Naša koleginica, novinarka Gordana Jocić na lečenju je od korona virusa u kragujevačkom Kliničkom centru. Goca na svom fejsbuk profilu objavljuje segnemnte života u bolničkoj sobi. Na momente duhovite, na trenutak potresne. Život sa kojim se planeta nosi ali koji je, zaključuje Goca – lep.
Njene objave se čekaju kao, kako je to neko već napisao, tekstovi Mome Kapora. Uz saglasnost Gordane Jocić, prenosi ih i Glas Šumadije.
9. januar
Evo malo drugačijeg posta.
Pre nego što sam se razbolela na FB se učestalo vrtela priča o Viktoru Franklu čije sam knjige i učenje o volji za smislom upoznala još pre 30 i više godina zahvaljujući prof. Jerotiću. Neki od vas znaju da je preživeo mislim Aušvic u kojem je izgubio celu porodicu i napisao knjigu „Zašto se niste ubili“.
Kada sam dopala bolnice razmišljala sam ne o tome koliko mi je teško nego da su ljudi poput Frankla preživljavali i teže. A imala sam primer i u mojoj bolničkoj sobi, mladu sugrađanku, 76 godište sa Non Hočkinsom, rakom limfnih žlezdi čija je sedma hemoterapija zaustavljena koronom. Kako onda ne biti hrabar? Nije to nikakvo čudo, kao što misli moj drug Bata koji je isprovocirao ovaj post, to je razumevanje težine situacije za sve.
Osim toga verujem u to da je stav lični odabir i da mora biti usmeren ka strpljenju, trpljenju i viđenju sebe u željenoj budućnosti. To je ono što me snaži. Moglo je naravno bez ovog i bilo bi bolje da sam preskočila ovo iskustvo, ali treba i to znati ne zavisi sve od nas. Zato i vama želim da živite hrabro, bez straha, šta god da se desi.
To nije poziv da budete neoprezni, da ne nosite maske i učestvujete u masovkama, verujem sa ovim iskustvom da je to stvaran rizik, ja sam ovom bolešću „platila“ okupljanje na slavi i to samo šestoro ljudi, to je poziv na umereno življenje sa malim zadovoljstvima, oprezno druženje sa onima u koje imate poverenja, za koje znate da imaju sličan odnos prema ovoj pošasti. Poziv da izbegavate destruktivno, agresivno, budalasto…
Nešto sam razmišljala – ja sam prošle godine provela lepih nedelju dana u Vrnjačkoj Banji, pa nekoliko divnih dana u Beogradu i na Fruškoj gori, bila sam na izletima u Jagodini, Ribarskoj banji, Dunavu, Kruševcu, završila obuku za web designe, i otpočela novi masterclass, vodila Radio kroz scile i haridbe, upoznala jednog divnog muškarca, napravila Zoom kafe sa mojim dragim drugaricama, snimila neke divne emisije… Malo li je za jednu korona godinu?
Najlepse zelje za brzo ozdravljenje za Gordanu Jocic i mojeg brata Zariju Martinovica, za kojeg sam upravo saznao da se nalazi na respiratoru u istoj Klinici u Kragujevcu.
Topli pozdravi iz suncane Australije.
Zoran Martinovic