Pritajene radnje oko koncesije državnih apoteka u Kragujevcu – Ko kome jamu kopa? (VIDEO)

U ovom trenutku, nepoznanica je ko je angažovao eksperte da procenjuju mogućnost uspostavljanja partnerstva lokalne samouprave i privatnika u ovom sektoru.

Da li država, trenuno radi gradu Kragujevcu iza leđa ili gradska uprava neće da prizna da je i ona zainteresovana za koncesiju Apotekarske ustanove u Kragujevcu? Hoće li Kragujevčani imati korist ili će biti na šteti zbog tih, za sada pritajenih radnji, pitanja su koja se otvaraju nakon što je u gradu počelo glasnije da se govori o javno-privatnom partnerstvu lokalne samouprave i privatnika u apotekarskoj delatnosti.

Uprošćeno govoreći, koncesija je način ustupanja državnih resursa privatnicima. Za razliku od privatizacije, nije reč o prodaji već o privremenom, višegodišnjem davanju prava na korišćenje državne pokretne i nepokretne imovine privatnicima, koji za to svom javnom partneru, u ovom slučaju olkalnoj samoupravi – plaćaju fiksnu, unapred definisanu nadoknadu. Prihvatanjem koncesije privatnici prihvataju sve rizike poslovanja, ali istovremeno, ako ih izbegnu, imaju i šansu da steknu višestruku dobit.

Ako uspeju da naprave povoljne ugovore sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, pa još uspeju da ih nateraju da plate, u prilici su da dobro zarade, pa, s obzirom da se iza većine privatniha apoteka kriju strane firme, jedan deo državnog novca i odliju u inostranstvo.

Da se zaista razmišlja o koncesiji Apotekarske ustanove u Kragujevcu potvrdio nam je Saša Jaćović, predsednik odborničke grupe SNS-a u Skupštini grada, istovremeno direktor državne Agencije za lekove i medicinska sredstva, koja je uz Republički fond za zdravstveno osiguranje, jedna od onih ustanova koje kreiraju i sprovode politiku u farmaciji.

U izjavi za „Glas Šumadije“ potvrdio je da su angažovani jedan ili više eksperata da utvrde kakav bi bio efekat koncesije u Kragujevcu. Kako kaže, poznato mu je da je jedan od njih, možda i jedini, isti onaj koji se bavio koncesijom državnih apoteka u Kruševcu koje su date na korišćenje međunarodnom lancu apoteka „Dr Max Srbija“. Ko je angažovao eksperte i u čije ime, ne zna.

Ono što zbunjuje jeste da Gordana Damjanović, gradska većnica za pitanja zdravstva i socijalne politike, u izjavi za „Glas Šumadije“, kaže da nikakav razgovor o tome nije vođen ni sa Gradonačelnikom, ni sa njom ili drugim članovima Gradske uprave. Ona je međutim, pozvana na razgovor u beogradsku Apotekarsku ustanovu i očekuje da se tamo zajedno sa predstavnicima Ministarstva zdravlja, ucrta put daljeg razvoja državnih apoteka.

Lokalna samouprava i sindikati na suprostavljenim stranama

Nije tajna da se beogradska Apotekarska ustanova već par godina opire koncesiji. Za to su svojevremeno dobili podršku Saveza samostalnih sindikata, Socijalno-ekonomskog saveta Beograda i Sindikata zaposlenih u zdravstvenioj i socijalnoj zaštiti. Godine 2021. pojavila se i zvanična inicijativa pod nazivom „Zaustavimo privatizaciju Apoteke Beograd“. Argumenti koji su se tada čuli, ponovljeni su i u stavovima koji se sada prenose u vezi koncesije kragujevačkih državnih apoteka.

• Privatizacija Apoteke dovela bi do otpuštanja radnika, pogoršanja uslova rada i gubitka važne
  institucije javnog zdravlja. Privatizacija bi značila i ugrožavanje prava na zdravstvenu zaštitu,
  rast cene lekova i teškoće prilikom pronalaženja magistralnih lekova koje privatne apoteke ne
  proizvode, rečeno je tada u inicijativi „Zaustavimo privatizaciju“.

• Efekat privatizacije državnih apoteka tokom epidemije, pretećih zdravstvenih kriza i uopšte, je
  poguban po svako organizovano društvo, jer zdravlje nije roba. Vlasnici privatnog kapitala
  otvaraju apoteke u mestima u kojima mogu da ostvare profit, a ne zbog opšteg interesa –
  zdravstvene zaštite stanovništva, čime je deo građana ugrožen, tvrdio je pre dve godine Mihailo
  Govedarica, sekretar Sindikat zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti.

On je tada isticao da su posebno ugroženi stanovnici seoskih područja, jer privatnici nemaju interes da u tim mestima otvaraju apoteke, što bi značilo da bi neki ljudi na selu ostali bez mogućnosti snabdevanja
lekovima u svojoj sredini.

Sledi pitanje, kako je moguće da šef odborničke grupe Saša Jaćović i gradonačelnik Nikola Dašić iz iste, vladajuće stranke, ne dele ovako bitne informacije o planovima za javno-privatno partnerstvo? U čije ime je urađena ekspertiza? Da li lokalna ili državna vlast slušaju zaposlene u državnoj apotekarskoj elatnosti i ono što oni imaju da kažu? U kojoj meri je sama država kriva za gubitke u kojima se našlo državno apotekarstvo?

Pitanje je i kakvu svrhu ima ucrtavanje puta razvoja državnih apoteka sada kada su mnogi gradovi u Srbiji već posegli za koncesijom? Privatnicima su, naime, ustupljene apoteke u Novom Sadu, Kruševcu, Aleksandrovcu, Trsteniku, Ćićevcu, Pirotu, Prokuplju, Subotici, Valjevu, Ljigu, Mionici, Zrenjaninu…

Godinu dana, nakon što je nemački „Benu“ 2019. preuzeo na ovaj način novosadske državne apoteke, što je bila prva koncesija apotekarske delatnosti u Srbiji, gradonačelnik ovog grada Miloš Vučević nije skrivao zadovoljstvo. On je tada tvrdio da je time rešen problem poslovanja državnih apoteka, bar u ovom gradu.

-Suštinski smo sačuvali gradsku apoteku, sačuvali smo radna mesta i u jednoj meri spasili budžet Grada koji je bio pred velikim izazovima sa svime što je opterećivalo apoteku. Potvrda dobrih rezultata je to što je 43 zaposlenih apoteke “Novi Sad“ prešlo u “Benu“, a osim toga zaposlili su još 37 ljudi u gradskim apotekama. Iako je njihova ponuda bila jedina, dobili smo više nego što je bila obaveza, odnosno 4,3 miliona evra na 15 godina. Do sada je “Benu“ isplatio tri miliona evra, a ostatak će u ratama kako je i definisano. Raduje me da će “Benu“ učestvovati u programu Vlade Republike Srbije “Moja prva plata“ pa će primiti još radnika. Hvala zaposlenima koji su izdržali težak period boreći se za egzistenciju, jer bez njih nismo mogli da realizujemo ovu koncesiju. Da je ovo dobar projekat govori i to što nema grada i opštine u Srbiji koji nam se nisu javili da prepišu naš model koncesije. Prvi smo sistemski rešili problem apoteke i na to smo ponosni. Mnogo znači i to što je velika nemačka kompanija odlučila da posluje 15 godina u
našem gradu, to ne bi učinila da ne vidi Novi Sad kao dobro mesto za rad – naglasio je
gradonačelnik Vučević.

Već sam broj gradova i opština koje su posegle za koncesijom, svedoči da je to poslednjih godina trend u državnom apotekarstvu. Neke od njih, poput leskovačke, nisu prevazišle izazove, pa su se našle u stečaju.. Otuda lokalne samouprave u mnogim mestima brane koncesiju predupređivanjem likvidacije državnog apotekarstva zbog sve većih gubitaka.

Zanimljjivo je da su nosioci ove inicijative u Valjevu najpre bili predstavnici opozicije i to Stranke slobode i pravde, čak dve godine pre nego što je vlast raspisala konkurs.

Kada je reč o ugovorenim nadoknadama one se razlikuju od grada do grada u zavisnosti od prihvaćenog koncesionara. Dok je nadoknada u Novom Sadu 4,5 miliona evra, u Kruševcu je recimo za 27 apoteka prihvaćena ponuda sa 1,9 miliona nadoknade, bez PDV-a, plus jednogodišnja koncesiona nadoknada od
80.000 evra. Zrenjaninske apoteke su vredele 6,3 miliona, a godišnja koncesiona nadoknada je 120.000 evra. Kragujevac koji do sada nije imao nikakve prihode od zarade državnih apoteka, praktično bi planiranom koncesijom dobio kakve-takve prihode, i potencijalno se rešio opasnosti da se na njega preliju budući gubici. To kada je reč o gradskoj upravi.

Pitanje je, međutim, šta bi dobili ili koliko bi štetili građani Kragujevca. Organizovane reakcije građana na koncesije državnih apoteka do sada nije bilo ni u jednom gradu. Oni međutim generalno smatraju da su kod privatnika lekovi skuplji nego u državnim apotekama.

Istina je da je neke lekove lakše naći u privatnoj apoteci, ali po većim cenama. Građani oprezno izražavaju i strepnju da će se koncesijom dogoditi rasturanje postojeće farmaceutske mreže u prigradskim i seoskim sredinama gde je promet manji. Oni koji su zaposleni u apotekama plaše se da će morati da odu iz te delatnosti, pa čak i da će neka druga preduzeća iz javnog sektora biti primorana da prime nove zaposlene, kako ne bi bilo otpuštanja radnika i reagovanja na to otpuštanje.

Kako RFZO kroji gubitke kragujevačkih apoteka

Naši izvori tvrde da je odluka o koncesiji Apotekarske ustanove u Kragujevcu trebalo da se nađe na poslednoj sednici Skupštine grada, ali da se od toga naprečac odustalo nakon što su priču o
tome obelodanili članovi „Zajedno“ i „Šumadijska regija“ oglašavajući se zajedničkim saopštenjem, koje je ranije preneo i „Glas Šumadije“.

Na samoj Skupštini nije se o tome otvoreno razgovaralo, ali su pominjane „glasine“. U ovoj igri „istine i izazova“ pojavio se „dokument“ u kojem se govori o podeli državnih apoteka na one koje će otići u ruke privatnika na rok od 15 godina i one koje će ostati u sastavu Apotekarske ustanove Kragujevac.
Kragujevačke novine objavljuju da je reč o 15 apoteka od ukupno 28 i to onih najprofitabilnijih, koje se nalaze na najboljim lokacijama. Takođe, u „Kragujevačkim novinama“ tvrde da je ovim isplaniran i prelazak 120 zaposlenih kod budućeg koncesionara, što bi značilo da Apotekarskoj ustanovi ostaje 38 radnika.

Kako samo nekoliko kragujevačkih apoteka ima sopstvene nekretnine, a većina se nalazi u zakupu, grad Kragujevac bi se, po potpisanju ugovora o koncesiji obavezao i na to da razgovara sa zakupcima da potpišu ugovor i sa Koncesionarom i to kako u Kragujevcu, tako i u okolnim lokalnim samoupravama (Batočina, Rača, Topola, Lapovo i Knić) za koje je nadležna kragujevačka Apotekarska ustanova.

Statusne promene u apotekarskim ustanovama počele su 2006 godine kada je donet Zakon po kojem su one prešle u nadležnost lokalnih samouprava. Lokalna samouprava je svoju nadležnost shvatala na različite načine. Ponekad se radilo o pritiscima na apotekarske ustanove da posluju sa određenim farmaceutskim kućama povezanim sa strankama, ponekad da se zaposli ovaj ili onaj radnik, ili otvori apoteka u ovom ili onom selu, a vrhunac je bio pokušaj bivšeg gradonačelnika Kragujevca Radomira Nikolića da skupštinskom odlukom, koja na kraju nije bila realizovana, prisvoji dobit koji je Apotekarska ustanova ostvarila preko takozvanog računa kase-skonta.

Sa druge strane, do 2013. godine, državne apoteke su imale monopol na tržištu lekova koji im je obezbeđivao ne samo redovan suficit u poslovanju, nego i dobre plate za zaposlene, mogućnosti
usavršavanja, studijska putovanja, odlaske na sajmove…

Situacija se menja ulaskom privatnih apoteka na tržište, kojima je omogućeno fleksibilnije poslovanje. Prema tvrdnjama poznavalaca privatni i javni sektor nisu izjednačeni. Državne apoteke obavezane su javnim nabavkama i to lekova sa svih lista, pa i onih koji se manje prodaju, ili pomagala bez obzira na nisku maržu, a sa druge, da ispoštuju sve državne odluke o povećanjima plata, koje se inače, u apotekarskim ustanovama, ne isplaćuju iz lokalnog ili državnog budžeta, već iz samog poslovanja. Pri tome Republički fond za zdravstveno osiguranje u čijim rukama je novac namenjen apotekarstvu,
svojim planovima ne prati potrošnju, a i ne uplaćuje sva sredstva na koje se obavezao, pretvarajući tako dobit državnih apoteka u gubitke.

Primera radi, Apotekarska ustanova Kragujevac, tada još pod imenom Apoteka Kragujevac, te godine ostvarila je suficit od preko 138 miliona. Od 2015. međutim, redovno prijavljuju deficit. Godine 2019. taj deficit je bio 78 miliona, 2020.- 86, 2021 – 53. miliona. Gotovo celokupni, ili najveći deo ovog deficita nastao je iz poslovanja sa Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje, koji je raznim odlukama slabio potencijale državnog apotekarstva.

Tako je, recimo, u 2019. godini doneta odluka po kojoj je za kragujevačku Apotekarsku ustanovu
opredeljeno manje sredstava nego u 2018! RFZO ne samo da tokom godine nije isplatio sve recepte koji su ispisani u zdravstvu, nego su prenošeni i dugovi iz prethodnih godina. Poslednjeg dana u 2019. godini RFZO je dugovao kragujevačkoj apoteci kumulativno preko 162 miliona, naredne godine 138, sledeće 146… Deficit iz ovog poslovanja Apotekarska ustanova u Kragujevcu je nadoknađivala ranije ostvarenim suficitom, te se tako u javnosti nije predstavljala kao gubitaš. Problem je što i ta vreća nije bez dna, tako da u doglednoj budućnosti državno apotekarstvo u Kragujevcu zaista može da se nađe u gubicima, koji bi, sem što bi opteretili budžet lokalne samouprave, u izuzetno nepovoljnim okolnostima mogli da proizvedu i nestašice lekova i pomagala.

Komentarišući ove podatke direktorka Vera Pantović, koja inače nije htela da prihvati razgovor o koncesiji za „Glas Šumadije“, za koju se ništa i ne pita, u svojim ranijim izveštajima Gradu zapisala je sledeće:

• Na žalost, loša zakonska rešenja, nestabilno tržište, nelojalna konkurencija dovodi u sve teži položaj državne apoteke i kvalitet apotekarskih usluga.
  

Njeno mišljenje dele radnici, ali i kopresednica gradskog odbora stranke „Zajedno“ Olivera
Nikolić. Ona smatra da treba saslušati radnike koji su za to da se usvoji Zakon o apotekarstvu koji definiše šta je predmet prometa u apotekama, na koliko stanovnika se otvara apoteka i ko može da je otvori. Do sada se, kaže, dešavalo da lanac apoteka otvara vlasnik veledrogerije i na taj način pravi monopol, a u privatnim apotekama se prodaju i igračke za decu i kozmetika čega ima i u seoskoj trgovini.

Ova odbornica deli mišljenje radnika da RFZO treba da promeni Pravilnik o ugovaranju zdravstvene zaštite na primarnom nivou i uvrsti zaposlene u apotekama kao ugovorene, što bi značilo da se zarade ubuduće finansiraju iz budžeta, kao i kod drugih zdravstvenih ustanova. To bi bila alternativa koncesiji i način da se sačuvaju državne apoteke.

Dr Ana Santrač koja je učestvovala u pisanju zajedničkog saopštenja Šumadijske regije i stranke „Zajedno“ smatra da se iza koncesije krije skrivena privatizacija.

• Apotekarska ustanova u Beogradu uspeva da odoli pritiscima, stoga i Kragujevačani treba da podignu svoj glas i sačuvaju apotekarsku ustanovu.
  

Za naše sagovornike važno je znati smer koji će zauzeti država, to jest Ministarstvo zdravlja, kao njen predstavnik, kao i da taj smer ne ide na štetu građana Kragujevca. Postoji, kako kažu opravdana strepnja, da bi građani ostali bez određenih lekova, koji su privatnicima neisplativi, kao i bez nekih pomagala, a nije isključeno i da bi se slabljenjem Apotekarske ustanove oslabile i mogućnosti da opstanu male i nerentabilne apoteke u seoskim i prigradskim sredinama, poput recimo Beloševca sa 16.000 stanovnika, ali nijednom privatnom apotekom, tvrdi Olivera Nikolić.

Pitanje koncesije je složeno, što pokazuju i ove rasprave. Počivši ekonomista Vladimir Gligorov svojevremeno je pisao da je suštinsko pitanje kod koncesija – čemu služi država, odnosno da li služi sticanju profita i dobiti ili uvećanju društvenog prinosa oporezivanjem privatnih preduzeća i javno-privatnim partnerstvom? Po njemu, država ne treba da se bori za profit već za društveni prinos, dajući u biznisu prednost preduzetništvu i koncesijama. Gligorov ukazuje istovremeneno i na važnost da se nadoknade i porezi iz koncesija i preduzetništva usmere u lokalne budžete.

Sličnog je mišljenja i ekonomski novinar Mijat Lakićević koji zaključuje, -„koncesija je OK“. Osim, ako se odigravaju „iza kulisa“. Osim, ako se dokaže suprotno.

Piše: Gordana Jocić

Fotografija: FB Apotekarska ustanova Kragujevac