BBC NEWS NA SRPSKOM

Zdravlje i korona virus: Moždanu maglu posle kovida izazivaju krvni ugrušci, pokazalo istraživanje

BBC News na srpskom
Moždana magla

Getty Images
Posledice dugotrajnog kovida su različite, ali još nije jasno zašto se javljaju

Krvni ugrušci u mozgu ili plućima mogli bi da budu uzrok pojedinih stanja posle dugotrajnog kovida poput moždane magle i umora, pokazuje studija iz Velike Britanije.U istraživanju je učestovalo 1.837 ljudi zaraženih korona virusom zbog čega su bili na bolničkom lečenju.

Naučnici kažu da dva krvna proteina ukazuju da su ugrušci jedan od uzroka.

Oni smatraju da 16 odsto tih pacijenata ima problema sa razmišljanjem, koncentracijom ili pamćenjem najmanje šest meseci posle preležane bolesti. Dugotrajni kovid može da se razvije i posle blažih infekcija.

Istraživački tim, sa univerziteta u Oksfordu i Lesteru, naglašava da se:

  • njihovi nalazi odnose samo na pacijente primljene u bolnicu
  • oni su samo „prvi deo slagalice“ i potrebno je dodatno istraživanje pre nego što se predloži ili testira bilo koji potencijalni tretman

Identifikovanje indikatora i potencijalnih mehanizama bio je „ključni korak“ u razumevanju moždane magle posle virusa korona, rekao je Pol Harison, autor studije sa Univerziteta u Oksfordu.

Ali dugotrajni kovid može da izazove i mnoge druge probleme.

„To je kombinacija nečijeg zdravlja pre same infekcije i onoga što se dešava posle, a što se odražava na fizičko i mentalno zdravlje“, objašnjava Kris Brajtling, profesor respiratorne medicine iz Lestera.

Sajmon Retford, univerzitetski profesor iz Lankašira, bio je dve nedelje u komi pošto se zarazio koronom 2020, a lekari su njegovoj porodici rekli da očekuje najgore.

Iako se 70 odsto oporavio i dalje mu je teško da se usredsredi, ima problema sa pamćenjem i gubi tok misli.

„Prošlog meseca sam vodio kurs i bio sam poput sporog kompjutera koji se bori da se pokrene.

„Ako preteram sa radom, umorim se“, kaže on.

Iako se možda neće oporaviti u potpunosti, i dalje je optimističan.

„Još sam tu, a hiljade ljudi nije“, dodaje.

U studiji Oporavak posle kovida-19, objavljenoj u časopisu Prirodna medicina (Nature Medicine) navodi se da visok nivo proteina fibrinogena i proteinskog fragmenta D-dimer dovodi do moždane magle.

„I fibrinogen i D-dimer izazivaju zgrušavanje krvi, što potvrđuje hipotezu da su krvni ugrušci uzrok postkovid kognitivnih problema.

„Fibrinogen direktno može da deluje na mozak i njegove krvne sudove, dok D-dimer često ukazuje na krvne ugruške u plućima, a problemi u mozgu mogu se javiti i usled nedostatka kiseonika“, objašnjava Maks Taket, autor analize sa Oskforda.

Ljudi sa visokim nivoom D-dimera su se žalili i na ekstremni umor, nedostatak sna i da im je sve teže da zadrže posao.

Slične rezultate imala je i američka studija.


Pogledajte i ovu priču o posledicama dugotrajnog kovida:

Život sa dugotrajnim kovidom: „Više ne mogu da plešem i igram fudbal”
The British Broadcasting Corporation

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

BBC NEWS NA SRPSKOM

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.