Naša koleginica, novinarka Gordana Jocić na lečenju je od korona virusa u kragujevačkom Kliničkom centru. Goca na svom fejsbuk profilu objavljuje segnemnte života u bolničkoj sobi. Na momente duhovite, na trenutak potresne
Moja sestričina koja radi na Onkologiji, tvrdi da su tamošnji pacijenti isti kao svuda i da je veći strah napolju i kod rodbine, nego kod samih pacijenata. Isto važi i za nas iz crvene zone. Straha ima, pretače se u snove, ali se lakše podnosi. Noćas me je moja cimerka probudila da budem budna, dok je ne prođe uznemirenost, ali je to uznemirenje, koje ne retko uzrokuje i terapija, prošlo do jutra. Ujutru smo svi čili za novi dan.
Jedna sestra se danas raduje – broj pacijenata o kojem se stara, njih petoro u smeni, pao je sa 60 na 29. Pre par dana po 10 sati nismo izlazili iz crvene zone, kaže. Pravilo je inače osam sati u crvenoj i četiri u zelenoj gde možeš da skineš skafander.
Jedna baka nudi čokolade sestrama. Ne vredi ništa ne smeju da uzmu. Najgore nam je bilo, pričaju, kad je rodbina jednog pacijenta iz Novog Pazara donela 5 kilograma svega i svačega od mantija do sudžuka. Morali smo da ostavimo ispred vrata.
Ko je ovaj zgodni u gaćama, pitaju me spremačice. (Uske bokserice). On je juče izašao sa intenzivne nege, kažem. Je li kod vas u sobi? Nije do naše je. Idem da mu odnesem dve porcije, kaže smejući se. Idi, idi, njjemu sad treba veća nega, dodaje druga. Odlaze u drugu sobu i nešto ih nema da izađu.
Počela sam da radim vežbe za pluća.