SRAMOTNO JE I DOSADAŠNJE ĆUTANJE

Društvo Komentar

Napokon se, povodom sramotne infrastrukturno-saobraćajne marginalizacije Kragujevca, oglasio i jedan  predstavnika lokalne političke “klase” koji, pod pomalo pretencioznim nalsovom “Ne može se više ćutati”, ispravno zaključuje da  o toj marginalizaciji koja definitivno odredjuje budućnost šumadijske i prve srpske prestonice, te industrjskog, obrazovnog i zdravstvenog  centra centralne i zapadne Srbije i Raške oblasti (Sandžaka), u Kragujevcu svi “mudro ćute”. “Ćuti vlast, ćuti opozicija, ćuti Univerzitet, ćute poslanici i preduzetnici”, navodi autor, konstatujući, donekle ispravno, da “samo javnost hrabro negoduje, ali joj je domet mali”.

      Ispravno se, nadalje, navode i posledice koje Kragujevac trpi, i koje će tek da ga strefe usled infrastrukturno -saobraćajne marginalizacije, odnosno činjenice da su ga zaobišli ili ga zaobilaze svi izgradjeni i planirani koridori i auto-putevi. Otuda poziva gradsku vlast, predstavnike stranaka koji je čine, narodne poslanike, rektora, dekane, rukovodstvo Kliničkog centra,  to jest, kako tvrdi, sve “uticajne i moćne ljude” u gradu da se “konstantno bore da se završi auto-put od Kragujevca do Batočine i da se Kragujevac auto-putem poveže sa Preljinom”.

         Jedina nevolja  sa rečenim obraćanjem “moćnima” i “uticajnima”  u Kragujevcu leži u tome što, reklo bi se, kuca na uveliko odškrinuta, ako ne i otvorena vrata. Proverljiva je činjenica, naime, da je kragujevačka javnost, oličena,  bez preterane pretenciznosti, ali i bez lažne skromnosti, u dnevnom listu DANAS i portalu Glas Šumadije koji odavno, povodom saobraćajne marginalizacije Kragujevca, vode otvorenu polemiku sa potpredsednicoom Vlade i resornom ministarkom Zoranom Mihajlović, i kojima su se, u poslednje vreme, pridružili nedeljnik “Kragujevačke novine”  i Radio Slobodna Evropa, u velikoj meri doprineli da konačno počnu pripremni radovi na izgradnji i poslednje deonice (kroz Batočinu) moderne saobraćajnica Kragujevac – Koridor 10, te da Ministarstvo gradjevinarstva, saobraćaja i infrastruktre ovih dana raspiše tender za izradu projektne dokumentacije za gradnju brze saobraćajnice Kragujevac – Mrčajevci, kojom će centar Šumadije da bude povezan sa Moravskim koridorom, a preko njega i sa Koridorom 11.   

          I dok  se javnost, iako “malih dometa”, borila i izborila da se stvari makar pomere sa mrtve tačke, i gradnja modernih, četvorokoloovoznih saobraćajnica, kojima Kragujevac treba da bude povezan sa koridorima koji su ga – usled totalne nezainteresovanosti predstavnika  gradskih vlasti, ali i Kragujevčana na visokim funkcijama u Beogradu (pre svih bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića i večite ministarske svega i svačega Slavice Djukić Dejanović ) – kako – tako bude pokrenuta ili postane deo zvaničnih državnih planova, dotle su “moćni” I “uticajni” predstavnici lokalne vlaste, Univerziteta, Kliničkog centra i drugih ustanova i institucija bili u mišjoj rupi, u kojoj su, , čast izuzecima (ako ih ima),   bili i ostali posvećeni ekskluzivno ličnim i interesima porodice, pri čemu potonji pojam treba tumačitii i kao tip organizacije.

      U prilog rečenom činjenica da “moćnim” i uticajniim”  dekanima i rektoru Univerziteta faktički “ispred nosa”, to jest kod same zgrade rektorata u korov zarasta gradilište Centara izvrsnosti, sa Centrom za istraživanje i bankom za čuvanje matičnih ćelija.Nadležni u državi  tim povodom su se oglasili i pokrenuli tek kad ih je ista ona javnost o tome obavestila i prozvala. 

     O “moćnima” I “uticajnima” u Kliničkom centru svedoči  i to što ih policija poslednjih dana ganja i hapsi zbog šibicarskih muljaža sa javnim nabavkama, čime vladajući režim pred licem najšire domaći javnost demonstrira navodnu borbu protiv korupcije.  Špekuliše se, inače i uzgred, da neke od “uglednika” u toj zdravstvenoj ustanovi od hapšenja spašava jedino članska karta vladajuće Srpske napredne stranke. O nejakoj i nezainteresovanoj gradskoj vlasti, te autsajderima na funkcijama narodnih poslanika, koji u Narodnoj skupštini isključivo zastupaju partijske (čitaj: lične interese), bespredmetno je i govoriti.  Opozicija je, s druge strane, i kadrovski nejaka i dobrim delom interesno umrežena sa vladajućim režimom.

     Sve ovo, naravno, ne znači da kompletna politička javnost, Univerzitet i ostale relevantne ustanove i pojedinci od integriteta ne bi trebalo  da se probude i poruče državnim vlastima da će da prate i kontrolišu realizaciju započetih i najavljenih infrastrukturnih projekata, vezanih za završetak konekcije sa Korodrom 10 i povezivanje sa Koridorom 11, bez čega će Kragujevac definitivno da potone u palanački mulj. Jer, tačno je: „Ne može se više ćutati“. U stvari: Sramotno je više ćutati!  

Piše: Zoran Radovanović

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *