Što je postao uobičajen naziv i u komentarima stručne javnosti – zaštitarima, urbanisitima…

Arhitekta, Dušan Soković, u ranijem razgovoru za portal ’’Glas Šumadije’’, nazvao je skandalom narušavanje arhitektonskog ponosa bivše prestonice moderne Srbije:

  • Takva nekakva masa na dva mesta koja je izronila, potpuno nepriorodno ka nečemu što je spomenik arhitektonski od zančaja za Kragujevac je prosto elementarno nepoznavanje stvari. Potpuno je nejasno ni šta je to, ni zašto je, ni kako je… Arhitektonski oblik koji je potpuno disonantan sa kompletnim okruženjem, i sa parkom i sa onim spomenikom u parku i sa objektom pijace. Mi dolazimo zapravo u situaciju kada se nešto hoće, u arhitektonskom smislu i urbanističkom da se uradi, donese se odluka da se uradi i čini mi se da se onda, što bi rekli vojnici, da pojedincu da to artikuliše na svoj način, što nije dobro. Dobra volja ne može da napravi rezultate. Može čovek da ima dobru volju da bude Pikaso, ali ne vredi ako ne zna da slika, neće moći.

A otkud bunkeri ispred objekta pod zaštitom države? U odgovoru na pitanja ko je autor projekta, koje je portala ’’Glas Šumadije’’ uputio JP ’’Urbanizam Kragujevac’’, navedeno je samo preduzeće, bez konkretnog imena i prezimena autora.

  • Autor projekta podzemne garaže u okviru projekta rekonstrukcije Zelene pijace ’’Centar’’ – JP UrbanizamKragujevac.

Tadašnji direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Miloš Grković, ističe da su pred njih došla tri projekta putem objedinjene procedure, te da je Zavod dao uslove za samu gradnju. Na pitanje da li su znali da će dva betoska bunkera nići ispred ispred same Tržnice, odgovara:

  • Postoje u projektu, stavljeni su ti neki izlazi iz toga ( garaže )… E sad kako su oni u projektu predstavljeni… To je drugačije možda nego što je bilo u samom projektu, ja stvarno nisam to gledao, to rade stručne službe u Zavodu, arhitekte, nisam ja gledao projekte… Pretpostavljam da smo bili upućeni da moraju da budu neki izlazi iz tih garaža po standardima koji moraju da propisuju bezbednost na radu, zaštitu od požara, itd.

U toku daljeg razgovora Grković se prisetio da bi betonski objekati iz plana, do finalnog rezltata mogli da dobiju drugačiji, manje upadljiv izgled

  • Znam da je postojala priča pri izgradnji da će to biti transparento od nekog stakla ili tako nešto… Ili da se uradi neki pojas od nekog zelenila, da se to sakrije, i tako to… Ja se sećam tih nekih naznaka da ti izlazi moraju da postoje, ali da će biti odrađeni eto tako da ne dominiraju tu, nego da će biti sastavni deo celog tog prostora. E sad, da l’ će tako kad bude završeno da izgleda, to stvarno ne znam.

Da li su, betonske kocke stajale u prvobitnom planu ili nisu, nismo uspeli sa sigurnošću da saznamo. Ono što je s druge strane sigurno, to je da ni na sajtu JKP ’’Šumadije’’ koji je finansijer projekta i u čijoj nadležnosti se Tržnica nalazi, ni u opisu projekta, a ni na fotografijama dostupnim na njihovom sajtu, bunkeri nisu posebno navedeni.

  • Plato je zamišljen kao multifunkcionalan prostor direktno povezan sa matičnim objektom. Prostor Malog parka biće oplemenjen novim behaton elemetima i sa pijačnim prostorom vizuelno će činiti jednu celinu, stoji između ostalog na stranici sajta JKP ‘’Šumadije’’.

Da je izgradnjom ovih objekata, vizuelno narušen jedan od najlepših i najznačajnijih delova Kragujevca, tvrde i istoričari i arhitekte.

  • Narušen je izgled Miloševog venca. Nemojte zaboraviti da se tu nalazi i da se još sa puta vidi i Amidžin konak, da se vidi Stara crkva, da se vidi Konak Kneza Mihajla, vidi se deo Gimnazije, a onda imate i tu pijacu koja izgleda vrlo moderno. Imate spomenik palim Šumadincima, a sada imate i ova dva, uslovno govoreći građevinska objekta koji potpuno besmisleno su naružili jedan od najznačajnijih simbola grada Kragujevaca, naglašava istoričar Nenad Đorđević.

Za arhitetktu Sokovića, izgradnja betonskih ulaza i izlaza iz podzemne garaže nema opravdanja čak ni sa stručnog stanovišta

  • Čemu uopšte ti bunekri? Uopšte mi ni u tehnološkom smislu nije jasno, a u vizuelnom nemam reči. Zaista potpuni promašaj što se to dogodilo i apsolutno nije smelo da se to dogodi. To mora da se sklanja. Nema u nekom budućem vremenu. To će ostati onda za dugi niz godina.

Priča o Tržnici nije ostala samo na nivou grada, jer se povodom celog slučaja oglasila i Mreža za nasleđe jugoistočne Evrope ( South East European Heritage Network ). U njihovom pismu se između ostalog navodi da izražavaju zabrinutost i negodovanje povodom nesmotrene rekonstrukcije jedne od prvih izgrađenih zatvorenih pijaca u Evropi, koja je ostala nepromenjena sve do sada:

  • Veoma je bitno da se važnost ovakvih spomenika javno ističe i podvlači, da se njihova vrednost očuva, a nikako ne umanjuje nestručnim građevinskim postupcima čime se originalnost objekta nepovratno gubi. Naša je obaveza da budemo čuvari svoje tradicije i kulture, da je negujemo, promovišemo i prenesemo na naredne generacije, da sačuvamo sopstveni identitet koji nikako ne može da bude uporediv sa nečim što predstavljaju savreme konstrukcije preslikavane po celom svetu. Baština pripada svima, njenim brisanjem briše se isprepletana prošlost naših identiteta, pravo na unikatnost i jedinstvene vrednosti.
Šta sve predviđa rekonstrukcija

Rekonstrukcijom pijace ’’Centar’’ predviđena je izgradnja garaže površine 1.375 kvadrata, sa 53 parking mesta, opremljena sistemom odimljavanja, detekcijom SO2 gasa i liftom za osobe sa invaliditetom.
Rekonstrukcija matičnog objekta podrazumeva rekonstrukciju podruma, prizemlja i sprata. U delu prizemlja i sprata biće srušena naknadno dograđena galerija, što je u skladu sa prvobitnim projektom Kovaljevskog iz 1929. godine.
Na krovnoj konstrukciji predviđena je zamena stolarija i postaviti termičke izolacija u jednom delu krova.
Projekat obuhvata i rekonstrukciju nadstrešnice sa izdvojenim paviljonima. Nadstrešnica će obuhvatati prostor od 2100m2. Predviđena je i izgradnja dva nova paviljona za prodaju jaja, mlečnih i mesnih proizvoda ukupne površine 380 m2, između kojih će biti smešten podrumski prostor povšine 50m2.
Radove na rekonstrukciji, adaptaciji i sanaciji objekta izvodi konzorcijum preduzeća „Eurodomus“ doo iz Beograda, „Potens perforacija“ doo iz Požege i „Maksim gradnja“ doo iz Subotice.

Aleksandar Šumadincima

Otkud jedna od najlepših građevina takve vrste baš u Kragujevcu?

Kragujevac, odnosno sama Šumadija, dala je veliki deo civilnih i vojnih žrtava od onih milion i sto hiljada izgubljenih duša u Prvom svetskom ratu. Onaj deo koji je preživeo golgotu Albanije, oporavak na Krfu, Solunski front i metak neprijatelja, vratio se mirnodopskom životu, odnosno onome što su radili pre 1912. godine.

A Šumadinac je u to vreme najčešće bio seljak, koji je sam ili sa ono malo preostale porodice obrađivao sada već dobrim delom zapuštenu zemlju koju je bilo potrebno ponovo podstaći na rađanje. Imao je taj Šumadinac i dovoljno strpljenja i dovoljno volje na svojim napaćenim plećima da ni iz čega ponovo stvara svoje imanje i svoju zemlju

Njegov kralj, Aleksandar Karađorđević, po pretku takođe Šumadinac (osnivaču dinastije Đorđu Petroviću – Karađorđu ), ima je osećaj za svog vojnika s kojim je godine proveo u borbi za slobodu zemlje. Stoga je i posle završetka borbe želeo da pomogne svojim sada umirovljenim vojnicima, seljacima povratnicima i omogući im da njihova roba lakše dođe do kranjeg kupca.

To je bio jedan od glavnih razloga za pravljenje kragujevačke Tržnice. Imala je ona svoju privrednu bitnost, kao centar važnih trgovačkih aktivnosti za grad i okolinu, ali je imala i neku vrstu empatije koju je prvenstveno kralj Aleksadar osećao prema Šumadincima.

  • Mogla je da se napravi bukvalno neka pijaca koja bi zadovoljavala neke elementarne uslove, ali su hteli da bude jedno arhitektonsko, kvalitetno delo. Pa je tako angažovan i čuveni ruski arhitekta ( Georgije ) Kovaljevski, koji je napravio jedan izvanredan građevinski objekat, arhitektonski neobičan, bar u onom periodu za grad Kragujevac, tako da se može smatrati da je ona imala i važnu reprezentativnu ulogu u priči Šumadije kao pijemonta srpstva, ističe muzejski savetnik, istoričar Nenad Đorđević.

Radovi na izgradnji Tržnice započeti su 1928. godine, a koliki je bio značaj objekta vidi se i u tome što je izgrađen za nešto više od godinu dana i već 1929. predat na upotrebu Opštini varoši Kragujevačke

Miloš Šumadincima

Kada je pre više od dva veka Miloš Obrenović rešio da baš Kragujevac postavi za prvu prestonicu moderne Srbije, ponositi Šumadinci dobili su samo još jedan u nizu razloga da se busaju pred ostatkom države.

Prvi Ustav donet je u Kragujevcu, prva Gimnazija otvorena je ovde, ovde je izliven i prvi top, prve novine štampane su u Kragujevcu. Nije malo stvari kojima se Kragujevčani ponose, a nije ni mala istorija grada koji se uvek nekako izdizao da bude prvi u svemu. Ne bi stoga bilo zgoreg da bude i prvi koji će stati u dobranu svog kulturnog nasleđa.

Piše: Katarina Vasiljević Siročić
Fotografije: Nebojša Raus, Lazar Novaković, Zoran Lazarević Laki, Narodni muzej Kragujevac

Tagovi:

3 komentara

  1. Baš ste našli adekvatne sagovornike. Jedan je za života uspeo da napravi bunar od bandere, drugi je zaslužan što je porušeno na desetine varoških kuća poznatih kragujevačkih porodica u starom gradskom jezgru, a treći je na mestu tih starih kuća projektovao kič stambeno-poslovne objekte i trajno unakazio panoramu ovog nekada lepog grada. Pravi dream team.

  2. Svi znamo ko su Sokovic a posebno Djordjevic.O njima najbolje govore „dela“. A znamo koliko su „uradili“ kada su mogli…Sta reci…Tuzno.

  3. Sve propada! Kuća Ilija Kolovića se zapalila i u ruševnom stanju je ! Kuća Djure Jakšić je godinama bila u ruševnom stanju da bi na kraju nju spojili sa susednom kućom i napravili ambar arhitektru za promociju rakije i to od para gradjana Kragujevca ! Ako je Zavod prihodovao 43 miliona i nije ih trošio na pomoć spomenicima https://www.infokg.rs/info/grkovic-2019-uspesna-za-kragujevacki-zavod-za-zastitu-spomenika-kulture-prihodovano-43-miliona.html ispada da su delkali za sebe za bonuse i velike plate ! Takav Zavod treba ugasiti ostaviti samo Republički Zavod i otvoriti Udrženja za pomoć spomenicima kao u Engleskoj !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.