Put od Kragujevca do Batočine nije završen, iako je pušten u saobraćaj 30. oktobra prošle godine – nedostaje još kilometar asfalta do naplatne rampe na auto-putu Beograd‒Niš.
To vide vozači koji se s Koridora 10 isključuju kod Batočine, da bi put nastavili prema Kraljevu ili Čačku, kao i oni koji se iz smera Kragujevca tu uključuju na auto-put. Nadležni su, iz nekog razloga, obmanuli vozače, a put dugačak 25 kilometara, koji je građen punih 16 godina, u međuvremenu se i obrušio.
Pre par meseci, put Kragujevac‒Batočina obrušio se kod Nikšićkog brda, na trinaestom kilometru od Kragujevca.
Uzrok obrušavanja je iznenada pokrenuto klizište na toj deonici, stoji u zvaničnom saopštenju nadležnih. Preduzeće „Putevi Srbije” uveliko rade na sanaciji štete kako bi put osposobili za saobraćaj u punom kapacitetu, ali su vozači i dalje prinuđeni da se kreću samo jednom stranom kolovoza. Radovi na sanaciji trebalo bi, navodno, da budu okončani ovog leta.
Put do Batočine sa četiri trake počeo je da se gradi uoči oktobarskih izbora 2004. godine.
Deonica kroz Kragujevac u dužini od 10 kilometara puštena je u saobraćaj tek 2010, s tim da je prvih pet kilometara izgrađeno u punom profilu auto-puta, dok drugih pet kilometara nema zaustavnu traku. Svečanost je organizovana na petlji „Kapavac”, a petlja „Gradac” je otvorena 2016. godine, posle niza gotovo dramskih peripetija koje su pratile proces eksprorijacije zemljišta na teritoriji batočinske opštine.
Izgradnja kragujevačke deonice bila je pod budnim okom lokalnih i državnih funkcionera, koji su po potrebi otvarali gradilište ili sekli svečanu vrpcu, ali je 2013. godine usledilo iznenađenje, budući da su nadležni tada doneli odluku da se put zatvori jer nije bezbedan za saobraćaj. Zatraženo je i da se dve novoizgrađene trake poruše, kako bi se put vratio u prvobitno stanje. Rušenje deonice je izbegnuto pošto su se političke strasti smirile, ali je izgradnja puta ka Batočini nastavljena tek 2015.
Put Kragujevac‒Batočina označen je kao magistralni pravac M1-11, sa maksimalno dozvoljenom brzinom od 100 kilometara po času.
Od ideje da se na čitavoj dužini od 25 kilometara sagrade i zaustavne trake odustalo se zato što je profil auto-puta podrazumevao izgradnju brojnih vijaduktova, za koje očito nije bilo dovoljno novca. Osim pomenutih petlji, put ima i dva kružna toka, između sela Badnjevac i Žirovnica i u samoj Batočini. Nedostaje treći, kod skretanja za Lapovo, odnosno Jagodinu.
I na deonici puta kroz Kragujevac postoje dva kružna toka – „Đurđevdanski krst” i onaj sa „Fijatovim” znakom na samom ulazu u grad.
Od „Đurđevdanskog krsta” vodi Petrovačka magistrala, koja put ka Batočini treba da spoji sa starim putem ka Beogradu, preko Topole, ali ni ta saobraćajnica, iako je počela da se zida pre deset godina, nije završena. To svakako neće omesti privredni razvoj centra Šumadije, ali bi put od Kragujevca do Batočine, odnosno Lapova, trebalo završiti radi bezbednosti vozača.