Život i avanture đaka u izmišljenoj osnovnoj školi, opisane u jednoj knjizi, kroz viđenje 12 autora i 12 različitih stilova pripovedanja. Tako se najkraće može opisati nesvakidašnji poduhvat mladih Kragujevčana i Kragujevčanki, okupljenih u neformalnoj grupi Piskolovka, koji su došli na ideju na napišu knjigu u 12 ruku.
Na prvi pogled moderan, čak i futuristički poduhvat, uspešno je završen posle nešto više od šest meseci pisanja. Knjiga nosi naziv “Ško dobar, ško loš”, što prema rečima Anđele Sorak, jedne od autorki, predstavlja igru reči koja je zasnovana na samoj radnji. Naime, direktor obrazovne ustanove, koju pohađaju junaci knjige, o njima misli sve najgore i tretira ih kao “mali ološ” ili skraćeno “škološ”, pa je na njima da ga razuvere.
Proces pisanja je podrazumevao da se svi autori slože, najpre oko teme, a zatim i oko glavnih i sporednih likova i njihovih međusobnih odnosa, ko je u kom odeljenju, ko koga voli ili ne voli, a zatim je svako samostalno razvijao neki od likova i posvetio se pisanju poglavlja iz svoje perspektive.
- Svi smo prošli radionice kreativnog pisanja i bili smo upoznati sa njegovim osnovama, kako se razvija radnja i likovi, pa smo sve to što smo naučili, samo primenili u praksi. Na prvim susretima smo se dogovarali ko su naši likovi i koja je njihova uloga u opštoj radnji. Zatim smo dogovarali detalje, koju školsku predstavu treba da organizuju, u kakvim su međusobnim odnosima, a potom smo dodali i sporedne likove, zaposlene u školi, objašnjava Anđela Sorak.
Sve su to začinili opisujući atmosferu u školi, dok se cela priča nije sklopila, a zatim su autori pisali poglavlja iz perspektive svog lika. Oni pisci čiji su likovi ulazili u međusobne odnose mogli su da se dogovaraju o tome kako će opisati određene događaje, ali nisu ni morali da usvoje jedinstveno gledište na njih, jer se često dešava da različiti akteri potpuno drugačije vide jedan isti događaj.
O tome kako će čitaoci reagovati na različite stilove u knjizi, mladi autori kažu da će to, pre svega, biti zanimljivo, ali možda i zbunjujuće iskustvo.
- Teško je napisati previše detaljnu i izuzetno komplikovanu radnju kroz povezivanje 12 ljudi. Zato smo se i odlučili za osnovnu školu, jer nam to daje mogućnost da se čitaoci povežu sa radnjom. Svi smo iskusili te probleme u osnovnoj školi. To nam je, takođe, dalo i mnogo prostora za humor, pa očekujemo da se čitaoci dobro nasmeju čitajući knjigu. Upravo je komedija/avantura žanr koji se najlakše čita i koji dozvoljava da se pređe ta barijera različitih stilova, kaže još jedan od autora Luka Bogavac.
Za njega i Anđelu, koji su ujedno i osnivači Piskolovke, pisanje u više ruku nije nešto novo, budući da su godinama zajedno obrađivali različite teme, pa su želeli da vide kako bi se ta praksa razvila ukoliko bi u njoj učestvovali polaznici njihovih radionica kreativnog pisanja.
- Postoji velika miskoncepcija oko talenta i toga koliki dar je potreban da bi se pisalo. Zato smo želeli da naučimo ljude da je pisanje pre veština koja se vežba, nego nešto što se zna. Hteli smo da se fokusiramo na taj drugi aspekt, da poručimo: „Trudi se, konstantno vežbaj i poboljšaćeš se“. Na radionicama smo prvo raspravljali o određenoj temi, a zatim smo sat vremena pisali. Smišljali smo teme na licu mesta, baš kako bi se polaznici ohrabrili i pisali i o nečemu što ne poznaju, kaže sagovornica Res Publike.
Iz stava da je pisanje stvar vežbe nastalo je i ime neformalne grupe Piskolovka. Kako objašnjavaju njeni osnivači, to je spoj reči pisanje i mišolovka. Na ideju da baš od njih sklope naziv došli su zato što su želeli da pokažu da pisanje nije nešto neuhvatljivo, već da vežbom i ono može da se “ulovi”.
Piskolovka je sa zvaničnim aktivnostima počela od oktobra prošle godine i od tada su već organizovali deset radionica kreativnog pisanja. Na njima je bilo oko 20 polaznika različitih uzrasta i zanimanja, od srednjoškolaca i studenata, preko profesora srpskog jezika, ali i programera. I to po Anđelinim rečima, pokazuje koliko kreativno pisanje pruža slobodu autorima i mogućnost da se prepuste mašti i imaginaciji. Izbor tema je praktično neograničan, a autor se trudi da publici ne prenosi samo proste činjenice, već da kod njih izazove određene emocije.
Ovakve radionice i aktivnosti su, po njenim rečima, upravo ono što nedostaje mladima u Kragujevcu, budući da oni danas žele da budu društveno angažovaniji nego što je to bio slučaj pre desetak godina. Međutim, teško im je da se informišu, jer se o događajima u medijima govori tek kada se oni završe. Prostor za afirmaciju im ne pružaju ni starije kolege iz različitih oblasti, pošto postoji veliko nerazumevanje o tome šta mlade danas interesuje.
- Iako to nije ustaljeno mišljenje, mladi danas imaju mnogo više inicijative i žele saržaje koji im omogućavaju napredovanje. Žele da učestvuju na radionicama u kojima mogu da steknu neka praktična znanja i da ponesu konketna iskustva. To je jedan od razloga zbog kojih često kao mesto studiranja biraju Novi Sad ili Beograd, jer tamo ima mnogo više takvih sadržaja. Zato smo se mi i odlučili da im takve radionice ponudimo i u Kragujevcu, kaže Luka Bogavac.
Piskolovka će tako u 2024. godini organizovati još osam radionica kreativnog pisanja, a u planu je da započnu pisanje druge knjige u više ruku, koja će biti potpuno drugačijeg žanra.
Ipak, prioritet će biti da objave svoj prvenac “Ško dobar, ško loš”. Knjigu su već poslali na otvoreni konkurs izdavačkih kuća Buka i Klet i nadaju se da će izdavači imati sluha i hrabrosti da izdaju jedno ovako zanimljivo napisano delo.