Otvarajući izložbu „Na otvorenom III“ u prostoru ruiniranog Tržno-poslovnog centra „Erdoglija“, u Suvoborskoj ulici MZ „21. oktobar“, kragujevački slikar Zoran Ignjatović otvorio je staru ranu kragujevačkog i srpskog građevinarstva, onu koja se tiče stečaja nekadašnjeg Građevinskog preduzeća „Rad“ iz Beograda koji je zidao ovu nikad završenu zgradu od crvenih cigala, nedaleko od gradskog Hipodroma.
Preduzeće „Rad“ zvali su „Jugoslovenski div“ ili „Titov gigant“, ali to je bilo pre nego što je otišao u stečaj 2001. godine i postao preduzeće sa najdužim stečajnim stažom. Naime, ovo građevinsko preduzeće je u stečaju već 23 godine (prosečan rok stečaja je do četiri godine), a pored njega višedecenijski stečajni staž, mada nešto kraći, imaju još samo slični bivši jugoslovenski giganti: „Beko“, „Robne kuće Beograd“, „Ineks“… Nedavno je veliki deo ovog preduzeća kupilo preduzeće „Delta Real Estate“ u vlasništvu Miroslava Miškovića, ali neki delovi su ostali neprodati, a među njima i kragujevački Tržno-poslovni centar „Erdoglija“.
Ovde nemamo prostora da pišemo o dugogodišnjoj istoriji Građevinskog preduzeća „Rad“ osnovanog neposredno posle Drugog svetskog rata, 25. februara 1947. godine. Uglavnom, preduzeće je raslo, razvijalo se, sve do kraja devedesetih i pomenute 2001. godine kada je Trgovinski sud iz Beograda proglasio stečaj i odredio mu stečajnog upravnika. Pričalo se tih dana da je ovo preduzeće ostalo dužno svojoj sestrinskoj firmi „Rad – Internacional“ i da ga je baš taj dug odveo do bankrota koji je zvanično proglašen u junu 2007. godine, ali tu činjenicu je danas teško proveriti. Uglavnom, posle bankrota, imovina ovog preduzeća je zvanično u vlasništvu Vlade Republike Srbije.
Kragujevački Tržni centar „Erdoglija“ počeo je da se gradi početkom devedesetih i to sa ozbiljnim građevinskim ambicijama. I danas, uprkos ruiniranosti, može da se nasluti koliko je lepo arhitektonski zamišljena ova zgrada sa velikim pročeljem sa stubovima i lučnim stepeništom ka atriumu, na obe strane, na centralnom ulazu, zbog kojeg mnogi misle da bi ovo bio izuzetan prostor, za neki fakultet, recimo za „FILUM“ koji je decenijama beskućnik. U zvaničnim papirima Građevinskog preduzeća „Rad“ piše da je ova zgrada, ukupne površine 549,01 metara kvadratnih, ali taj podatak treba uzeti sa rezervom, jer su neki od lokala koje su nesrećni vlasnici kupili tih 90-ih, vremenom postali privatno vlasništvo, mada neupotrebljivo.
Zapravo, trenutno na ćošku ove zgrade postoji jedna prodavnica, a poznato je da su ovde neko vreme bile i prostorije Humanitarnog radija, odnosno Udruženja za slepe i slabovide osobe iz Kragujevca, te neke računarske firme, i stonoteniserska sala za osobe sa invaliditetom, no većina tih prodatih lokala zapravo je samo ustupljena zakupcima, da bi vlasnici smanjili svoju štetu. Sastavni deo ovog prostora je i ogromno atomsko sklonište, kao i jedna ploča temelja iz koje vire razne cevi, na kojoj je očito započeto nešto ambiciozno, ali nikada nije završeno.
Koliko je nekada bilo veliko preduzeće „Rad“ zapravo najbolje svedoči nedavna Miškovićeva kupovina dela imovine na licitaciji 25. decembra prošle godine. Tom prilikom je „Delta Real Estate“ pazarila poslovni prostor na Novom Beogradu, pet lokala i sedam stanova u Beogradu, dva lokala u Obrenovcu, 12 stanova u Boru, dva u Pančevu, jedan u Makedoniji u Skoplju, zemljšte na Pančevačkom putu površine blizu 19 hektara, devet objekta u Krnjači, garažu na Novom Beogradu i svu pokretnu imovinu preduzeća. Za to je plaćeno 954, 29 miliona dinara, odnosno nešto više od osam miliona evra. Može se reći da je Mišković dobro prošao, jer je cena na prethodnoj licitaciji koja je prošla neuspešno bila 1,36 milijardi dinara, to jest oko 11,5 miliona evra.
Deo imovine je prodavan 2014, 2015… a među njima i kompleksna odmarališta hotelskog tipa „Plat“ kod Dubrovnika u Hrvatskoj na površini od oko 2.000 kvadratnih metara i zemljištu od 30 hektara. Što se tiče Kragujevca zanimljivo je da je „Rad“ u ovom gradu imao i stan u samačkom hotelu (?) površine 86,68 kvadratnih metara samo je u vezi njega bilo sporno vlasništvo.
Koliko je teško razumeti sve poslove oko ovog nekadašnjeg građevinskog giganta u vlasništvu Vlade Srbije neka posvedoče i dve administrativne promene u Agenciji za privredni registar koje su se desile od početka ove godine. Naime, 7. februara po zahtevu poverenika Dragana Perkovića koga je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika odredila za ovu funkciju, iako nema licencu, zatražila je registrovanje promene naziva i sedišta firme, pa je tako nekadašnje Građevinsko preduzeće „Rad“, društveno preduzeće Beograd (Stari grad) u stečaju sa sedištem u Kosovskoj 31. promenio ime u isto to samo sada sa Novim Beogradom u zagradi, umesto Starog grada i sedištem na Savskom nasipu. Šesnaest dana kasnije, 23. februara, zatražena je i usvojena nova preregistracija, kojom je vraćeno prethodno ime, i prethodno sedište u Kosovskoj!
Prema nezvaničnim rečima dobro obaveštenog izvora kragujevački Tržno-poslovni centar „Erdoglija“ koji nas Kragujevčane najviše zanima mogao bi se naći u prodaji već u narednih nekoliko meseci. Koliko je poznato, trenutno se radi procena imovine i veruje se da će biti zainteresovanih kupaca, uprkos činjenici da su i ovde ranije oglašene licitacije prošle neuspešno.
Inače, imali smo priliku da razgovaramo i sa vlasnicom jednog od lokala u ovom Tržnom centru, koja je po sopstvenoj želji, ostala anonimna za javnost. Ona nam je rekla da su „svi koji su devedesetih ovde kupili lokale pretrpeli nenadoknadivu štetu.“
- Moja porodica se odavno oprostila od ove imovine i ne računa na nju, jedino nam je žao što taj novac nismo potrošili na neki provod.
Ona kaže da njihovi lokali, koje su dobili u posed, više i nemaju tržišnu cenu zato što su toliko ruinirani u višestruko uništenoj zgradi koju danas naseljavaju uglavnom narkomani i beskućnici. Kao ilustraciju štete koja im je naneta navodi da su iz zgrade odneti svi ranije postavljeni radijatori, vrata, prozori polupani, a o smeću koje se gomila u zgradi ne želi ni da govori. Među stvarima koje su odavno uništene je i rampa za osobe sa invaliditetom koja je postojala na jednom od ulaza u zgradu. Pre par godina bilo je i posla za vatrogasce zbog jednog upaljenog tepiha u zgradi.
I posetioci izložbe Zorana Ignjatovića mogli su da se uvere o tome kako ova zgrada tone u đubrištu i korovu, ali eto, sada stiže obećanje da ima nade da ova zgrada uskoro dobije vlasnika, a samim tim i namenu novu ili staru. Ostaje da čekamo tu licitaciju i da vidimo šta će se desiti. U međuvremenu, grupa građana kojoj se dopala gerilska izložba Ignjatovića najavila je da će ovde proglasiti „Kraljevstvo Erdoglija“ i nastaviti sa umetničkim projektima u jedinstvenoj urba – zoni.
Rad je dugo bio u stečaju jer he imao veliku imovinu ,eto ostalo je jiš nešto da jeftino kupe političji tajkuni….