Bojan Otašević, voditelj likovnih radionica za decu i omladinu iz autističnog spektra, u gradu na Ibru simbol je borbe za jednakost i inkluziju ,,nevidljivih“ u društvo. Punih osam godina, kako bi olakšao svakodnevnicu mnogih porodica, Bojan organizuje likovne tematske radionice i izložbe, uz pomoć kojih se stvaraju novi horizonti kreativnosti, pospešuje empatija, osećaj pripadnosti i ono najbitnije stvara se osećaj da polaznici nisu sami.
Časovi se održavaju u Dnevnom centru za decu i omladinu sa smetnjama u Kraljevu, šest meseci u godini, jednom nedeljno. Polaznici su podeljeni u grupe, dok za one koji pokažu veći stepen stvaralašva, Bojan organizuje posebne invidualne časove.
Pokretač da realizuje ideju bio je trenutak kada je shvatio koliko zaista ima talentovane dece iz autističnog spektra u Kraljevu koja ,,vape“ da iskažu svoju kreativnost. Empatija je, kaže, od početka zvezda vodilja kada je rad sa njima u pitanju, jer se radi o hipersenzitivnim osobama, koje intenzivno osećaju svaku emociju i vibraciju mnogo više nego što prosečan čovek može da zamisli.
- U radu sa njima najbitnija je empatija, jer imaju poseban senzibilitet i ,,sposobnost“ da prepoznaj i ,,pročitaju“ ljude. Na radionicama prepoznaju da su u dobrim rukama i zajedno rušimo sve predrasude. Spremao sam i neke mlade ljude koji su upisali umetničku školu, čak i fakultete, koji su, naravno, visoko funkcionalni, ali iz autističnog spektra. Oni poseduju neverovatnu percepciju, pamćenje, osećaj za detalj, toliko da i mene često iznenade memorijom. Zaista, kada je dete visoko funkcionalno, postoji velika šansa da postane vanserijski talenaat. Mi umetnici smo sa njima, grubo rečeno, veoma slični jer smo podjednako ,,čudni“ pa se brzo prepoznamo i povežemo, za naš portal, slikovito objašnjava Bojan.
Iako na republičkom nivou i dalje ne postoji baza podataka i evidencija koliko ima dece i mladih iz autističnog spektra, poslednje studije pokazuju da broj raste iz dana u dan, pa je od ključnog značaja upoznavanje zajednice sa ovim stanjem, kroz sistem – porodicu, školu institucije, medije.
- U jednom trenutku delovalo je da je epidemija autizma kako na lokalnom, republičkom, tako i na svetskom nivou. Međutim, da budemo potpuno objektivni, prošireni su i kriterijumi za rano otkrivanje autističnog spektra. Ipak, svakako je došlo do gradacije, jer nekada je na 50.000 dece vodilo jedno, a sada se veruje da na 150 mališana dolazi jedno iz autističnog spektra. Na radionicama se trudim da zajedno srušimo barijere tako što uključujemo braću i sestre, kao vid podrške i asistenata. Sa druge strane, na časovima sa decom koja nisu iz autistićnosg spektra imamo posebne dane kada se upoznajemo i sa autizmom. Oni to kasnije prepoznaju i u školama, okruženju i komšiluku. Trudim se da im to predstavim na najjednostavniji način, kao normalnu, svakodnevnu pojavu. Kao što svako od nas ima drugačiju boju kose, oči, neko nosi kiku, neko rep, neko voli crtanje, neko sport, tako je i autizam sastavni deo različitosti u društvu, dodaje on.