Odbornička grupa Zajedno za Šumadiju predlaže da jedna ulica u Kragujevcu ponese ime Sergia Marchionnea. U ZZŠ smatraju da bi trebalo da se „kao znak zahvalnosti, poštovanja i uspomene na njega, postavi spomen ploča, a jedna ulica u gradu ponese ime čoveka, koji je Kragujevac vratio na mapu gradova autoindustrije“.
Kragujevačkog automobilskog giganta „Zastavu“, najpre su uništile crne devedesete tj. propadanje metalskog kompleksa tokom perioda sankcija. Naša fabrika automobila je tavorila, a onda naglo počela da propada, što je dovelo do velikih egzistencijalnih problema za sve radnike i kooperante nekadasnjeg ponosa Kragujevca i bivše SFRJ. Ipak, najveća katastrofa „Zastavu“ je zadesila 1999. godine kada je bila razorena tokom bombardovanja u kojem je uništeno preko 160.000 kvadratnih metara proizvodnih površina.
Slab oporavak je usledio tek početkom dvehiljadite, koji se ubrzo pretvorio u radnicki bunt. Nada se u Kragujevac i Srbiju vratila 29. septembra 2008. godine kada je potpisan Ugovor sa italijanskim Fijatom. Kragujevac je tada na čelu sa tadašnjim gradonačelnikom Veroljubom Stevanovićem, srdačnom dobrodošlicom docekao nase italijanske prijatelje natpisom „Benvenuti a casa“, piše u saopštenju Zajedno za Šumadiju.
U ZZŠ podsećaju da je za tri i po godine Fijat je obnovio i izgradio oko 1,4 miliona kvadratnih metara hala, koje je stavio pod krov. U Kragujevac je doveo cetri svoja velika dobavljaca, koji su izgradili pogone u Grosnici ( Magneti Marelli, Johnson controls, SIGIT, HTL), napravio na desetine kilometara nove gasovodne i kanalizacione mreze i uspeo da izgradi veliku energanu sposobnu da obezbedi stalno napajanje strujom grada velicine Kragujevca. Najmodernija Fijatova fabrika u svetu smestena na obali Lepenice, projektovana je za proizvodnju 160.000 automobila, a moguce je dostici kapacitet cak 300.000 vozila. Kompleks fabrike FCA se prostire na 1, 4 miliona kvadratnih metara od cega je nekoliko stotina pod krovom, sto je cini najvecim objektom te vrste u jugoistocnoj Evropi.
Kako ističu u ovoj stranci ističu – najvecu zaslugu za preporod fabrike i automobilske industrije u nasem gradu dugujemo gospodinu Markjoneu, koji je dao buducnost Fijatu kada je to bilo nemoguce. Bivsi premijer Italije, Matteo Renzi, nazivao ga je čovekom koji je stvarao radna mesta, a ne nezaposlenost. U to smo se mi, Kragujevčani i te kako uverili i zato kao izraz zahvalnosti i u znak uspomene na sve sto je učinio za fabriku i radnike, naše sugrađane, smatramo da najmanje što možemo da učinimo kako bi sačuvali uspomenu na njega i na dugogodišnju saradnju i prijateljstvo sa njim, je nazvati jednu ulicu po njemu, navodi se u saopštenju odborničke grupe Zajedno za Šumadiju.