Čitajući prispele radove članovi žirija (Zvonko Karanović i Ana Marija Grbić) primetili su znatno viši kvalitet i zrelost prispelih radova u odnosu na prošlu godinu. Kao i ranije, dominirale su zbirke poezije, prijavljene su dve zbirke kratkih priča i jedan roman. U najužem izboru našlo se pet rukopisa a žiri je odabrao tri pobednička:
- Jana Andrić – Monahinja bi da se ljubi (zbirka poezije);
- Svetozar Marčeta – Ćorave bake (roman);
- Teodora Kravljanac – Dikatatura koraka (zbirka poezije).
Mlada pesnikinja Jana Andrić (2000, Beograd) u svom rukopisu „Monahinja bi da se ljubi“ autentičnim poetskim izrazom koji obeležavaju ironija i razvijene metafore, vrcave poetske slike i neočekivani stilski i tematski obrti, mašta i lucidni uvidi, pokazuje kako se srpska poezija dalje obnavlja kroz savremeno poetsko stvaralaštvo. Zadatak poezije je da iznenađuje, očuđuje, pruži iskošen, drugačiji pogled na stvarnost, otelotvori osoben unutrašnji svet, a pesme Jane Andrić čine upravo to: podsećaju na osnovne zadatke poezije.
Roman „Ćorave bake“ Svetozara Marčete (1996, Novi Sad) iako njegovo prvo autorsko delo odaje utisak daleko iskusnijeg pisca, autora snažnog misaonog toka i bogate leksike. Priča o mladom slikaru koji želi da postane pisac pruža galeriju autentičnih, začudnih sporednih likova, neobične i neočekivane situacije, maštovito zamišljene scene, puno humora, ironije, ali i britkih opservacija o savremenosti, sportu, pop kulturi, kao i niz promišljanja o samoj svrsi priče i pripovedanja. Uspešan debitantski roman koji se čita s lakoćom i zadovoljstvom.
Zbirka poezije „Diktatura koraka“ Teodore Kravljanac (1994, Beograd) ukazuje na urbanu otuđenost i izgubljenost generacija rođenih desedesetih godina prošlog veka. Traumatično, ratom obeleženo detinjstvo, razočaranost realitetom, kao i nedosegnutim karijernim i emotivnim ciljevima (bliži se trideseta/sve je već trebalo da se desi) lirski subjekt pokušava da u dugim šetnjama sa psom zagospodari introspekcijom. Svedenim, nepretencioznim jezikom, preciznim slikama, ujednačenom kompozicijom zbirke pesnikinja dokazuje da je uspešno preskočila stepenik prve knjige.
Rukopisi koji su se našli u najužem izboru i koje bi žiri „Prvenca“ pomenuo i pohvalio su: Opiljci iz mesoreznice Filipa Mitričevića i Feromoni Andrijane Tomić.