- Zbog katastrofalnog upravljanja i rukovođenja proteklih godina fabrika se našla u izuzetno teškoj situaciji. Fabrika ni posle puna tri meseca nema generalnog direktora , čime je dovedena pred potpuni slom, kaže se u saopštenju Sindikalne organizacije Zastava oružja.
Ovo obraćanje javnosti završava se navodom da radnici fabrike očekuju da u toku dana, u utorak, 21. marta, bude isplaćena zarada, što je i učinjeno, ali to je samo jedan od problema oružara.
Očekivan epilog
Dragan Ilić, predsednik Sindikalne organizacije „Namenske” sadašnje stanje u fabrici ovako komentariše:
- Sad smo tu gde jesmo, sa ogromnim gubicima, uzetim avansima, bez generalnog direktora i sa predsednikom Nadzornog odbora koji je napravio zaduženje fabrici od sedam milijardi dinara od 2017. godine do danas. On je do sada smenio 13 izvršnih direktora, tako da u tim okolnostima treba povratiti kupce, obezbediti resurse, smanjiti dugove dobavljačima koji iznose blizu 500 miliona dinara. Milena Milinković, koju je Nadzorni odbor delegirao kao „ostalog zastupnika”, rukovodi preduzećem. Ona se vodi u APR-u kao „ostali zastupnik”, ali se bivši direktor Mladen Petković u APR-u i dalje vodi kao zastupnik privrednog društva, kaže Ilić.
On kašnjenje plata objašnjava time što nije bilo priliva para i nije bilo kupaca zato što je fabrika imala velike zalihe koje su čuvane za neke kupce. Sada je, smatra Ilić, potrebno da se fabrika otvori ka starim tradicionalnim kupcima, jer su sajmovi u Abu Dabiju i Nirnbergu pokazali da je naoružanje veoma traženo, kako vojno, tako i sportsko.
Pošto su obezbeđena sredstva za isplatu februarske zarade, 21. marta, da li je to država rešila da gasi požar? Predsednik sindikata odgovara da nije, već je zastupnica potpisala ugovor sa jednim kupcem za isporuku robe vredne 10 miliona evra i sada se naplatom avansa obezbeđuju sredstva za isplatu.
Ali, nadovezuje se Ilić, potrebno je obezbediti avans i kupiti sredstva za održavanje proizvodnje, jer su kapaciteti neuposleni.
Kažnjavanje fabrike
Zaposlenima se koliko-toliko redovno isplaćuju neto zarade, ali se u ovom trenutku duguju doprinosi za decembar prošle godine i januar i februar ove. Tome treba dodati dugovanja doprinosa za radnike za celu 2020. godinu i dva meseca 2019. godine.
- Tri mesečna doprinosa koji se sada duguju ne verujem da će biti uplaćena i to će ostati praznina u stažu naših radnika koji odlaze u penziju. Da bi se za ova tri meseca namirio dug potrebno je oko 300 miliona dinara, a to je pri ovolikoj zaduženosti fabrike nerealno da će biti plaćeno. Oni koji su već otišli u penziju proteklih godina imaju umanjenje zbog neuplaćene 2020. i dela 2019. godine, kaže Ilić.
Dok teški problemi ostaju nerešeni, u fabrici je sve manje zaposlenih jer majstori i stručna radna snaga odlaze po sili „prirodnog odliva” ili penzije. Tako sada u preduzeću ima 2.345 zaposlenih. Na sva obraćanja sindikata Vladi i Ministarstvu odbrane zbog problema u preduzeću, sa štrajkačkim zahtevom da se izabere direktor i da se smeni predsednik Nadzornog odbora pukovnik Ivica Marjanović, niko nije odgovorio.
Predstavnici sindikata posetili su i Skupštinu Srbije gde su dobili obećanje sedam poslaničkih grupa da će preneti njihove zahteve, ali se Skupština ne zakazuje.
- Ove poslaničke grupe su obećale da će postaviti pitanje predsednici Vlade i ministrima i da će to podići na viši nivo tražeći odgovor zašto se fabrika koja ima takvu istoriju tretira kao da se nad njom vrši neki eksperiment, iako je ona naslednik Vojno-tehničkog zavoda i bila je stub odbrane zemlje, ugrađena u temelje nezavisnosti Srbije, navodi Ilić.
On podseća da je zbog svega toga sindikat bio protiv da se takva fabrika privatizuje i da treba da bude začetnik novog industrijskog razvoja u Srbiji. Danas misli, a to je i napisano u saopštenju za javnost, da je „u godini kada se obeležava 170 godina postojanja na delu nezabeleženi eksperiment kažnjavanja fabrike koji traje godinama i koji je fabriku doveo na rub propasti.”
I dok Vlada i ministri ćute o zahtevima sindikalaca iz Vojne fabrike da se poštuje zakon i konsoliduje upravljanje najstarijom fabrikom vojne industrije, od predsednika države Aleksandra Vučića stiže obaćenje koje se odnosi na celu namensku industriju. On obećava da država neće zaboraviti svoje fabrike oružja i da će u njih uložiti nekoliko stotina miliona evra, jer je oružje sve traženije u svetu.
Na ovu najavu Dragan Ilić kaže da je za nju čuo, ali da ne zna šta da očekuje, jer sve zavisi koliko bi koja od šest fabrika namenske industrije u Srbiji dobila para i na koji način bi one bile plasirane.
- Naša fabrika je 2017. godine dobila od države 9,7 miliona evra za nova ulaganja u proizvodnju, što je u tom trenutku mnogo značilo. Ipak, to nisu bila nepovratna sredstva, već kredit, koji se i danas vodi kao takav, zaključuje Ilić.
Tekst je nastao kao deo projekta „Unapređenje informisanje građana Šumadijskog okruga“, koji se realizuje uz podršku fondacije Slavko Ćuruvija. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u tekstu nužno ne izražavaju stavove „Slavko Ćuruvija fondacije“ već su isključivo odgovornost autora i redakcije Glasa Šumadije.