Podsećanje na prošlogodišnji Uskrs – Ne ponovilo se

Doba korone Društvo
Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse! Danas je najveći hrišćanski praznik, mogli ste da odete na službu, pričestite se, prošetate, vidite sa familijom, organizujete porodičnu ručak… A, ako vam se to i ne čini baš nešto, samo da vas jednim tekstom iz prošlogodišnjeg serijala Glasa Šumadije „Dnevnik u doba korone” podsetimo kako je bilo za Uskrs prošle godine. Kažu da je istorijsko (0a, i svako drugo pamćenje) u Srba (pre)kratko, da ne bude tome služe ovakvi „memorojali”.

DNEVNIK U DOBA KORONE: VASKRS PROĐE A VIKEND NIKAKO, PORUČUJE STRUKA JOŠ MALO I BIĆE LAKO

Dan trideset i sedmi – 19.04.2020

Beše sinoć Velika subota. Tog dana je, kako nas uči crkva Hristovo telo boravilo u grobu a um je „sišao” u ad. Siđosmo i mi, samo što je u ovom slučaju „ad” ružičasta televizija a razlog za „silazak u isti” nije pobeda nad smrću nego gostovanje predsednika A.V.-a na istoj i nesumnjiva doza mazohizma (nabujalog u Doba korone) a ispostvaiće se i njegovog i mog.

Nikada nisam ništa gledao iz ovaj „prodakšn”. Nisam imao potrebe ovih, nekih preko četvrt veka i više, cirka i bio sam za to vreme istinski blagosloven. Mislio sam, nema ni potrebe, pa, mogu ja „apstrahujem to” i manje više „da zamislim kakvi su to ’programi’” i „ko i kakvi ’to’ tamo gledaju”… eto, kao znaš da negde ima i „takvih osoba”… Ma, zajebi… Tako smo i do pre dva-tri mesecaznali da tamo negde postoji neka korona (SARS-ovi i gripovi ovi-oni, ebole…)… Niko i ništa ne može da te pripremi za njihove „sadržaje”…

Au! Posle manje od pola sata cirka odmah nam se razbistri vaskolika naša savremena istorija i sve što nas je (za)dešavalo… Pa, ako je ono naša najgledanija stanica onda stanje u našem narodu nije tako crno… Srkoz je tamno, nepopravljivo i neizlečivo (ovo će da prođe a „ono” je tu već treću deceniju i ostaće) jer narod koji ima ovakvu televiziju, odista ne mora da brine za svoj o(p)stanak – nema ga. I zaslužio. Voditeljka, ako se to može tako nazvati?! Tri puta grđa od korone još više tolk’o puta toksičnija. Otelotvoreno i nepatvoreno zlo. Pojavom, onim što izlazi iz nje kad otvori usta (to nema ni u onim hororima o egzorcizmima), time što ona misli da su „pitanja” koja postavlja A.V.-u. Vi, sada možete da me plujete koliko hoćete ali niko, baš niko pa ni ON nije zaslužio da „ono” ima prekoputa u „formi” za koju „oni” misle da je „razgovor”. U odnosu na kadar i program „Ruženjka TV” A.V. je pravi mali lord Fontlteroj, fini, pristojni, zbunjeni gospodin koji se zatekao, ne u zemlji čud, već ubačen u kloaku. On, mučenik, bi nešto da kaže ono „BDP”, „bićemo prvi u Evropi u svemu”, „ćemo imprlementiramo, doniramo, podsticajnišemo…”… da pomene neke mere kad se koja ukuda i kad će da prorade automehaničari, frizeri i kafedžije…

Ali TO mu ne dade. On se bori, briše znoj, skida naočare (njih ne briše, nema kad od ONE) pokašava da u’vati vazduh, prozborki koju suvislu (da, čak i ON) ali, džabe… K’o sa „ružičastim” tikve sadi o glavu mu se lupaju. Ljudi, pa dok A.V. (ipak, i mi moramo da istaknemo manje poznatu činjenicu da on predsednik države) ispod njegove i zajapurene slike ide kajron u kojem piše da „brojni svetski zdravstveni stručnjaci odaju priznanje Željku Mitroviću povodom njegovog tretmana korone ozonom?!”. Ej, bre! Ne stiže on ništa da kaže do kraja, čak više puta zavapi: „Je l mogu ja da kažem ovo što imam, pa da idem?” ali ne mogade, ONA ga ne pušta (ni da kaže a kamlo da ide). Taj „IT” (i zgodno se rimuje na engleskom) kad zine izbija u mlazevima, kulja, znate ono što je izašlo iz aždahe (ako ste pratili veronauku) kad ju je rasporio Sveti Georgije. Znate?! E, to je za „ono” što čusmo i videsmo (sa sve A.V.-om) nevladina organizacija, lahor, muvlji prdež… Čak ni on ne mogade da odgovori na ništa od one etarske zagade. Za njega ne znam, ali mi pobegosmo… ne samo da sačuvamo živu glavi, već ono malo (pre)stalo u njoj posle tzv. „emisije”.

Od sinoć i „onoga” život više nikada neće biti isti, ali ćemo bar znati odakle potiču sve noćne more i košmari koji nas zadešavaju. Poče A.V. i sa objavom da će u Kragujevcu biti izgrađen potpuno nov (da li i veličanstven kao u Naisu?) klinički centar ali ni to nedovrši jer ga ona aspida saseče sa širokom spektrom gadosti i bljuvotina za koje i on priznade da ne može da ih gleda a, i ko bi?) a njegov hladni, čelični pogled Velikog vođe opštenarodnog zdravlja i Vrhunskog Antivirusnog Sve Vizionara zameni pogled putnika koju u busu kroz (zati)snute zube dovijuje: „majstore, daj kesu!”. Prezident reče i da je „hrvatski narod dobar” (što i nije) i da „Nestorovića vole sve žene” (blago njemu) ali ne mogade da okonča ni jednu jedinu rečenicu jer uvek „ima prilog” (koji prilog – video bljuvotina u kojem neki baja istetoviran po glavi najavljuje kako će ga kredsne, i to bi najnormalnija stvar puštena te velikosubotnje noći i u novijoj istoriji ove kanalizacione postaje)… Užas i to otelotvoren. A.V. jedva stiže da pozdravi doktora-profesora „oznjavanja” Ž. Mirtrovića i zapali i sam iz one „kuće strave”sve nogom u dupe.

Posle „onoga” na TV-u mora se u crkvu da se okaje što smo se reodili uopšte. Samo, crkve ne rade. Šalu na stranu. Poštuje se… čak i za Vaskrs. Tu se javi jedan lični teološki problem. Da li je u redu, sad kad imaš dozvolu otići na službu, liturgiju… Da li je to korektno prema svim onima koji bi išli a nemaju ajusvajs… Je l to isto kao kad za vreme policijskog časa pošto nema saobraćaja pa voziš jednosmernom ulicom u „drugom” smeru ili je pitanje dublje „tematike”… Ne! Solidarišemo se sa Dabl V Putinom koji je isto mogao (verovatno ga je Kiril pozvao ali nehtede zbog prekršenja mera) i oko 250 miliona (cirka) braće pravoslavaca koji isto slave „od kuće”, ne računajući Beloruse…

Šalu na stranu. Crkve su već zatvorene i zaključane (vidi sliku). Službe su pomerene da bi se izbegli „nesporazumi” i obavljene mahom bez prisustva vernika još ranije. Obilazimo sve gradske hramove Staru Crkvu, Sabornu, na Aerodromu i u Vašarištu i svuda ista slika. Tišina u Vaskršnjoj noći u vreme kada bi se da je sve normalno (a, nije ništa) odjekivalo od zvona i služila ponoćna vaskršnja liturgija a ovako kao u Dučićevom stihu iz „Jadranskih soneta”:

Stoji pusta crkva bez glasa i zvona,
Sumračna i hladna svu noć i dan celi,
A u napuštenoj i nemoj kapeli
Sama plače bleda žalosna madona.

Eto, opevavali su slične situacije negdar i slavniji od nas. Ništa do da sami i između sebe obavimo: „Hristos vaskrse! Vaistinu vaskrse!” i da nastavimo dalje.

U Doba korone i tako nemušte i evnuhoidne opozicije poput naše lepo rekoše umni ljudi „ako neko sruši ovu vlast biće to crkva, a ne opozicija”. Pa, zvuči realnije nego ovo drugo.

A, u vaskršnjoj noći samo šetači ljubimaca u legalnom, dozvoljenom i teškim mukama izborenom terminu. Ni njih nema previše. Do centra grada sretosmo troje (dve osobe ženskog i jednu muškog pola, za polove ljubimaca nismo pripremili podatke) ali je taj jedan (ne i manje vredan) Šone Basketaš koji vodi čak dva pa je skor donekle poravnt i „zaravnjen k’o ona strukina kriva”. U samom gradu nikog do njih. Utihnuli čak i dostavljači hrane. Ni milicije. Za sve vreme prođe samo jedan taksi. Standardno, Poštuje se dakle najduži vikendvaskršnji „zabran” na svetu. Razvučene trake za „zabranjen prolaz” i na parkiću kod pijace i „Palih Šumadinaca”… i još padaju ali od kovida. ’Mal i mi ne (po)padasmo jer Lepenica toliko i tako smrdi (ša li su „puštali” ono pre neki dan?) da se zahvalismo Bogu na koroni jer nas je za prolazak pored nje već pripremio sa maskama. Ma, prolazi i kroz masku. Da li bi u slučaju „tekla reka” pomogla i ona iz JNA? Ne garantujemo.

U centru baš pusto, onako kako sama struka i policija zapoveda a ostale strukture priželjkuju. Tu i tamo po neki ljubimac (sa gazdom – čija je nova deviza: „rani kuče da te prošeta”) tek da ne bude k’o na tamnoj strani meseca. Na travnjaku iza „Perona” psići se baš opustili sa svim svojim „repertoarom” a jedan buldog bajica natenane „zaliva” znak „zabranjeno za pse”. Shvatamo to kao neku „višu pravdu” koja je sama pošast lično omogućila. Obilazeći hramove gradske zađosmo u po ostalim naseljima. Patrola policije na strateškom mestu kod „Paligorića”. Dobar odabir lokacije, malo zavučeni, onako na čošku Karađorđeve i Luja Pastera. Pripremismo dozvole (ne saobraćajne, one „za kretanje”), oni smao nervozno pokazuju da prođemo. Pak, zaustaviše odmah one iza nas. Planski, čekali baš njega da mu „čestitaju Uskrs”, onako – random… ko bi ga znao. Za njegovo „zdravlje” i uskršnje praznije nadam se da i on ima ono što smo mi bili „pripremili”. Odosmo mi dalje u noć svojim poslom, via zatamnjenog Bubnja.

Vašarište skroz u mraku, ni Sušica baš ne „sija k’o Las Vegas” a Aerodrom u vaskršnjoj noći „mrtav” kao karijera opozicionog političara danas i ovde. Tek na samom kraju ophoda po gradu uočismo ne kraju noći grupicu mladih dokonjaša (bez pasa) na klupici kod Velikog parka. Ne fotkamo i ne drukamo, nije to naš posao. Nit smo Nemci a ni ne živimo u Njujorku.

I u nedeljne vaskršnje jutro isto. „Otvoriše ga” ne vernici, kao što bi bilo očekivano u normalnim okolnostima, već ih  pretekoše” šetači pasa u onom „drugom”, takođe „legalnom” i „krvavo-peticiono izborenom terminu”. Bi i vernika ali mnogo, neuporedivo manje. U Staroj crkvi svega četvoro a u sabornoj oko tuce cirka, mahom oni sa dozvolama. Naravno da se tu nek’o i „provukao” bez ausvajsa ali je to toliko zanemarljivo da i nije vredno spomena. Za razliku od ranije na hramovima su jasno (i na više mesta) istaknuti znaci da je svako fotografisanje i snimanje strogo zabranjeno. Poštujemo i ne fotografišemo i ne snimamo.

I bez Vaskrsa uličice oko pijace bi bile (pre)pune nedeljom ujtro. Danas nema nikog. Pusto u čitavoj okolini. Izađosmo malo i na onaj priključak za auto-put, jeste onaj što se asfaltira još od doba kralja Milana. Nikog. Čini se pusto i prazno od Kraljeva do Batočine. Posle dugo, dugo vremena njime minu ka domu svom jedan vaskršnji Jagodinac. Mirno i „umireno” i u onim delovima kao što su Pivara i Bresnica (da li poštuju mere, nisu ranoranioci, opredelili su se ove godine za Vaskrs „od kuće”… sve to dođe na isto) a na Aerodromu ako se izuzmu oni sa psima isto kao usred noći, ako se doda ili oduzme poneki prosipač i bacač đubreta, manje više, cirka. Poštuje se. Dođe i milicja i preventivno se pozicionira na raskrsnici „kod Sata” a mi odosmo kući.

Da se poštuje, policijski čas, što je samo potvrda teze iznete u ovom dano-noćnom reportažnom delu „Dnevnika” posvedoči (opet, bilo je i ranije) direktor policije V. Rebić pobrojavši „najbolje đake”: Prijepolje, Sombor i Kragujevac… i one, „ponavljače”: Pančevo, Valjevo i Kikindu… Eto dokaza da postoji objektivno, profesionalno novinarstvo a ne samo antidržavno. Od petka do danas kažnjeno 425 ljudi.

Kad smo kod brojki one na najveći praznik nisu baš preterano vedre uprkos prolećnom optimizmu struke na obraćanjima i brojnim „gostovanjima” (samo što ne napisa „tezgama”) po vaskolikim (pro)vladinim medijima. Po današnjim rezultatima u Kragujevcu još devetoro obolelih i po jedan iz Rače i Svilajnca (je l to Šumadija ili se pribrojava u Pomoravlje?). Do sada je obolelo 62 ljudi iz Kragujevca, 14 iz Aranđelovca, u Rači četvoro, tri u Topoli i dva u Batočini (kažem ja za Svilanac). U KG Kliničkom centru na današnji dan je smešteno 89 pacijenata od kojih je na respiratorima 10 obolelih a izlečeno je 34 bolesnika. Preminuo je još jedan pacijent iz Gornjeg Milanovca lečen u ovdašnjem KC-u, druga žrtva iz ovog grada.

Sanitetska vozila i za praznik prevoze lakše pacijente na beogradski Sajam a policajce ovdašnje (sa istom, lakšom kliničkom slikom za V. Banju na „oporavak”).

Struka uze danas slobodno vaskršnje popodne. Red je da se odmorimo obostrano jedni od drugih. Oni, isti podaci imaju i na sajtu Vlade, a odgovor na postavljena pitanja, makar ona konkretna od strane pravih medija i danas beše isti kao i do sada, Dakle, niko nije na gubitku, sem korone koja je i dalje na dobitku. U toku 24 sata u Srbiji je od kovida preminulo petoro ljudi. Na Vaskrs korona okrete ćurak naopako pa izmeni letalitet po polovima i odnese četiri žene i jednog muškarca što se pre nije dešavalo. Brojka smrti stigla je do 122 ljudi, od toga 81 muškog a 41 ženskog pola.

Njihova prosečna starost bila je 64.63 godine a stepen smrtnosti je do danas 1,93 posto. Novoobolelih je 324 i time njihov ukupan broj, za sada poraste na 6.318 pacijenta, od kojih je po bolnicama 3.900 a na respiratorima 120 težih slučajeva. Broj zaraženih u centrima za socijalnu zaštitu, stara i nemoćna lica poratsao je na 369  a njihovih negovatelja obolelo je 83 do 15 sati danas. Korona visru potvrđen je u 18 ustanova gde „ni muva nije smela da uleti” ali, kovid, izgleda jeste.

Odnekle iskoči i Vulin odeven u kombine beloruskih pripadnika tenkovskih jedinica koji Lukašenka (pre)voze sa vaskršnje liturgije na polufinale fudbalskog kupa sa tek, jedva primetnim, uskusno (strateški) raspoređenim detaljima američkih „foka” ili tako već nekih sisara što žive u moru, ali k’o sad da to sluša (Vulina ne foke i ostale morske sisare – kažu da pesma kitova baš umiruje) na Uskrs. I, ovako, vanpraznično.

Dačićeva partizanska eskadrila (oni i onako nisu baš pridavali neki veći značaj Uskrsu) „(iz)forsirala London i Amsterdam i sprema se za „prodor na Istok” u vidu Rusije i Kine. Bravo. Kad smo kod „unifomisanih” ministar Stefanović obišao policajce u Beogradu. Pa, šta i mi smo u Kragujevcu i to dvaput. E, ali ministar ima podatak koji  mi nemamo da građanstvo (ne)poštuje najveći vaskrs vikend karantin cirka 4,5 posto što je cirka za posto i po više nego prošli. Ovaj je duži i tek na pola. Stefanoviću, saopšti nam podatke kada se okonča za dva dana cirka a, ne ovako jer to izgleda kao rezultat u prvom poluvremenu.

(SLIKA 10)

A, drugo tek što je počelo. Parafraziramo autobiografski naslov Ž. Lauševća „Vaskrs prođe a vikend nikako”. Struka (a i A.V. bi samo da mu je na „Ružičastoj” bilo „dozvoljeno da se obrati naciji… al’ ne bi) projavljuje neke silne olakšice za nedelju dve, za penzionere šetnje koliko od utorka u 18 sati (i policisjki čas je skraćen do tada) ali to ćemo kada za to dođe vreme. Daleko je i ne nazire se još ni kraj vikenda a kamoli te „olakšice” i strukini „pospusti”. Samo da ne budu „propusti”.

(OVAJ TEKST JE BIO REALIZOVAN UZ POMOĆ VLADE REPUBLIKE SRBIJE, ODNOSNO AKREDITACIJE KOJU JE IZDALO MINISTARTVO UNUTRAŠNJIH POSLOVA. HVALA.)

Zoran Mišić
Foto: Lazar Novaković

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.