Slučaj „Zastava bezbednost“: Osam godina prepiske

Kragujevačke novine pišu o stečaju u zaboravljenoj „Zastava bezbednosti“.

Danas se malo ko seća da je u preduzeću „Zastava bezbednost” stečaj uveden” 2015. godine, a još manje, sem bivša 43 radnika, se neko pita kada će i kako biti okončan. Jer, prošlo je osam godina i još malo više, a kada se pogleda hronologija slučaj skoro da tapka u mestu i nije odmakao dalje od početka.

Stečaj je otvoren 4. juna 2015. godine, za stečajnig upravnika određena je Agencija za privatizaciju, a za njenog poverenika Gvozden Jovanović iz Kragujevca. Potom je došlo do promene, pa je Agencija za privatizaciju ukinuta i zamenila ju je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Od tada pa nadalje ovaj stečaj nikako da makne sa mrtve tačke, a ona se nalazi u Službi za katastar nepokretnosti u Kragujevcu, gde su više puta odbijali da upišu nepokretnu imovinu preduzeća, gde ima desetak raznih objekata, kao svojinu firme. Odgovor Službe katastra uvek je bio isti, da je preduzeće „držalac”, a ne vlasnik nepokretnosti, a da su one društvena svojina.

Sud piše povereniku

U izveštaju o toku stečaja koji je izdao Privredni sud upisana su po dva tri obraćanja suda povereniku za vođenje ovog stečaja, gde od njega traže da obavesti sud dokle se stiglo sa pripremama za unovčenje pokrente i nepokretne imovine, i ti odgovori su gotovo potpuno isti, zastoj je kod katastra. Došlo je i do promene poverenika, pa je to sada Velibor Lukić iz Topole, ali se ništa bitnije nije promenilo.

U pismu od 16. maja 2018. godine stečajni upravnik piše sudu da je obavljena procena vrednosti nepokretne imovine koju su obavili Vasilije Pajović i Agencija „Olimpija” iz Užica, ali nastavlja da je „jedina nepokretnost u vlasništvu dužnika objekat „Vatrogasni dom”, koji je izdat u zakup Ministarstvu unutrašnjih poslova”. 

Što se tiče ostale nepokretne imovine stečajnog dužnika: upravna zgrada, portirnica „Podrumče“, portirnica „Stara ambulanta”, portirnica „Pirotehnika”, zgrada tehničkih gasova, magacin Pirotehnika, magacin broj 19, stara vatrogasna kula i Stara sušara, poverenik stečajnog upravnika uputio je zahtev (i nakon toga više urgencija) Službi za katastar nepokretnosi Kragujevac 17. maja 2017. godine, ali Služba još nije postupila po tom zahtevu”, navodi stečajni upravnik, a zahtev se odnosi da se nepokretnosti upišu na preduzeće. 

Ova prepiska bez epiloga nastavlja se i narednih godina, pa 23. jula 2020. godine stečajni upravik stečajnom sudiji u ovom predmetu Saši Milosavljeviću piše da je nepokretna stečajna imovina dužnika jedino nesporna kod zgrade „Vatrogasni dom” od 1.192 kvadrata.

• Status nepokretne imovine stečajnog dužnika ostaje nepromenjen kod vrste prava gde je stečajni dužnik držalac nepokretne imovine, a oblik svojine društvena svojina, piše stečajni upravnik.

On navodi da je Služba za katastar 16. januara 2018. godine odbila ispravku upisa vrste prava deset objekata na tri katastarske parcele kao neosnovan. Ukratko, ta Služba i dalje odbija da upiše preduzeće kao vlasnika tih nepokretnosti. 

Isto piše upravnik i 5. maja 2021. godine, ali u septembru te iste godine dolazi do novine koja komplikuje celu priču i dodaje još potrebnog vremena da se sve razreši. Naime, došlo je do promene katastarskih parcela gde se nalaze objekti stečajnog dužnika, pa je stečajni upravnik dužan da reaguje kroz dopunu procene imovine. 

Tu se dodaje da je na rešenje Službe katastra da odbije upis preduzeća na objektima, upućena žalba, koja nije razmatrana, ni pored urgencije predsednika Privrednog suda Branislava Jovovića, pa je podneta tužba Upravnom sudu. U tom delu izveštaja prvi put se pominje da će stečajni upravnik prodati stečajnog dužnika kao pravno lice, kojim će biti obuhvaćena celokupna imovina preduzeća. 

Sporno samo zemljište

Tokom prošle godine, međutim, pojavljuje se i novi deo priče sa pretnjom da sve još više zakomplikuje, jer je stečajni upravnik saznao da postoji mogućnost da budu podneti zahtevi za vraćanje imovine na parcelama gde firma ima objekte. Zato su od Službe katastra tražili izdavanja istorijata o kretanju parcela, ali ih oni upućuju na Istorijski arhiv, a posle dobijanja izveštaja o parcelama od 1945. godine na ovamo, obratili su se i Regionalnoj agenciji za restituciju u Kragujevcu i čekaju odgovor ima li smetnji da zakažu prodaju preduzeća.

Tog odgovora još nema. Sadašnji stečajni upranik Velibor Lukić potvrđuje da će se raspisati prodaja „Zastava bezbednosti”, kao pravnog lica, iako nije rešena glavna dugogodišnja dilema – da li će firma biti upisana u zemljišne knjige kao vlasnik objekata, nad kojima se vodi kao „držalac”. 

Lukić kaže da nije važan upis objekata, već je cela priča vođena oko upisa zemljišnih parcela i da nema prepreka da se zakaže prodaja preduzeća kao pravnog lica. To znači da se prodaje kompletna imovine firme, u onom statusu u kakvom je zatečena, dakle, i objekti koje preduzeće koristi kao „držalac”, da nema promene imena i novog upisa u privredni registar, da kupac može da menja delatnost i da ne preuzima dugove preduzeća jer su oni deo stečajnog postupka i vraćaju se iz prodaje. Lukić kaže da je nedavno saopštio da se raspisivanje prodaje „Zastava bezbednosti” očekuje do septembra, ali sada je skloniji da veruje da će to biti do Nove godine, jer procena imovine mora da ide na korekciju kod Agencije za licenciranje stečajnih upravnika. 

U obraćanju pismom stečajnom sudiji Saši Milosavljeviću 3. avgusta ove godine poverenik Lukić navodi da je ukupan iznos potraživanja od „Zastava bezbednosti” 240 miliona dinara, od čega u prvom isplatnom redu 11,4 miliona, u drugom 383 hiljade dinara, a u trećem 228,5 miliona dinara. Bivšim radnicima je iz Fonda solidarnosti isplaćena minimalna zarada u poslednjih devet meseci rada i povezan radni staž. Procenjena vrednost preduzeća kao pravnog lica je 64,3 miliona dinara. 

Ono o čemu će prilikom prodaje preduzeća morati da se vodi računa jeste činjenica da je „Zastava bezbednost” deo kulturno-istorijske celine Vojno tehničkog zavoda, koja je proglašena kulturnim dobrom od izuzetnog značaja i za koju je nadležan Republički zavod za zaštitu spomenika kuluture. 

U javnosti ima tumačenja da je objekte koji su na ovom stepenu zaštite zabranjeno prodavati i da moraju da ostanu vlasništvo države. Stečajni sudija Saša Milosavljević kaže da zabrane prodaje nema, već da po članu 75. Zakona o stečaju postoji pravo preče kupovine kod prodaje ovakvih objekata. To bi značilo da se preduzeće prvo ponudi pravnom prethodniku stečajnog dužnika. 
Kako se radi o izuzetnom kulturnom dobru Milosavljević smatra da bi se pravo preče kupovine moglo ponuditi Republičkom zavodu za zaštitu spomenika. Ako se taj zavod izjasni da nema sredstava ili nije zainteresovan, onda se pristupa prodaji ostalimlj koji su se prijavili na oglas. 

• Ova oblast još nije dovoljno rasvetljena, jer ne postoji praksa kako se to radi. Mi ne znamo da li je neko ponudio pravo preče kupovine u ovakvim slučajevima, kaže Milosavljević.

Direktor kragujevačkog Zavoda za zaštitu somenika kulture Nenad Karamijalković napominje da se ovde radi o zaštiti prostorne celine i da ni jedan objekat nije pojedinačno zaštićen, pa ni objekti „Zastave bezbednosti”. Ipak, prilikom donošenja odluke o proglašenju kulturno-istorijske celine VTZ pojedinačno su navedena dva objekta kao razlog visoke zaštite. To su stara vatrogasna kula i zpravna ugrada. 

• Zavod u ovakvim slučajevima može da bude fleksibilan i da kod pojedinačnih objekata u tim kompleksima koji nemaju posebnu vrednost dozvoli izmene izgleda, čak i rušenje. Ali, ne sme se ništa raditi bez obraćanja Zavodu i njegove dozvole, napomonje Karamijalković.

Tako su se u maratonskom stečaju isprepletali naši zakoni i odluke, njihova tumačenja i činjenica da je u nekim stvarima ovaj postupak „probijanje leda”. Samo da ga ne probijaju još nekoliko godina.
 

NISU SVI PRIHVATILI STEČAJ

Četvorka ostala

Odluku suda o otvaranju stečaja „Zastava bezbednosti” nisu prihvatili svi zaposleni. Od njih 43, četvoro se izjasnilo protiv i odbili su da potpišu raskid radnog odnosa i prihvate socijalni program. Oni se još „vode” kao zaposleni u ovoj firmi. Jedan od bivših radnika kaže da je mnogo čudnih događaja vezano za ovaj postupak.

Godine 2010. doneta je odluka da se u ovoj firmi prekida postupak privatizacije koji je bio pokrenut. Agencija za privatizaciju je obavestila firmu da je razlog strateško partnerstvo Srbije i „Fijata” i mogućnost da objekti na kojima se ovo preduzeće vodi kao „držalac” budu upotrebljeni kao ulog u stvaranju zajedničke kompanije sa „Ivekom” ili „Manjeti marelijem”. 

Tada je uveden postupak restrukturiranja, koji je bio predviđen da firme promene organizaciju poslovanja, ili da im se otpiše deo duga prema državi. Po rečima bivšeg radnika ništa na ovome nije rašeno pet godina, sve do otvaranja stečaja 2015. godine.

• Možda je trebalo da se ponovo vrati restrukturiranje i pokuša sa reorganizacijom, jer preduzeće bi moglo ponovo da zaživi, kaže ovaj bivši radnik, pozivajući se na izuzetno dug stečaj koji, po njemu, pokazuje da postoje nepremostivi problemi.