Zašto u Kragujevcu nema dobre pejzažne arhitekture?

Društvo

U žargonu prostornih planera i arhitekata ustalila se malo neobična sintagma – urbani džepovi. Za razliku od džepova na odevnim predmetima, u kojima može da se nađe i nešto vredno, da li novac ili nešto drugo, ovi džepovi su sušta suprotnost. To su neuređene površine u gradskom tkivu, uglavnom manji prostori, a lepeza „neuređenosti” veoma je široka. 

Ljudi od struke napravili su tipologiju urbanih džepova, od zapuštenih dvorišta, prostora uz saobraćajnice ili uokvirene njima, neuređeni prolazi, prostori između stambenih zgrada, zakorovljene zelene površine, površine ispod mostova i nadvožnjaka… Urbanisti kažu da to jesu prostori malih dimenzija, ali sa velikom upotrebom, socijalnom i ekološkom vrednošću. 

Nažalost, naši gradovi su puni urbanih džepova, Kragujevac ih ima baš dosta, a sve je posledica dugogodišnjeg lošeg prostornog planiranja i prakse. Glavni gradski urbanista Ivan Radulović samoinicijativno je uradio studiju o tome, neki prostori već su postali deo planske dokumentacije, ali za većinu džepova tek treba da se osmišljavaju koncepti – šta raditi, čemu ih nameniti, kako sve to realizovati. 

– U najvećem broju slučajeva to su neuređeni, neosvetljeni i nebezbedni prostori, improvizovane mini deponije, mesto okupljanja pasa lutalica, napuštena građevinska zemljišta, koja čekaju da budu privedena nameni… Dakle, to su mesta koja naši sugrađani najčešće izbegavaju i u njima se kratko zadržavaju, kaže arhitekta Radulović.

Rugla u gradskom jezgru

Urbanih džepova ima u svim delovima grada, od najužeg centra ka periferiji, nažalost neki su smešteni u samom gradskom jezgru koje je Zavod za zaštitu spomenika kulture proglasio za kulturno-istorijsku celinu od izuzetnog značaja. Mnogi Kragujevčani i ne slute kakva se rugla kriju iza blokova zgrada, onih starih ili novijeg datuma, uz centralne ulice. Najbolja slika ovih džepova koji prednjače po zapuštenosti dobila bi se snimcima iz vazduha. 

Ovom prilikom navešćemo samo neke urbane džepove koji nikako ne bi smeli da idu uz epitet – moderan grad. Kada se zađe u prolaz tik uz filijale Ministarstva finansija (nekadašnja zgrada SDK), iz Ulice Branka Radičevića, ukazuje se horor prizor: tri napuštene kuće, sve poprilično urušene, a oko njih divlje rastinje, korov i đubreta za pun kamion. Druga slika: deo unutrašnjeg prostor između ulica Miloja Pavlovića, 27. marta i Lole Ribara. U nekim od načičkanih kuća još poneko živi, uglavnom su prazne i takođe urušene, kao, daleko bilo, da ih je drmnuo jak zemljotres. Najbolji pogled na ovaj ružni prizor dobija se sa trećeg sprata unutrašnje strane Tržnog centra „Radnički”. 

Između popularne zgrade „kifla”, s jedne, i lamela u Lepeničkom bulevaru, s druge strane, opet ruine i ruševine, šiblje, đubre… Tu odavno niko ne živi, a po onom što je ostalo od ovih kuća vidi se da su pripadale modernoj evropskoj arhitekturi s početka 20. veka.

Dve poluurušene kuće su pred očima građana. Jedna je na početku Ulice Svetozara Markovića, sa desne strane, gde je svojevremeno bio smešten Auto-moto savez. Potencijalni investitori počeli su da ruše ovu kuću, onda je izbio sudski spor i ostala je u takvom stanju. Slično izgleda i zgrada na pedesetak metara odatle, u Karađorđevoj ulici, iznad kafane „Stara Srbija”, gde su u prizemlju nekada bile prostorije udruženja „Sloga”. Na njoj se prvo urušio ceo krov, a koliko dugo opstaje kao ruševina najbolje govori to što je u unutrašnjosti izraslo drveće koje je već nadvisilo prizemlje i sprat. Jedino je duž trotoara postavljena zaštitna ograda da cigle koje se povremeno obrušavaju ne bi ubile nekog prolaznika. 

Sličnih urbanih džepova uz same ulice nalaze se u Svetozara Markovića, preko puta ambulante „četvorka”, u Milovana Gušića blizu ukrštanja sa Zmaj Jovinom. Ovaj spisak mogao bi da se produži ako bi se krenulo uz Palilule, od centra prema Velikom parku, uz železničku prugu. 

Pitanje je, međutim, koliko dugo će još opstajavati ovi najružniji urbani džepovi u gradskom centru jer oni uglavnom imaju privatne vlasnike, odnosno nisu javne površine u svojini grada, pa dok se ne reše imovinski odnosi grad tu ne može da vrši nikakve intervencije. Da bi se to uradilo lokalna vlast prvo treba da pokaže volju i dobre namere, pa onda i da spremi pare za otkup kritičnih lokacija. Sve je to izvodljivo, ali pošto se sada ne zna ni kada ni kako, glavni urbanista Radulović ove urbane džepove nije obrađivao, ostali su „na čekanju” dok se ne raspetljaju problemi koji nisu u njegovoj nadležnosti. 

Humanizacija urbanog prostora

Nisu svi urbani džepovi rugla i ruine, ali nisu ni funkcionalni, dobro estetski osmišljeni, jednostavno u njihovom oblikovanju nisu se pitali urbani dizajneri, pejzaže arhitekte, stručnjaci iz oblasti hortikulture.

Zašto je važno uređivanje urbanih džepova – odgovore daje glavni gradski urbanista Ivan Radulović.

– Ovi prostori su važni jer predstavljaju neposredno životno okruženje gradskih stanovnika. NJihovi potencijali su u tome što mogu unaprediti ekološke uslove mikrolokacija, mogu doneti ekonomske benefite u neposrednom okruženju, mogu postati mesta za socijalizaciju otuđenih građana i mesta za bezbrižnu igru dece, za bavljenje rekreacijom, različitim vrstama hobija, odmora i opuštanja.

Dakle, potencijali ovih neuređenih ili zapuštenih prostora nikako se ne bi smeli koristiti za novu gradnju stambenih ili poslovnih objekata, već za humanizaciju gradskog života koja je dosta narušena u prethodnom periodu takozvane urbane obnove grada, pri čemu se više brinulo o profitu investitora na uštrb zelenih površina, prostora za igru dece, za odmor, rekreaciju…

Radulović kaže da su glavni partneri u aktiviranju urbanih džepova lokalna vlast i stručnjaci pejzažne arhitekture, pa zatim različite nevladine organizacije i udruženja građana koja se bave otvorenim gradskim prostorima, pitanjima životne sredine i urbane ekologije, strukovna udruženja, relevantne institucije i kompanije koje prepoznaju svoj interes u sponzorstvu ovakvih projekata. 

– Polazna osnova ovog pristupa jeste da se javni prostori kreiraju uz učešće i po meri građana, jer oni imaju najbolji uvid u trenutno korišćenje tih prostora i njihovog budućeg razvoja. Krajnji cilj je povećanje kvaliteta života u raznim delovima grada, naročito u onim koji trenutno imaju malo kvalitetno uređenih javnih prostora, objašnjava Radulović.

On navodi i neophodne radnje kad je reč o svim fazama projektovanja i realizacije, to su tehničke procedure, a cilj je parterno uređenje prostora, postavljanje modernog urbanog mobilijara, izgradnja savremenih sadržaja za decu, postavljanje rasvete, korišćenje vegetacije i vodenih površina za oživljavanje prostora, uvođenje besplatne wi-fi zone, gde je potrebno postavljanje paviljonske strukture koja bi služila programima galerije, umetničkih postavki, po mogućstvu letnji kafe, kafe knjižare.

Bezlični gradski džepovi

Da bi sve bilo jasnije najbolje je poslužiti se konkretnim primerima. Na svoj način urbani džep je plato ispred Knjaževsko-srpskog teatra, kompletan prostor oko spomenika Joakima Vujića pa na dole, prema Gimnaziji. To je jednolična, monotona i prazna površina, delom asfaltirana (kao deo nekadašnje ulice koja je davno zatvorena), delom „behatonirana”. 

Na ovaj prostor naslanjaju se Đački trg sa spomenikom Vuku Karadžiću, koji je kompletno popločan, sa tri-četiri klupe uz žbunje po obodu, a sledi i uređenje novog trga ispred Doma omladine sa spomenikom grupi „Smak” – na relativno tesnom prostoru. Videćemo kako će biti rešeni ovi džepovi, ali biće potrebno mnogo kreativnosti kako bi ceo javni prostor od Doma omladine do Teatra bio osmišljen na moderan i funkcionalno prihvatljiv način. 

Drugi primer je skver ispred hotela „Zelengora”. To je plato prekriven ružnim behatonom sa umetnutim delom od stare kocke za drumove i nekoliko jadnih sadnica drveća. Drugim rečima, to je upropašćen prostor koji je mogao da uredi samo neko ko nema pojma šta je urbani dizajn i pejzažna arhitektura. Ivan Radulović ima sasvim drugačiju viziju ove površine, uz postavljanje spomen obeležja velikom kompozitoru Dragiši Nedoviću, koji se najviše „kretao” upravo u ovom krugu sa starim kafanama. 

Još jedan primer malog urbanog džepa je prostor ispred nekadašnjeg hotela „Dubrovnik”, gde se nalazila kafana-bašta. Tu je sada divlji parking, a još je ostao beton iz vremena bašte. Estetski nadaren i obrazovan projektant na ovom prostoru od možda tri ara mogao bi da napravi nešto kao puslica. Nije džep, ali je ekstrem, na samo pedesetak metara odatle – vagon restoran na parčetu prave pruge, gde železnice nikada nije bilo. Em cela ona livada, gde je nekada bilo srce grada, nije ni park ni ledina, em se tu nasadio železnički vagon. 

Na sreću, za jedan urbani džep postoji dobar projekat za novu namenu. On nije u centru, već iza Legata Nikole Koke Jankovića u delu univerzitetskog komlpeksa. Na sada zakorovljenom prostoru biće novi Park skulptura, a osmišljavaju ga zaposleni u Legatu, odnosno Narodno muzeju.

Mora da se uključi politika

U nastavku ćemo sam označiti lokacije koje po mišljenju arhitekte Ivana Radulovića zaslužuju da nose epitet urbanih džepova jer iz raznih razloga ili ne služe potrebama građana, iili zapuštene, loše projektovane u funkcionalnom ili estetskom smislu, ukratko – ne zadovoljavaju savremene urbane kriterijume. 

Pođimo od skvera preko puta „Socijalnog”, gde je fontana i Trg heroja sa Košara (koji bi iz istorijskih razloga trebalo da se preimenuje u Trg Šanac Kragujevac). Najveća mana ovog prostora koji bi trebalo da bude slobodan je što ga preseca prometna saobraćajnica.

Cela Ulica Crvenog barjaka je urbani džep, neuređena, istovremeno služi i pešacima i za saobraćaj, a otkad se rekonstruiše Tržnica i improvizovana pijaca. Opšti haos. 

Direktorka Prve gimnazije obratila se urbanistima s molbom za osmišljavanje unutrašnjeg dela dvorišta koje je sada neuređeno, a moglo bi da se prtvori u lepo i tiho mesto gde bi đaci provodili školske odmore. 

Pored spomenika Jevrejima u naselju Bagremar je slobodan, ali neuređen prostor od skoro jednog hektara. To je idealno mesto za parkovsku ili kakvu drugu zelenu površinu s različitim sadržajima za stanovnike okolnih naselja.

U naselju Pivara izraziti urbani džepovi su skver Brioni i Pivarski park, na Aerodromu prostor ispred obdaništa „Aviončić”, a na Deninom brdu skver u blizini crkve. U Palilulama je potrebno urediti skver uz blok Ljubine livade, kao i skver uz Ulicu kneza Miloša. 

Zapušten prostor je i iza zgrade Prirodno-matematičkog fakulteta, iznad igrališta za mali fudbal. Slično je i sa velikom površinom pored Klinike za pulmologiju i u Ulici Dragana Panića pored Sušičkog potoka. U naselju Sušica neuređen je skver i širi prostor uz Ulicu Petra Bojovića, sa igralištem Grujina Česma. Obnovu zahteva i naseljski park u Ulici „Filipa Kljajića” između Zetske, Partizanske i Ulice V. Dulića.

Ovde se spisak urbanih džepova na teritoriji grada Kragujevca ne završava, navedeni su samo neki koje je markirao i glavni gradski urbanista. Dakle, imamo delimičnu, ali uverljivu sliku stanja – šta sada? Ivan Radulović je naveo i niz mogućih partnera koji bi sa gradskim preduzećima i ustanovama učestvovali u osmišljavanju, projektovanju i realizaciji kojom bi zapuštene površine bile dovedene u stanje „po meri građana”, ali – o tom potom. 

Sada bi svakako najznačajnije bilo „probuditi” predstavnike gradske vlasti, staviti im na sto ideje i predloge i uz podršku civilnog sektora, žitelja svih mesnih zajednica, ljudi od struke koji nisu zaposleni u javnom gradskom sektoru, insistirati da se prvo otvori priča o ovoj temi. Problem je u tome što se na kraju sve svodi na političke odluke jer i urbanističke planove i projekte raznih nivoa usvajaju skupštinski organi. Dakle, potrebni su konkretni planovi i projekti, određivanje budžetskih sredstava za te namene i onda „kramp u ruke”. 

Studija koju je uradio glavni gradski urbanista svakako je dobar polaz. Osmišljenim sređivanjem urbanih džepova mogla bi donekle da se popravi slika grada koja je i te kako naružena „velikom” gradnjom bez dobrih prostornih i detaljnih planova, da se malim urbanim oazama koliko je moguće pokriju krupne greške na gradskom tkivu.

ISKUSTVA DRUGIH GRADOVA
Daju poverenje mladim i kreativnim

Mnogi gradovi  imaju iskustva sa uređivanjem urbanih džepova, a u Srbiji su to pre svih Beograd i Novi Sad. U Beogradu je sproveden projekat redizajniranja 22 zapuštena gradska kutka, a jedan od njih je na Vračaru u Baba Višnjinoj ulici.

Na nekadašnjem neuređenom prostoru između brojeva 17 i 19 u ovoj ulici stanari su, kako kažu, dobili neobični dnevnu sobu na otvorenom. Zasađen je novi sadni materijal, postavljene klupe, urađeno dodatno osvetljenje, a za sedenje je namenjena i skulptura u centralnom delu zelene zone. Postavljene su i nove sprave za vežbanje, pa je nekadašnje ruglo koje su stanari zaobilazili, revitalizovano prema projektu dve mlade pejzažne arhitektice.

„Skulptura koja je postavljena kao centralna tačka u prostoru treba da asocira na sobu gde može da se sedi i leži, da se ponaša kao u svojoj kući. Glavna poruka je da se kultura ponašanja koju svako neguje u svom domu prenese i na okolinu”, objasnila je jedna od autorki projekta.

U okviru projekta „Novi Sad – evropska prestonica kulture” od 2022. godine uređeno je 46 urbanih džepova, a jedan od njih je javni prostor u naselju Detelinara. Na nekada zapuštenom mestu izgrađeno je dečje igralište i prostor za društvena okupljanja građana, a autori su dvojica mladih arhitekata iz Beograda.

Posebna iskustva u obnovi urbanih džepova imaju stanovnici Beča. Racionalni Austrijanci su uredili prostore pored zgrada u kojima žive, a neki od njih pretvoreni su u bašte, u kojima udružene komšije gaje razne vrste povrća. I lepo i korisno.

Autor: Miroslav Jovanović

Izvor: Kragujevacke.rs

Tagovi:

1 thoughts on “Zašto u Kragujevcu nema dobre pejzažne arhitekture?

  1. Gradski urbanista nije postavljen da radi Studije !!! Može da pokrene njihovu izradu , ali ne i da ih on radi . Nigde u EU funkcioneri ne rade Studije ! Nek ode u ulicu Milovana Glišića ka Cara Lazara , da vidi kako se sade bašte na trotoaru ! Nek pogleda kako svaka NOVA zgrada u centru , za svoj deo podiže visinu trotoara ! Pa trudnice sa decom ne mogu da voze kolica, a stari su ugrožene da se kreću ! A ne da sedi i radi Studiju za svoj džep koju mu niko nije tražio. SNS-ovska posla !

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.