Kome se „pakuje“ atraktivan plac?

Odavno postoji ideja da se Đački trg, plato ispred Prve kragujevačke gimnazije, preoblikuje – da se proširi i da se uvećani prostor urbanizuje i arhitektonski drugačije osmisli. Problem je, međutim, bila postojeća izgrađenost preko puta školske zgrade, odnosno na početku Daničićeve ulice. Reč je o nekoliko privatnih kuća.

Prema procurelim informacijama deluje da je gradska vlast na putu da „reši” prostor za proširenje trga, ali način na koji namerava to da uradi u najmanju ruku je diskutabilan. Prvo, već više od godinu dana „nešto se petlja”, a da javnost ni o čemu nije obaveštena, a kamoli da se za nešto pita, drugo, poslove su „prisvojile” gradske uprave koje nemaju veze sa prostornim planiranjem, i to pre nego što su dovršene izmene Plana generalne regulacije „Centar – stara varoš”, kojima bi trebalo da se predvide i promene na Đačkom trgu.

Najspornije u svemu je što se u uskom krugu ljudi pravi plan da se izvrši trampa privatne svojine kod Gimnazije za atraktivnu građevinsku lokaciju u Ulici Svetozara Markovića koja je u javnom vlasništvu.

Sporna procena vrednosti

Da se u ovoj priči „nešto iza brda valja” otkrio je Slađan Rakić, odbornik u Skupštini grada i šef opozicione odborničke grupe „Alternativa”. Svoja saznanja izneo je prošle nedelje u saopštenju za javnost sa zaključkom „da postoji jasna namera da se budžet grada ošteti za višemilionski iznos”.

Kada je načuo da se priprema razmena privatne za javnu svojinu, pozivajući se na Zakon o dostupnosti informacija od javnog značaja, Rakić je tražio i dobio odgovarajuću dokumentaciju od uprave grada. O razlozima da se javno oglasi kaže:

– Ne želim da čekam da se razmena parcela završi, pa da onda podnosim krivične prijave, jer svi znamo kako one završavaju. Cilj mi je da kao odbornik Skupštine zaštitim interese grada kroz iznošenje podataka i mog mišljenja i da javnost Kragujevca spreči da se ova razmena sprovede.

Šta je po Rakiću u ovoj raboti sporno?

– Ne bi bilo nikakvih problema da je grad Kragujevac ušao u kupovinu tih privatnih parcela za potrebe preuređenja Đačkog trga jer se on  naslanja na Milošev venac kao znamenitu kulturno-istorijsku celinu. Problem je u tome što se nije ušlo u kupovinu, već u razmenu, gde bi grad dao svoju parcelu koja se nalazi u Ulici Svetozara Markovića, preko puta Ambulante br. 4, za privatne parcele ispred Gimnazije i planirano je da se  ta razmena  uradi na osnovu kontradiktorne, to jest nepotpune procene vrednosti procenitelja iz Novog Sada, čime bi budžet grada Kragujevca bio oštećen za više miliona dinara, objašnjava Rakić.

Prema dokumentima koji su dostavljeni Slađanu Rakiću, trampile bi se parcela od 19,19 ari u Svetozara Markovića za tri parcele u Daničićevoj ulici. Jedna je površine 5,5 ari sa dve kuće od 48 i 51 metar kvadratni, druga ima 1,84 ara i kuću od 37 kvadrata, dok treća ima pet ari sa zgradom od 140 kvadrata i kafanom od 69 kvadrata. Sve je to privatna svojina. 

Dakle, posmatrajući samo površinu lokacija, razmenjivao bi se građevinski plac u vlasništvu grada od maltene 20 ari u Ulici Svetozara Markovića za nešto više od 12 ari koji su sada u privatnom posedu troje vlasnika. Po računu Zavoda za sudska veštačenja iz Novog Sada, ovi vlasnici trebalo bi da doplate oko dvesta hiljada dinara. Slađan Rakić je dinarske vrednosti preračunao u evre, pa je gradski plac procenjen na 393.980, a tri privatna samo 1.782 evra manje.

Tako ispada da je ar građevinskog zemljišta u ekstra gradskoj zoni samo oko 20 hiljada evra. Rakić je ovu procenjenu cenu uporedio sa cenom od 65 hiljada evra za ar placa, koliko je grad platio za otkup lokacije radi prosecanja Ulice Ljube Tadića, a to je u neposrednoj blizini zemljišta koje se planira za trampu.

Ako bi grad umesto razmene prodao svoju lokaciju u Svetozara Markovića od 20 ari, na primer, po ceni od 50 hiljada evra za ar, a stvarna tržišna vrednost je veća, zaradio bi „milionče” evra. Za te pare mogao bi da kupi placeve u Daničućevoj i da gradu „precuri” debela svota novca. 

Saglasnost vlasnika

Prema raspoloživoj dokumentaciji, utisak je da glavnu ulogu (bar onu operativnu) ispred lokalne vlasti igra ve-de načelnika Gradske uprave za razvoj i investicije Dejan Ružić. Međutim, redosled njegovih, kao i poteza ostalih aktera u ovoj predstavi govori da je za trampu placeva prethodno ozbiljno pripreman teren.

Naime, još u novembru 2021. godine vlasnicima katastarskih parcela u Daničićevoj ulici poslata je ponuda za razmenu nepokretnosti. Od nekoliko ponuda saglasnost su dali vlasnici tri parcele – Gorica Dimitrijević, Mlađan Dimitrijević i Đorđe Dimitrijević.

Onda se angažuje novosadski Zavod za sudska veštačenja da uradi procenu vrednosti građevinskog zemljišta i nepokretnosti, kako gradske imovine u Svetozara Markovića, tako i privatnih parcela u Daničićevoj ulici. Procene su završene do aprila 2022. godine.

E, onda načelnik Dejan Ružić 10. avgusta 2022. piše pismo načelnici Gradske uprave za imovinu, urbanizam, izgradnju i ozakonjenje Ljiljani Pršić da pokrene postupak razmene gradske parcele u Svetozara Markovića za tri parcele u privatnoj svojini u Daničićevoj ulici. U pismu navodi šta je već urađeno, da su se privatni vlasnici saglasili sa ponudom, da je procenjena vrednost imovine i zaključuje „da je razmena navedenih nepokretnosti u višestrukom interesu grada Kragujevca”!

Po ovome izgleda da je sve već završeno. Stoji, međutim, pitanje – da li načelnik (ili načelnici) gradskih uprava ima diskreciono pravo da odlučuje o sudbini imovine velike vrednosti ili o tome, ipak odluku treba da donese neki organ lokalne vlasti, ma koliko to često bude puka formalnost?

Na osnovu važećih urbanističkih parametara Srđan Rakić je izračunao da bi na 20 ari placa u Ulici Svetozara Markovića mogla da se sagradi zgrada od 5.757 metara kvadratnih bruto površine odnosno 4.317 neto kvadrata.

Ako uzmemo da su svi troškovi izgradnje maksimalno hiljadu evra po kvadratu, a prodajna cena u toj gradskoj zoni sada je 1.600 evra, dolazimo do cifre čiste zarade nekog budućeg investitora od skoro 2,6 miliona evra.

Rakić osporava i metodu koja je primenjena za procenu vrednosti uz konstataciju da „građevinsko zemljište vredi onoliko koliko na njemu može da se izgradi”.

– Pretpostavljam da je cilj svega ovoga da se izbegne konkurencija i tako omogući povlašćenim investitorima da što jeftinije, odnosno povoljnije dođu do vredne lokacije, smatra Slađan Rakić.

On podseća da se iz dopisa načelnika Dejana Ružića vidi da će budućem investitoru biti omogućeno da pored parcele od 19,19 ari kupi i pripoji još zemljišta koje pripada drugim vlasnicima čime bi se dobio izlaz i na Ulicu Ljube Tadića, koja se upravo gradi, a time bi se i povećala vrednost ovog gradskog građevinskog zemljišta. 

Zadužbinska parcela

Slađan Rakić još tvrdi da je „kopanjem” po dokumentaciji našao da deo parcele u Ulici Svetozara Markovića pripada nekadašnjoj zadužbini stare kragujevačke porodice Mihajla i Drage Radonjić. Tu su bile i kuće koje su Radonjići založili u fond iz koga bi se gradila dečija bolnica. Rakić navodi i zabeležbu iz katastra nepokretnosti od 20. novembra 2006. godine u kojoj stoji „da je organ koji upravlja fondom Radonjića Kliničko bolnički centar u Kragujevcu”, što znači da je on i vlasnik dela parcele koja je namenjena za razmenu. 

Pored ovih podataka odbornika Rakića, od upućenog izvora u gradskoj upravi dolazi i informacija da je Mlađan Dimitrijević, koji se saglasio da svoju parcelu razmeni za javnu svojinu u Ulici Svetozara Markovića, u međuvremenu od komšija u Daničićevoj  ulici kupio još nekoliko placeva, verovatno s namerom da i oni uđu u proceduru trampe. Uz to, nad ovim parcelama je proglašen javni interes, čime je stvorena zakonska mogućnost da se javna svojina razmenjuje za privatnu.

U svakom slučaju, ovo je prilično zamršena priča čiji epilog može da bude, prema sumnjama odbornika Slađana Rakića, nameštanje atraktivne lokacije nekom „podobnom” investitoru. Ako bi to stvarno išlo na štetu budžeta grada, onda se zna kakvu kvalifikaciju treba da dobije.

Da bi se otklonile i eventualne sumnje i moguća šteta po grad, „sve karte” treba baciti na sto, dokumenta učiniti javnim, uraditi potrebne stručne ekspertize i na kraju odluku o svemu moraju da donesu nadležni organi ili institucije.

„RUPA” U ULICI SVETOZARA MARKOVIĆA
Od zadužbine do rugla grada 

U Ulici Svetozara Markovića zvanično postoji kućni broj 36, ali nema kuće. Tu je prazan, zapušteni prostor sa skoro prašumskim divljim rastinjem, koji je pripadao pukovniku iz Kragujevca Mihajlu Radonjiću i ženi mu Dragi. Bili su izuzezno bogata porodica, držali su kafanu „Solun” u centru grada, u blizini nje imali su poslovnu zgradu sa 13 odeljenja, na obodu grada vinograde, voćnjake i njive, a u nekadašnjoj Paštrmčevoj ulici (sada Svetozara Markovića) bila je stambena zgrada sa tri dvosobna i jednim četvorosobnim stanom.

Ove građevine Radonjići su 1911. godine testamentom založili u fond koji je nosio njihovo ime radi podizanja i pomaganje dečije bolnice u Kragujevcu.

Kako navodi novinarka Gordana Jocić u svojoj knjizi „Pitoma loza” („Svetlost”, 2004.), ideja je bila „da se od ove imovine ubiraju prihodi, pa kada budu porasli na sumu od 50.000 dinara, onda da se taj novac upotrebi za građenje dečije bolnice. Ukoliko bolnica u to vreme postoji, onda novac treba dati na priplod sa ciljem da se dobijeni prihod upotrebi na izdržavanje bolnice kao pomoć”, pisalo je u testamentu Radonjića.

Bolnica nije sagrađena, a komunistička vlast posle Drugog svetskog rata imala je krajnje bahat odnos prema zadužbinama i fondovima darodavaca. Imovina Radonjića je nacionalizovana, preuzela ju je država, čime je poništen njen dobrotvorni karakter.

Kasnije su kuće zadužbine predate na upravljanje Javnom stambenom preduzeću, ono ih je davalo pod kiriju zakupcima, pa je opština nameravala da ih proda, ali je to stopiralo Ministarstvo kulture posle žalbi zakupaca… Bilo je i sudskih sporova,  svađa, raznih razvlačenja…

Da se poštovala volja supružnika Radonjić, ova imovina danas bi pripadala Kliničkom centru kome pripada dečija bolnica, samo pod imenom Klinika za pedijatriju. 

Autor: Elizabeta Jovanović

Foto: Kragujevačke.rs