U emisiji „Na zdravlje“ govorili smo o tome kako funcioniše pravilna ishrana, kao i to kako ishrana utiče na naš celokupni organizam. Mnoge naše nedoumice razrešila nam je Nevena Krstić, diplomirani nutricionista-dijatetičar.
- Pravilna ishrana podrazumeva onu ishranu koja zadovoljava sve nutritivne potrebe organizma. Kako bi organizam normalno funkcionisao i preveniralo se oboljenja, za Glas Šumadije govori Nevena Krstić
Navodi i to da je potrebno uneti organizam proteine, ugljene hidrate i masti, bez izostavljana bilo kog makronutrijenta.
- Ima dosta grešaka koje pacijenti prave kada krenu zdravo da se hrane. Najčešći je izbacivanje ugljenih hidrata i preteran unos proteina, dodaje Nevena Krstić.
Nutricionistkinja govori da i kada je neka namirnica dobra za nas, njen preteran unos može imati posledice. Ali dodaje i to da ne postoji savršen način ishrane koji može da se primeni na svakog pacijenta, već da se prema svakom pacijentu pristupa individualno.
- Da bismo smršali naravno da mora da postoji kalorijski deficit, ali je potrebno da ta ishrana bude sprovedena od strane stučnog lica. Zato što deficit sam po sebi može imati ozbiljne negativne efekte na naš organizam, kaže nutricionistkinja.
Nutricioninistkinja na pregledu prvo napravi analizu laboratoriski parametara pacijenta, analizu telesnog sastava – merenjem na bioelektričnoj impedanci, zatim ukoliko osoba ima zdravstevni problem onda na osnovu izveštaja lekara specijaliste vidi kakvu će ishranu napraviti.
- Deca smeju da jedu rafinisani šećer, ali to bi trebalo da bude mnogo mali procenat dnevnog obroka. Neka preporuka je da unos prostoh šećera ne bude više od 10 posto dnevnog unosa. Na primer, dete od devet godina ima prosčne dnevne energetske potrebe 1800 kalorija, 10 posto je 180 kalorija. Na primer, 180 kalorija je sladoled koji je voćni, navodi nutricionistkinja.
Nutricionistkinja navodi da je insulinska rezistencija česta pojava, čak i među decom i ako se ne leči dovodi do dijabetesa. Zato uvek savetuje da se slatkiši prave sa zdravijim sastojcima koji su nutritivno bogati.
- Prosti ugljeni hidrati u prekomernom unosu dovode do povećanja telesne težine, ali ukoliko govorimo o složenim ugljenim hidratima koji se unose u količinama koje su nama potrebne – oni su neophodni za naš organiza, dodaje Nevena Krstić.