Nedavno je, u intervjuu za nacionalni medij, marketinški stručnjak, koji je svojevremeno bio konsultant na jednim izborima u Kragujevcu, pomenuo „najmasovnije proteste u Srbiji“, pa gradove Beograd, Novi Sad, Niš… Gde se izgubio Kragujevac?
I da li iko, na prvu, može da se seti gde je i kada poslednjih godina grad, čiji su čelnici pre petnaestak godina tvrdili da je „po svemu“ drugi u Srbiji, pomenut kao grad?
Novinarka Gordana Jocić kaže da ne zna odgovor na to pitanje.
- Ako pričamo o narativu režima, pretpostavljam da bi razlog mogao da bude taj što je režim shvatio da je ovde odavno otišlo sve „do đavola“ sa brljotinom oko Gradske tržnice i mlakom upravom. Setimo se da na izbore nisu izašli sa aktuelnim gradonačelnikom nego su morali da dodaju poslušnika sa Univerziteta. Sada im se ta laž o podršci u visokom školstvu „obila o glavu“.
Za istoričara Nenada Đorđevića više je razloga za „marginalizaciju“ Kragujevca:
- Prvi razlog su neuspešni investicioni poduhvati. Vlada je napravila čitav niz pogrešnih poteza, pre svega oko pitanje Fijata i nerazumevanja tendencija moderne auto industrije. Drugi razlog je što iz Kragujevca na odgovorna mesta u državnoj strukturi u Beogradu odlaze politički diletanti i amateri koji sem poslušništva prema vrhu vlasti ne čine ništa za svoj grad. Poslanici u parlamentu,pomoćnici ministara (Kragujevac odavno nije imao ministra koji stanuje u svom gradu), kako zastupaju grad?
Po Đorđeviću je jedan veliki problem činjenica da koridori zaobilaze Kragujevac:
- Uticaj recimo političara iz Rače, koja ima stanovnika kao trećina mesne zajednice Erdoglija, je višestruko veći, a auto-put je najbolji primer. Kragujevac je sveden na političku marginalizaciju i životarenje sve dok je sadasnja tzv. politička elita na vlasti. Dakle. sve u suštini zavisi od našeg glasa koga zaokružiti.
Grad gradom čine sugrađani, kaže odbornik Šumadijskog bloka 21 u Skupštini gada, Boris Kovačević:
- Nažalost, institucionalni mehanizmi za pozicioniranje i afirmaciju grada na široj mapi su u rukama onih koji formalno vrše vlast. Naš grad trenutno vode ljudi koji svojim ponašanjem pokazuju da svoj grad i sugrađane i ne poštuju i ne osećaju svojim. Sve je podređeno ostvarivanju partijskih i ličnih interesa. Mi gradonačelnika i gradsku vlast kao i da nemamo i pitanje je ko uopšte ima bilo kakvu korist od toga što su oni na tim pozicijama, osim njih samih. Gradonačelnik prvi, niti dolazi na posao niti se bilo kakvim poslom u vezi sa gradom bavi. Takav pristup, očigledno je, ne ostaje bez posledica,
Kovačević podseća da je Beograd je svoj budžet u poslednjih deset godina povećao sa 70 na blizu 200 milijardi dinara, dok je budžet Kragujevca za tih istih deset godina povećan sa 11, na 11. 5 milijardi, evenetualno 12 posle rebelansa.
- Zaobilaze nas i besplatan javni prevoz, kao i besplatni udžbenici za osnovce. Šlajfujemo u mestu i izgubili smo korak sa većim gradovima zbog kontinuirane neaktivnosti i nezainteresovanosti ljudi koji vode naš grad. Partijski sistem koji život u gradovima podređuje partijskim interesima je prisutan i u Beogradu, Novom Sadu i Nišu, ali očigledno je da je u žestokoj konkurenciji poslušnih a nesposobnih kadrova koji vode gradove, Kragujevac najgore prošao. Zato smo i tu gde jesmo.
Po Kovačeviću, da bi se kragujevac vratio na staze stare slave, „svi zajedno u Kragujevcu moramo da radimo na tome da ovo stanje nikad ne zaboravimo i ne dozvolimo da nam se ponovi u budućnosti“.
- Ljudi sa integritetom, stavom, željom, znanjem, energijom i emocijom prema našem gradu moraju zameniti anonimne i marionetske likove, koje je nažalost u ovom partijskom sistemu zapalo da utiču na sudbinu i pozicioniranje Kragujevca.
I, ako bi trebalo da se izvede zaključak kao u iole pristojnom tekstu – nešto bi pod hitno trebalo da se uradi, kako buduće generacije ne bi podsećale da je Kragujevac još u nečemu bio prvi: kako smo izgubili grad.