Tekst posvećen Narodnoj kuhinji u Kraljevu i izjave sugrađana na rubu egzistencije koji su za naš portal govorili o tome kako je došlo do toga da postanu korisnici ove ustanove izazvali su velike reakcije lokalne javnosti, građanskih aktivista i političara. Sagovornici sa kojima smo razgovarali složni u jednom – mizerno mali iznosi koji se opredeljuju za hranu za najsiromašnije Kraljevčane odlika je zajednice koja nema sluha za podmirivanje elementarnih potreba društveno ,,nevidljivih“ lica , dok se sa druge strane, pozamašna količina novca iz budžeta troši na koncerte i razne manifestacije.
O tome da li smo kao društvo zaista izgubili osećaj za druge i zašto je toliko teško izvući se iz kandži siromaštva razgovarali smo sa pshiloškinjom i građanskom aktivistkinjom Ivanom Kostadinović, koja smatra da najveći problem leži u tome što kompletan sistem isključuje „nevidljive“ iz društva, počevši od primarne porodice i okruženja, a kasnije i celokupne zajednice u kojoj ima mesta samo za one koji donose direktnu korist i obrt novca. Uloga marginalizovanih je, pak, dobijanje poverenja zarad, uglavnom, nečijih političkih ili ekonomskih interesa.
- Mnogi nisu svesni, ali danas, posebno u velikim gradovima, „vidljiv“ je isključivo onaj koji poseduje novac i moć da postane konzument proizvoda koji onima na vrhu piramide donose zaradu. U suprotnom, društvu nije potreban i ne postoji. Ubeđena sam da su mnogi od korisnika Narodne kuhinje, nekad, takođe, bili društveno poželjni, ali spletom životnih okolnosti danas su nevidljivi u toj meri da u slučaju da, recimo, dobiju moždani udar na ulici, na prste bismo mogli da izbrojimo ljude koji bi im u pritekli u pomoć. Nažalost, najlakše se i manipuliše nasiromašnijima, neobrazovanima i gladnima i u političkom smislu, jer, složićete se, glad je jača od svakog kritičkog mišljenja, objašnjava Kostadinović.
Vladimir Marović, odbronik Lokalnog fronta u Skupštini Kraljeva naglašava da socijalno odgovorna vlast brigu o građanstvu dokazuje odnosom prema njegovim nasiromašnijim sugrađanima, što ovde nije slučaj. Naprotiv, sa budžetske pozicije se, kako kaže, jasno uočava da su nedovoljna izdvajanja za podmirivanje potreba kojima se obezbeđuje njihov elementarni opstanak.
- Oko šest miliona dinara, plasiranih preko Crvenog krsta treba da pokriju godišnje potrebe u obrocima za preko 600 korisnika, što je utoliko pre nemoguće, jer ovim sredstvima se plaćaju ne samo namirnice već i komunalni troškovi (struja, voda) Narodne kuhinje, pa se dodatna sredstva obezbeđuju kroz donacije. Ovo znači da je postojanje Narodne kuhinje uslovljeno akterima koji nisu iz gradskih struktura, što dovoljno govori o odlukama i opredeljenjem nosilaca vlasti, pa se nužno postavlja pitanje – šta će se desiti sa korisnicima Narodne kuhinje ukoliko ponestane donatora?, retorički je upitao.
On je dodao i to da budžet grada Kraljeva nije veliki, ali da neodgovornost u njegovom trošenju jeste.
- Prošle godine, za koncert Jelene Karleuše iz budžeta je plaćeno 4,2 miliona dinara, što je čak 70 procenata godišnjih sredstava za Narodnu kuhinju. Ujedno, svake godine izdvajaju se desetine miliona dinara za subvencije javnim preduzećima koje su profitno orijentisane firme, a u kojima su mnogi partijski članovi pronašli svoja uhlebljenja, dok se za hleb za siromašne izdvajaju minimalna sredstva, dodao je odbronik Lokalnog fronta.
Julijana Radenković iz Žena SRCA, smatra da je stanje u Narodnoj kuhinji ogledalo vlasti, ali i da su sramno mala sredstva koja se opredeljuju za najsiromašnije sugrađane jasan znak nedostatka empatije i volje za društvenim boljitkom.
- Očigledno je da su gladni i siromašni građani pogodniji za manipulaciju, jer će svoj jednako vredan glas dati za kilogram brašna, džak praška, šaku praznih priča i obećanja. Za njih, oni nisu ljudi sa svojim mukama, već običan broj u statistici i glasačkom spisku. Žene srca traže veća izdvajanja za Narodnu kuhinju, objektivno upravljanje sredstvima i odgovornost onih koji su dopustili da humanost bude poslednja na listi prioriteta. Briga o gladnima ne treba da bude milostinja, već obaveza svakog odgovornog društva, zaključila je Radenković.