034 Jovanka Nikolić: Kragujevac je grad tolerancije, neka tako i ostane

Ponedeljak, 8. april

Uveli smo novu rubriku – 034. Ideja je da imamo nedeljnu hroniku Kragujevca. Koleginica i drugarica Gordana Jocić probila led, sudeći po komentarima i broju onih koji su njen dnevnik pročitali – pogodila je u živac. A i mi sa njom.

Ali, ne lezi vraže, zaboravili smo da pitamo koga smo hteli, pa da ne bude „praznog hoda“ da i ja napišem nešto.

Nisam u Kragujevcu. Grad, kroz prozor iz daljine, izgleda uskomešano. Kao pred start neke trke, kao da se samo čeka zvuk pištaljke.

A ja čekam da neko – opozicija pre svih, reaguje na bruku od subote, kada je među 80 televizija koje su prenosile TV Informer bila i Radio televizija Kragujevac. Njih 79 su to radile sopstvenim parama, pa i neka su. Ova u Kragujevcu se brukala za naše pare, svih preko 60 miliona dinara iz budžeta. Ništa, ni glasa ni abera od onih koji bi trebalo da kontrolišu kako se troši naš novac. Možda da se ne zamere zbog 30 negledljivih sekundi, koliko dobiju u izveštaju sa neke konferencije za novinare?

Priča se da u KK Radnički ponovo dolazi Muta Nikolić. Dašićeva vlast nepogrešivo vuče Verkove poteze iz vremena pada.

Utorak, 9. april

Godinama na vlasti, radikali su se izvitoperili, zaključio je Skerlić, radikalizam se rentirao i od njega se ugodno i bez znoja lepo živelo i vladalo. Po celoj državi i narodu radikali su raširili „beznačelnost“, cinizam, zluradost, bezočnost i licemerje, tako da od njihovih početnih ideja o socijalnoj i nacionalnoj pravdi, o demokratiji, tvrdio je Skerlić, ništa nije ostalo.

U Radikalnu stranku su ušli mladi ambiciozni ljudi koji istrebljuju druge stranke i sve druge označavaju kao neprijatelje naroda koje plaćaju „tuđinci“, pre svega i jedino „Germani“. Beskarakternost i besprincipijelnost poput epidemije su zahvatile celo društvo.

Po preporuci čitam „Ko je ubio Jovana Skerlića“ Momčila Đorgovića. Sve je isto, samo Skerlića nema.

Sreda, 10. april

Radnički sam pratila kada nas je na tribinama bilo manje od deset, ali i o Aranđelovdanu, mislim ’98, kada je po snegu od pola metra utakmicu gledalo preko 20.000 ljudi.

Danas imam potrebu da branim one koji ne žele na stadion. Na utakmicu sa Novim Pazarom pozive su uputili psihijatri, građanski aktivisti, gradonačelnik Dašić (pokazaće se da je imao više efekta nego kad poziva na miting SNS-a), Školska uprava… A atmosfera je takva da fali još jedino da neka radikalka prokune one koji neće sa tribina u boj sa Novim Pazarom.

Na lažnom profilu na fejsbuku pojavila se fotografija doktora Džige i Borisa Kovačevića Šume kao navijača Crvene Zvezde i ironičan naslov: „vole Kragujevac“. Doktora Džige koji je za kragujevačku odbojku učinio više nego svi pre i posle njega zajedno.

A ako ćemo da se prebrajamo, teško da autor te objave ima mnogo veze sa Kragujevcem. Jer, od onih 400 kuća, koliko je grad imao pre samo 220 godina, Šumadija je sabirala i okupljala, nikad nije brojala krvna zrnca.

Poneki glas koji upita – a gde su reflektori, su čime ćemo u Evropu, proglašavan je neprijateljskim. Pravo na izbor za koga ćemo i gde da navijamo, izdajom kragujevačkog duha.

A meni se sve čini da su se Šumadinci ponosili baš pravom na stav koji ne ugrožava drugog. Pravom da bira. Za koga će da glasa, navija, s kim će na kafu.

Kragujevac je grad tolerancije, u Kragujevcu su i strašnih devedesetih mnogi našli utočište, pa ne dozvolimo da nas sada posednu radikalne emocije, pa makar i navijačke.

Četvrtak, 11. april

I dalje nisam u Kragujevcu. Radnički pobedio. Stižu mi fotografije navijača, utakmice… Euforija u gradu. Potrebno nam je nešto lepo. Kragujevčani ujedinjeni, atmosfera podseća na koncert grupe SMAK za Dan grada.

I opet osećaj iz naslova – kakvih god da smo političkih stavova, Dan grada je dan svih nas, Radnički se voli i nije potrebno da to jedni drugima dokazujemo. To je tako.

Petak, 12. april

Nekada član Zajedno za Šumadiju, sada šef odborničkog kluba Srpske napredne stranke, Aleksandar Lazović, odgovara bivšoj stranci, pa piše: „Da se obratim čuvenom političkom dvojcu Dalibor Jekić & Veroljub Verko Stevanović: Gospodo, vlast ste odavno izgubili i Kragujevčani vam je neće ponovo dati jer ste za sobom ostavili milijarde dugova, uništena preduzeća sa neisplaćenim zaradama, ugasili ste Šumadiju, Pionir, dečije odmaralište na Bešnjaji, ruinirali kragujevačko odmaralište na Kopaoniku, ojadili kragujevački sport dovođenjem klubova iz drugih gradova“.

U redu je da se menjaju stavovi, čovek sazri, shvati greške, ali bi bilo dobro da nas je Lazović na sve ovo upozorio dok je bio deo vlasti Jekić/Stevanović.

U senci političkih vesti ostaju one o stalnim uspesima mladih Kragujevčana – učenika osnovnih škola, srednjoškolaca, najmlađih sportista… Učenice škola „21. oktobar“ i „Radoje Domanović“, Lena Vujić i Dunja Vulović osvajaju drugo mesto na republičkom tamičenju iz engleskog jezika.

Subota, 13. april

U Topoli tribina Otvorene građanske platforme Glas Srbije i ProGlasa. Glas Srbije okuplja 18 organizacija iz Srbije, iz Kragujevca Za Kragujevac – Znamo se, čiji će lider dr Miroslav Stojanović Džiga predsedavajući udruženjem narednih godinu dana, a Milan Milosavljević biti predsednik Izvršnog odbora.

Dok vozim prema Topoli misao – kako je Šumadija lepa. Govornici (pitam da li će da govori cela sala, jer bi svi nešto da kažu), isto misle za delove Srbije iz kojih dolaze. Govore o tome kako naprednjačka vlast centralizuje zemlju u liku jednog čoveka, iznose detalje kako im se uništavaju plodni vinogradi, voćnjaci, kako se građani u svojim gradovima, opštinama, selima, ne pitaju ništa. Kažu da je Srbiji mesto u Evropi, govore jezikom naroda, često bez političke korektnosti… Glumica Ceca Bojković, koja je zajedno sa novinarkom Biljom Stepanović i Pecom Popovićem tu ispred ProGlasa, pita kako bi cela Srbija mogla da ih čuje.

U ovom trenutku nikako. Sem da se ljudi odreknu svojih poslova, svojih života, pa da krenu od trga do trga.

Nedelja, 14. april

Danas putujem za Beograd, na sastanak u organizaciji ProGlasa. Vozim kroz Šumadiju.

Autorka je osnivačica i urednica Glasa Šumadije