Zašto u Kragujevcu ove godine nije dodeljena „Đurđevdanska nagrada” za novinarstvo – Priznanje koje novinari ne bi ni primili

Društvo Grad Komentar

I ove godine za Dan grada – Đurđevdan, 6. maja uručene su u Staroj skupštini (Srbije) gradska priznanja „Đurđevdanske nagrade” u znak sećanja i obeležavanja datuma kada je 1818. godine u manastiru Vraćevšnica odlučeno da Kragujevac postane prestonica Miloševe Srbije.

Priznanje „Zaslužni građanin” dobio je legendarni bokser Mirko Puzović  za izuzetan i višegodišnji doprinos afirmaciji grada u zemlji i inostranstvu. 

„Đurđevdanske nagrade” dobili su: Dom zdravlja i njegovi zaposleni u oblasti humanitarnog rada, Igor Janković za hrabrost i požrtvovanost prilikom spašavanja sugrađana iz Lepenice stradalih u saobraćajnoj nesreći, posthumno dr Bora Evtov iz oblasti medicine, Udruženje građana „Opera Nova Kragujevac” iz oblasti umetnosti, dr Maja Anđelković u oblasti nauke, Ilija Vitošević, Petar Mihajlović i Mitar Arsović iz oblasti obrazovanja…

Ali, upada u oči da ovo najveće priznanje Grada Kragujevca nije dodeljeno za novinarstvo iako je u Javnom pozivu Skupštine grada za predloge za ovu nagradu predviđena i ta mogućnost. Naime po Javnom pozivu koji se objavljuje svake godine „Đurđevdanska nagrada” se „dodeljuje za delo koje predstavlja najvrednije dostignuće u Kragujevcu u oblastima: privrede, privatnog preduzetništva, pronalazaštva, umetnosti, nauke, medicine, arhitekture i urbanizma, novinarstva, obrazovanja, sporta, doprinosa u akcijama humanitarnog karaktera i drugim oblastima značajnim za Grad”. Zbog čega je to tako?

Pre svega politička odluka

Jedan od najpoznatijih i najiskusnijih kragujevačkih novinara Miroslav Jovanović, dugogodišnji urednik gradskih nedeljnika „Svetlost” i „Kragujevačke” imao je od početka rezervu prema načinu dodeljivanja „Đurđevdanske nagrade”.

– Mislim da uopšte nije dobar način kandidovanja za ovo priznaje. Dobro je što je omogućeno svim pojedincima, građanima i institucijama da predlažu kandidate za „Đurđevdansku nagradu” međutim kako su odmicale godine sve više je preovladavao princip „ja tebi – ti meni”. Druga stvar je selekcija. Ne znam ko su ljudi koji prave prvu selekciju prispelih predloga za sve oblasti i koliko su oni kompetentni da procenjuju jer su u pitanju: urbanizam i arhitektura, zdravstvo i medicina, umetnost, sport, novinarstvo, humanitarni rad… I, treće, na kraju konačnu odluku o laureatima donosi Skupština grada – to je, dakle politička odluka, smatra on.

Miroslav Jovanović: Đurđevdanska nagrada je toliko obesmišljena i devalvirana da je pitanje da li bi je neko od kolega i primio (foto: N. Raus)

Po njegovom mišljenju i raniji predlozi nisu bili baš najadekvatniji.

– Možda neki novinari i jesu zaslužili da dobiju „Đurđevdansku nagradu” ali najveći broj onih koji su zaista trebali da je dobiju ili nisu „prošli selekciju” ili ih jednostavno niko nije ni kandidovao – nije ih se „setio”, ističe on.

Sada već nekoliko godina čak i nema kandidata za nju.

– Prvo, u Kragujevcu je tokom poslednjih godina „prepolovljen” broj novinara ili da budem precizniji „prepolovljen” je broj onih koji su se bavili novinarstvom a koliko su zaista novinari to bi bila sasvim druga priča. Drugo, odbornici u Skupštini grada glasaju pojedinačno o svakom predlogu koji je prošao prvu selekciju, pa neko od novinara koji ne slove za prorežimske nego se profesionalno bave svojim poslom da je bio i kandidovan ne bi prošao na sednici Skupštine grada, kaže Jovanović, nabrajajući kao „nemoguće” da ovo gradsko priznanje dobiju dopisnici televizija N1, „Nova S”, portala „Nova.rs”, lista „Danas”… ili lokalnih objektivnih medija kao što su Portal „Glas Šumadije”, „Kragujevačke nedeljne novine…

Za njega devalvacija ove nagrade za novinarstvo je tolika da i kada bi se dodeljivala ona ne bi imala nikakvu vrednost i postala je potpuno „neprivlačna” za novinare.

– Zato više i nema kandidata za nju jer bi pravim novinarima, sada posle svega i ko je sve nju dobijao, malo i degutantno da je prime jer potpuno obesmišljena, siguran je Jovanović.

Slizavanje novinara i vlasti

Ponavlja da su je primali ljudi koji to zaista nisu zasluživali i navodi primer za tu svoju tezu:

– Naš kolega koji je pre nekoliko godina bio predložen i to od strane građana za izvanrednu seriju istorijsko-dokumetarnih reporterskih tekstova koje su objavljivale „Kragujevačke” novine nije „prošao selekciju” a „Đurđevdansku nagradu” je dobio kolega koji priredio i uredio jedan portal. Ni najmanje ne potcenjujući portale – zna se šta je pravo novinarstvo, kaže on.

Inače i sam Jovanović je pre skoro dve decenije bio predložen za ovo priznanje Grada kragujevca.

– Taj prelog je prošao prvi krug i komisiju koja prima predloge za nagradu međutim nije dobio većinu glasova na skupštinskom zasedanju. Gledajući iz sadašnjeg ugla, baš mi je drago što je nisam dobio, jer najbolje je kada vlast, da tako kažem, „ne voli novinare”. To znači da on na profesionalan i objektivan način radi svoj posao. Slizavanje novinara i bilo koje vlasti ne vodi dobrom ni za novinarsku profesiju a u krajnjoj liniji i na duže staze ni samoj vlasti. To dobro vidimo danas kada u novinarstvu ima sve više ulizica vlastima i režimu bilo da je reč o gradskim instancama ili državnom nivou, iskren je Jovanović, ne zaboravivši d anapomene da u „njegovom slučaju” kada je bio kandidat za nagradu nije bio u pitanju ovaj, sadašnji režim. Naprotiv, bio je onaj prethodni tzv. „demokratski period” a za njega kao laureata „Đurđevdanske nagrade” nisu u gradskoj skupštini glasali predstavnici DS-a i DSS-a koji su u tom trenutku „nešto bili ljuti” i „zamerali” kragujevačkoj „Svetlosti” koju je on uređivao.

Ovogodišnji dobitnici Đurđevdanske nagrade – Laureati ovaj put bez priznanja za novinarstvo (foto Grad Kragujevac)

Bez lažne skromnosti Miroslav Jovanović kao najznačajniju činjenicu ističe podatak da od kada se ova nagrada dodeljuje (2005. godine) nju nikadanije dobio ni jedan novinar nedeljnika „Svetlost” (koja je imala izuzetno dobru i brojnu novinarsku redakciju) i „Kragujevačkih” a u pitanju su najznačajniji gradski štampani mediji u kojima je radio veliki broj ovdašnjih novinara.

– Niko i nikada od ovih novinara nije dobio „Đurđevdansku nagradu” a ubeđen sam da sada ne bi ni poželeo da je ima, ponovo zaključuje Jovanović.

Pa, ionako se i ne dodeljuje.

Zoran Mišić
Naslovna fotografija: M. jevtović
Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.