Šta se dešava sa ženskim košarkaškim klubom Radnički?

U kom pravcu ide Ženski košarkaški klub Radnički? Da li propada, kako tvrdi bivše rukovodstvo, ili se pravi baza za buduće dobre rezultate, kako tvrdi sadašnje? Da li loš takmičarski rezultat znači i loš položaj košarkašica? Koji su aktuelni ciljevi?

Oni koji su klub vodili do pre tri i po godine i sadašnje rukovodstvo o tome različito razmišljaju.

Goran Radovanović, predsednik skupštine Ženskog košarkaškog kluba do 2019. godine, kada je, kako kaže, potpisao akt kojim je osnivačka prava sa skupštine kluba prebacio na grad Kragujevac, tj. na sportsko privredno društvo, nije zadovoljan sadašnjim stanjem u klubu. Radovanović priča da je tadašnji upravljački tim klub „digao iz pepelaˮ sa samo pet devojčica, kao i da su za kratko vreme postigli dobre rezultate i plasman pri vrhu tabele.

• Na početku sezone, 2019., napravili smo ekipu za prva tri, četiri mesta na tabeli i predali smo ih gradu.

Kako Radovanović ističe, razlog predaje kluba gradu bilo sigurno finansiranje. Sva četiri trenera, koliko ih je do tada bilo u ženskom košarkaškom klubu, prelaskom pod okrilje grada, dobila su stalni radni odnos. Goran Radovanović tvrdi da dotadašnje rukovodstvo kluba gradu ostavlja tim koji je broji 12 igračica, od kojih su sedam ili osam Kragujevčanke.

• To je bio tim koji je trebalo da bude među prve tri u ligi. U prvoj godini taj tim je bio u gornjem delu tabele, sledeće godine oni su već raspustili pola.

Radovanović, kao i deo nekadašnjeg rukovodstva, smatra da sadašnja ženska ekipa Radničkog u košarci ostvaruje loše takmičarske rezultate, kao i da je pažnja sadašnjeg rukovodstva preusmerena na mušku ekipu i težnju da se vrate u najviši rang. Smatra da je potrebno posvetiti veću pažnju ženskoj košarci, da je budžet dobar i da su im lepa primanja, ali da je opšte zanimanje za njih nedovoljno.

• U ovom prvom timu su sve Kragujevčanke, to je tačno, ali su to deca koja tek treba da se afirmišu. Zamislite kakva im je motivacija kada idu na utakmicu i razmišljaju sa koliko će izgubiti.

Sadašnji direktor KK Radnički, Srećko Otović ne slaže se Radovanovićevim tvrdnjama. Po njegovim rečima, u zadnjih deset godina „nije napravljena nijedna košarkašica, nijedna devojka iz Kragujevca ne igra u Prvoj ligiˮ.

Prioritet jeste vraćanje muškog seniorskog tima u Košarkašku ligu Srbije, a kada su ženske košarkašice u pitanju osnovni cilj je postojanje tima koji je sačinjen od Kragujevčanki, a ne stranih igračica, kaže Otović:

• Zadnjih nekoliko godina ženska košarka u Kragujevcu se svodila na dovođenje devojaka iz inostranstva, 8 do 10 devojaka van Kragujevca koje su dale svoj doprinos opstanku u ligi. To se svodilo da one dođu krajem avgusta ili u septembru i da već u martu odu kući. Moja ideja je da treba da razvijamo košarku u Kragujevcu.

Istakao je da je ženski košarkaški tim prvo ojačao na stručnom delu gde je Saša Milojević, iskusni trener došao da radi sa njima.

• Devojke su dobile primanja, a za razliku od prošle godine, kada su igrale po minut ili pet minuta, sada igraju mnogo duže, ne sede na klupi i aplaudiraju. Samim tim, devojke na taj način pokazuju svoju igru i postaju zapažene, bez obzira na konačan skor na kraju utakmice, kaže Otović.

Napredak Otović vidi i u činjenici da pojedine igračice dobijaju poziv za reprezentaciju A tima ili za reprezentaciju do 20 godina.

• Moj plan je bio da se restartuje ženksa košarka, a da se uloži više u te mlađe kategorije gde je besplatna škola košarke za sve devojčice u gradu na više lokacija. Mi sa drugim klubovima mlađih kategorija razgovaramo da napravimo zajedničke kadetske ekipe gde ćemo sve to podići na jedan viši nivo. Sada kada se pogleda da li smo učinili nešto loše, šta smo učinili loše je da nismo platili devojke sa strane. Po mom mišljenju, ovo što se radilo do sada je bilo veštačko. Stav je da se novac uloži više u naše snage, da se uloži u formiranje ozbiljnog tima.

Otović je pomenuo devojke iz Kragujevca koje su prošle godine trenirale, koje su perspektivne, a koje nisu bile ni u dvanaest i nisu imale bilo kakva primanja. Sada te devojke primaju određenu platu, igraju i napreduju.

• Sada dolazimo do toga da mi imamo jedan broj dobrih devojaka u Kragujevcu, čak mislim da iduće godine, uz dve ili tri devojke sa strane, možemo da jurimo napad na Prvu ligu. Ove godine nam je trebalo deset da dođu da bi opstali i da odu kući, a iduće godine, mi već sad imamo devojke koje su toliko napredovale da mogu da napadaju Prvu ligu sa te dve devojke sa strane. To je nešto što nama treba.

Za razliku od Radovanovićeve izjave o dobrom plasmanu, Otović kaže „mi nikada nismo bili sredina tabele ili vrh tabele, svaki put je bilo dve, tri utakmice za ispadanje, sada znamo šta radimoˮ.

• Ja bih vratio sve košarkašice iz Prve lige da ih imamo, ja bih dao više novca od drugih klubova da se vrate u Kragujevac, ali mi nemamo to, rekao je Srećko Otović.

Otović tvrdi i da nema govora o tome da su ženske košarkašice u podređenom položaju i da su uskraćene: plate su duplo veće u odnosu na prošlu godinu, igračice nisu uskraćene ni u pogledu termina, prevoza, ni po pitanju opreme.

• U odnosu na prošlu godinu vidi se napredak u svakom smislu, kaže Otović.

Kada se postižu dobri rozultati, problemi, i ako ih ima, manje se vide. Nadamo se da će i ovaj tekst doprineti da se ženska košarka u Kragujevcu pogleda drugim očima.

Piše: Sandra Solujić