Piše: Andrej Ivanji, Vreme
Studenti su predali svoj protest u ruke građana. S pravom: ako se širi slojevi društva ne uključe aktivno u otpor bezakonju sve što su do sada ostvarili moglo bi da padne u vodu
Prvo: Oko 140.000 ljudi na Slaviji i oko nje pokazalo je da je Aleksandar Vučić govorio gluposti kada je tvrdio da je sve gotovo, da je pobedio „obojenu revoluciju“, da se protesti protiv njegove samovolje osipaju.
Drugo: I dalje važi – kad studenti pozovu, građani se odazivaju njihovom pozivu.
Treće: Protest „Vidimo se na Vidovdan“ ostao je bez kulminacije i nedorečen. Studenti su na kraju saopštili da njihovi redari skidaju prsluke i da svoju pobunu stavljaju u ruke i na volju građana. Ogradili su od onoga što je sledilo.
Četvrto: Prvi put od početka miroljubivih demonstracija Studenata u blokadi pre više od pola godine došlo je do ozbiljnih i višesatnih okršaja između nezadovoljnih građana i specijalnih jedinica policije. Prvi put je policija upotrebila suzavac i počela da mlati građane. Studenti su se formalno unapred ogradili od svega toga. To nije nikakva kulminacija ili katarza protesta „Vidimo se za Vidovdan“ jer je sve što je usledilo bilo stihijski.
Peto: Još jednom se pokazalo da beskonačne govorancije ubijaju protest. Mnogo pre zvaničnog kraja studentskog protesta okupljeni su masovno počeli da se razilaze sa Slavije. Rasplinjavanje ogromne mase uveliko je potom olakšalo posao Žandarmeriji koja je prvo isukala palice a onda rutinski potiskivala manji broj ljudi i pohapsila pojedince.
Šesto: Ovakav završetak Vidovdanskog protesta više koristi naprednjačkom režimu nego građanima koji su ustali protiv bezakonja i samovolje Aleksandra Vučića. Predsednik Srbije će koliko u nedelju da se sladi izjavljujući da je on lepo rekao da će između 20.45 i 21.45 doći do nasilja, a da je promašio vreme jer je početak protesta kasnio; da je „država“ lako izašla na kraj sa „teroristima“ i da će svi vinovnici nereda biti pohapšeni. Čarke demonstranata sa policijom delovale su besciljno. Nije jasno zašto se, na primer, dok je brojčano stanje na Slaviji bilo na vrhuncu nije krenulo u blokadu Andrićevog venca gde je Vučić navodno igrao šah, ili tako nešto, ako se već rešilo da se ne izigrava pošto poto Gandija.
Sedmo: Studentski protest je poprimio jasno patriotski-nacionalne boje i tonove – od „Kosovo je srce Srbije“, Momčila Trajkovića i „Tamo daleko“, preko pozivanja na sveca SPC-a Nikolaja Velimirovića, do srpskog „integralizma“ i govora „junaka sa Košara“. Kao da je to bio odgovor na sve napade Vučića i njegovih glasnogovornika da su strani plaćenici, izdajnici i antisrbi.
Osmo: Ni posle 28. juna ništa nije razrešeno i nejasno je koji će bti daljnji potezi Studenata u blokadi. Sa druge strane, može se poći od toga da će režim pojačavati represiju.