Miroslav Stojanović Džiga o budžetu Kragujevca, deo po deo

Budžet mora da bude plan, a ne spisak obaveza koje se iz godine u godinu prenose kao nerešeni domaći zadatak. On treba da definiše pravac, prioritete i ambicije.

Ali kada pogledamo ovaj predlog, moramo da se zapitamo:

• kuda ovaj budžet vodi Kragujevac? 

– da li donosi išta novo?
– da li menja bilo šta u kvalitetu života građana?
– da li se u njemu vidi vizija, hrabrost ili makar želja da se krene napred?

Nažalost, odgovor je — ne.

Ne prepoznaje se inicijativa, ne vidi se vizija grada koji želi da bude centar Šumadije, industrijsko, univerzitetsko i kulturno središte Srbije. Umesto toga, imamo budžet koji „održava sistem da ne padne“. A ljudi u Kragujevcu ne žele da grad “preživljava”.
Žele da napreduje.

KOMUNALNI HAOS — PROBLEM KOJI SE VIŠE NE MOŽE IGNORISATI

Imam utisak da vi koji ste sastavljali ovaj budžet kao da ne živite u ovom gradu, kao da ne vidite sa čim se sugrađani svakodnevno sreću. A rešenje tih problema se ne nazire u predlogu budžeta za 2026. godinu.

SVAKODNEVNI SAOBRAĆAJNI KOLAPS — VAS NE DODIRUJE

Kragujevac vapi za bulevarom od Trga Mala Vaga, preko Kneza Miloša i Gušićeve, koji bi se spojio sa Petrovačkom magistralom.
Svake godine ste ga najavljivali, svake godine ga prenosili — a ove godine ga nema u budžetu.

A znate dobro da je važnost tog bulevara ogromna.
Njegova izgradnja bi rasteretila saobraćaj, ubrzala protok, omogućila formiranje gradskih kružnih magistrala. To nije luksuz — to je potreba.

Pogledajte ulaz u grad i sliku koju ostavljaju parkirani kamioni. Godinama se o tome priča, a ništa se ne rešava.

Izgradnja Petrovačke magistrale otvorila bi mogućnost i za carinski terminal, čime bi se očistio ulaz u grad i vratila Šukina ulica u funkciju gradske magistrale.

Bez nje, dobijamo ovo što sada vidimo:
kamioni angažovani na izgradnji obilaznice koriste centralne gradske ulice kao trasu.
To je direktna posledica nepostojanja magistrale.
To je slika grada bez strategije.

PARKING I GARAŽE — KAZNE BEZ REŠENJA

Najavljene su nove represivne mere prema nepropisno parkiranim vozilima.
A ja vas pitam — gde da se parkiraju?

U ovom budžetu nema plana za izgradnju nove garaže ili većeg parkinga.
Nema logike uvoditi kazne, a ne obezbediti uslove.

Rešenje postoji:
na prostoru Energetike u ulici Nikole Pašića može se, kroz javno-privatno partnerstvo, izgraditi savremena garaža sa velikim kapacitetom.
Lokacija postoji, potreba postoji, model postoji — samo volja nedostaje.

JAVNI SEKTOR, SUBVENCIJE

Nastavlja se trend trošenja novca građana na partijske poslušnike.

Za subvencionisanje javnog sektora, koji se ne reformiše, koji je glomazan, spor i neefikasan, ovim budžetom predvideli ste 851 milion.

Nastavljamo da finansiramo JSP Kragujevac, E-Kg info data, JP Putevi, Niskogradnju, preduzeća koja ne treba da postoje i koja moraju da idu u postupak likvidacije.

JKP Šumadija kroz poverene poslove iz Budžeta plaćamo godišnje blizu 300 miliona, šta dobijamo,

Grad je prljav, smeće se ne odnosi redovno.( Novih rešenja u Budžetu nema)
Ulice i trotoare više i nemamo

u letnjem periodu grad nam je nepokošen.

Ogroman novac za lošu uslugu,( blizu 300 miliona iz Budzeta JKP Sumadija dobija za poverene poslove) da li je možda vreme da se proba sa Javno privatnim partnerstvom, makar za održavanje zelenih površina.

Rešavanje deponije? Ni na vidiku. Energana sa reciklažnim centrom.

A onda imamo preskupe, po građane štetne projekte:

– Tržnica – blizu 7 miliona evra,
– Trg Radomira Putnika – 5 miliona evra,

i javno-privatna partnerstva koja godinama isisavaju ogroman novac.

Javna rasveta — preskupo, 3,7 milijardi dinara za 15 godina ili 250miliona/godina.
Šta smo dobili za taj novac? Ništa.

Ako već imamo javno-privatno partnerstvo za javnu rasvetu, zašto je ovim budžetom predviđeno još 160 miliona za upravljanje i održavanje javne rasvete?

120 miliona „stalni troškovi“, 40 miliona „tekuće popravke“.
Za šta?

Javni prevoz

Godišnje se iz budžeta izdvaja 1,3 milijarde dinara za javni prevoz.
A da li su građani dobili uslugu koja odgovara tom iznosu?
Nisu.

Na većini gradskih linija voze autobusi koji su stari i preko 20 godina i koji ne ispunjavaju osnovne  standarde. Vreme je da se u prevoz uključe nova vozila, po Ugovoru koji je potpisan to je predviđeno najkasnije do 01.12.2025.godine.

Da li stižu novi autobusi ?

Kakve će koristi građani imati od penala koje trebate da naplatite u slučaju da nova vozila još uvek nisu stigla?  Kako na posao, kako u školu ?

Da li je vreme da se razmišlja I o nekom drugom vidu javnog gradskog prevoza, možda možemo da imamo Gradsku železnicu ?

PRIGRADSKA NASELJA — VREME JE STALO

Prigradska naselja su najdugoročniji problem Kragujevca.
Ljudi tamo žive iste probleme decenijama: loša infrastruktura, nedostatak kanalizacije, neuređeni putevi, nedostatak  vrtića.

Šta je ovim budžetom predviđeno da im se pomogne?
Ništa!

Kragujevac ne može biti moderan grad dok prigradska naselja žive kao da je vreme stalo.

ZDRAVSTVO — I DALJE HAOS OKO ULAZA U KC

I dalje nemamo normalan ulaz u Klinički centar.
U Kopitarevoj ulici — haos: gužva, blokada, hitna pomoć teško prolazi, pacijenti lutaju.

Otvori se ulaz iz ulice Dragana Panića i rešiće se sve:
brži pristup, sigurniji pristup, uređen prostor.
Na tom potezu može da se postavi i montažna garaža.

To nije skup projekat — to je stvar bezbednosti i zdravlja.

A u budžetu — opet ništa.

KULTURA I SPORT — GRAD BEZ IDENTITETA

I dalje nemamo modernu, funkcionalnu sportsku dvoranu.
Niti gradski bioskop.
Kultura — zamire.

Sport — bez strategije.
A Radnički, umesto da bude motor razvoja, “potopio” je gotovo sve ostale klubove.

Grad bez kulture i sporta — to je grad bez duha.
A u budžetu opet — ništa novo, ni pomaka, ni inicijative.

ZAKLJUČAK

Ako pogledamo na šta i koliko novca odlazi, kroz besmislene projekte, možemo da kažemo da

Problem nije u novcu, već načinu kako se raspolaže sa njim.

Transparentnost u trošenju javnih sredstava nije luksuz i nije politička floskula — to je jedan od osnovnih preduslova da grad uopšte funkcioniše.

Mi imamo stavku u Budžetu, USLUGE PO UGOVORU  1,9 milijardi dinara. To je za nas neprihvatljivo. Dosta novca znamo gde odlazi, ali po našem proračunu preko 10% sa ove stavke ode u nekontrolisane tokove.

Dok god novac prolazi kroz netransparentne kanale, dok se sredstva troše bez jasnih obrazloženja i dok ni odbornici ni građani nemaju uvid u to gde odlazi svaka budžetska stavka, ne može biti ni reda, ni razvoja, ni poverenja.

Zato će, nakon smene vlasti, jedan od prvih zadataka biti uspostavljanje javnog, dostupnog, preglednog sajta na kojem će svaki građanin Kragujevca moći da vidi kako se troši svaki dinar iz gradskog budžeta. To je minimum odgovornosti prema ljudima koji taj budžet pune. Bez toga — nema modernog grada.

Ovaj budžet ne donosi nikakav pomak u kvalitetu života.
Ne rešava saobraćaj, ne rešava infrastrukturu, ne rešava parking, ne rešava zdravstvo, ne rešava kulturu, ne rešava pitanje omladine i sporta.

A bez toga — nema ni razvoja.

Zato ne možemo podržati dokument koji je više spisak propuštenih rešenja nego plan za budućnost.

Kragujevac zaslužuje mnogo bolje.