Na današnji dan 1847. umro je srpski književnik Joakim Vujić, otac modernog srpskog pozorišta. Bavio se prevodilaštvom, glumom, pisao je putopise, bio je neka vrsta svetskog putnika.
Školovao se u rodnoj Baji, Kaloči i Segedinu, licej i prava učio je u Požunu (Bratislava), poznavao je niz stranih jezika. Prva „teatralna predstavlenija“ priredio je u Pešti, Baji i Segedinu između 1813. i 1815. a u Zemunu 1823. U tadašnjoj Kneževini Srbiji je s prekidima boravio od 1833. do smrti i u Kragujevcu i Beogradu je, kao „knjaževsko-serbskog teatra direktor“, osnovao 1834. i 1836. prve pozorišne trupe.
Bio je protivnik jezičke reforme Vuka Karadžića kao i gotovo svi učeni Srbi Vukovog vremena. Napisao je „Putešestvije po Serbiji“, „Zemljeopisanije“, „Početak opisanija srbski manastira“ kao i 21 dramsko delo, uključujući „Kreštalicu“, „Fernanda i Jariku“ i „Ljubovnaju zavist čerez jedne cipele“. Autor je i jedne Francuske gramatike.