Sećanje na Miću Knjižara

Društvo Kultura

„Laguna” prihvatila inicijativu profesora Petra Stefanovića da legendarni kragujevački prodavac knjiga dobije spomen-ploču koja bi bila postavljena na objektu u kojem je nekada radila knjižara „Svetlost”Milić Marković, Kragujevčanima poznatiji kao Mića Knjižar, sa koleginicama (Foto lična arhiva)

KRAGUJEVAC – Ime Milić Marković većini Kragujevčana ne znači mnogo, ali nadimak Mića Knjižar mnogima govori sve. Jedan od njih je i poznati profesor Petar Stefanović, osnivač nevladine organizacije „Škola mira”, koji je u ime svoje generacije pokrenuo inicijativu da legendarni kragujevački prodavac knjiga dobije spomen-ploču koja bi bila postavljena na objektu u kojem je nekada radila „Svetlost”, poslednja gradska knjižara u društvenom vlasništu.

‒ Mlađi se možda ne sećaju, ali mi stariji dobro pamtimo da je „Svetlost” bila hram knjige, a Mića čuvar tog hrama u kom se nisu samo kupovale knjige već se i razgovaralo o literaturi. Mića je bio legenda grada. Kada nismo imali novca, knjige nam je davao na poček. To pamte svi nekadašnji gimnazijalci i studenti. Osim što smo s njim upoznali dela Tolstoja, Dostojevskog, Zole, Igoa, Dime i ostalih musketara svetske književnosti, Mića nas je učio plemenitosti i drugim istinskim životnim vrednostima koje danas nedostaju. Zato mislim da Kragujevčani treba da mu se oduže, a spomen-ploča je najmanje što možemo da učinimo za našeg Miću – kaže ovaj ugledni kragujevački pedagog koji je prosvetnu službu okončao u Politehničkoj školi.

Lokal u centru grada, u Ulici Aleksandra Prvog Karađorđevića 30, u kome je nekada radila „Svetlost”, nedavno je zakupila „Laguna”, koja je tu otvorila svoju knjižaru i nazvala je „Radoje Domanović”. Naš sagovornik, profesor Stefanović ističe da mu je izuzetno drago što je ova ugledna izdavačka kuća prihvatila njegovu inicijativu.

„Tradicija koju ovaj prostor ima i njegov značaj za grad Kragujevac je i bio jedan od važnih razloga za izbor lokacije naše nove knjižare”, stoji, između ostalog, u mejlu koji je profesoru Stefanovića uputila direktorka „Lagunine” maloprodaje Marija Čolović.

U odgovoru se navodi i da će „Laguna” rado proveriti šta može da učini povodom inicijative da Mića Knjižar dobije spomen-ploču, s obzirom na to da je za postavljanje jednog takvog obeležja potrebna saglasnost nadležnih institucija, kao i zakupodavca, to jest vlasnika prostora.

Knjižara „Svetlost” je otvorena 1953. godine. Uspešno je radila do početka devedesetih godina prošlog veka kada Trgovinsko preduzeće „Srbija”, u čijem se sastavu nalazila ta prodavnica knjiga, upada u finansijske probleme. Tada Mića Knjižar, zaštitni znak „Svetlosti”, dobija druga zaduženja. To mu je, kažu oni koji su ga poznavali, teško palo. Mića je umro 1992, u pedesetoj godini života. Knjižara „Svetlost” je kasnije menjala i vlasnike i imena, s tim da je 2008. godine bila zatvorena. Kragujevčani su zbog toga protestovali, tražeći da se kultni prostor grada zaštiti i da mu se ne menja namena.

‒ Mića je moju generaciju darivao i knjigama i dobrotom. Zato želimo da njegov lik otrgnemo od zaborava. Istovremeno, postavljanjem spomen-ploče želimo da ukažemo koliko je važno negovati kulturu sećanja, pre svega zato što se pokazalo da smo narod koji ponekad prebrzo zaboravlja ličnosti koje su odigrale važnu ulogu u istoriji – navodi profesor Stefanović.

Koliki je trag u Kragujevcu ostavio Mića Knjižar svedoče i divne reči koje mu je posvetio pozorišni reditelj Jovan Gligorijević. U knjizi „Bluz leve obale”o starom Kragujevcu , Gligorijević piše:

„Mića je nekako i vizuelno spadao uz knjige. Visok, mršav, poguren i sa debelim okvirima naočara visoke dioptrije. Bio je pasionirani čitalac knjiga koje nam je prodavao. Skrivao je to od mušterija glumeći da je isključivo trgovac, iako nikad nisam čuo iz njegovih usta reč roba. Na primer: ’Sutra mi stiže roba.’ Ne, uvek je to bilo: ’Stići će nešto novo ovih dana’ ili ’Stigao je novi Albahari’. Kao čitalac nije hteo da se javno izjednači sa svojim kupcima. Starovremenska etika knjižarskog zanata nalagala mu je da znanje o knjigama prepusti kupcu. Uvek je govorio da on te knjige čita tek da bi znao šta prodaje ljudima. Lagao nas je sve odreda – dakako zbog dobrih običaja zanata čije je tajne savladao do tančina.”

Piše: Brane Kartalović, Politika

Tagovi:

6 komentara

  1. Леп текст и леп гест. Дивно и вредно поштовања професоре Петре Стефановићу. И било би лепо да предлог прође…

  2. Mica je obelezio jedan period kragujevacke kulture i knjizevnosti. Divan je bio osecaj kada si u „Micinoj“ knjizari. Nikada se nije izlazilo bez odgovora i najbolje usluge. Mica „mali“ covek ostaje kao velikan naseg grada.Spomen ploca je mali ali znacajan gest secanja.

  3. Ne zaboravite i Staniku iz knjizare „Prosveta“. Nekad je Kragujevac imao prave knjizare, kao uostalom i Srbija. Danas se u knjizarama kupuje sve i svasta, a knjiga ima najmanje. O prodavcima se moze reci mmogo toga, ali knjizari sigurno nisu.

    1. Upadate u zamku generalizacije, jer mnogi današnji knjižari, ujedno su i profesori književnosti. Znaju veoma dobro šta prodaju.

      1. Mozda kod Vas. U Kragujevcu ne. Dobro znam sve nazovi knjizare u kojima se najmanje knjige prodaju. A znam vrlo dobro i sta je generalizacija. Kamo srece da su danasnji knjizari obrazovani. Mada, s obzirom na situaciju u Srbiji, ne bi me cudilo da su profesori knjizevnosti prinudjeni da rade kao prodavci u knjizarama. Uz duzno postovanje prodavcima.

  4. Kao neko ko je radio u jednoj od knjižara u Kragujevcu, ne mogu tvrditi da kolege nisu obrazovane, jer priličan broj njih poznajem. Pojedini su profesori književnosti, što je već napisano, ali i prodavci, jer trenutno drugog izbora nemaju. Činjenica je da se i drugi artikli, pored knjiga, prodaju, ali u nešto manjoj meri.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.