Boris Kovačević, bivši pomoćnik gradonačelnika za međunarodnu saradnju Kragujevca i osnivač građanskih pokreta „Kragujevačka priča“ i „Šumadijski blok 21“ za Glas Šumadije piše na temu korupcije, o čemu se u Kragujevcu sve više govori:
Tema korupcije sve je prisutnija u kragujevačkoj javnosti. Da to nimalo ne prija predstavnicima lokalne vlasti, videlo se i na poslednjoj sednici Skupštine grada, prilikom koje su vidno uznemireno reagovali na pomen korupcije u gradskoj upravi.
Međutim, ono o čemu može da se govori je stvaranje sistema, poslovne klime i prakse u našem gradu, koja je pogodna za pojavu, rast i ekspanziju koruptivnih aktivnosti. Ukoliko ne postoji uređen moderan sistem gradske uprave koji ne zavisi od pojedinaca, ukoliko ne postoji transparentnost i mehanizam kontrole, već se kompletne procedure, postupci, uslovi i dozvole za sve investicione i privredne aktivnosti u gradu obezbeđuju u jednoj gradskoj upravi, tačnije jednoj kancelariji ili od jedne osobe, onda se stvara podloga za blokadu i kolaps sistema sa jedne , ali i brojne zloupotrebe s druge strane.
Kao neko ko je godinu i po dana vodio resor međunarodne saradnje grada i pokrenuo priču obnove Kneževog arsenala i celog Vojno-tehničkog zavoda (VTZ), mogu povući brojne podudarnosti sa aktuelnim pričama budući da sam neposredni svedok upliva sumnjivih pojava koje su bile sve učestalije kako se projekat koji sam vodio širio i koje su na kraju krajeva rezultirale nemogućnošću nastavka realizcije cele priče i našim izlaskom iz gradske vlasti pre godinu dana. Cilj bio da se oko VTZ-a okupi celokupna domaća stručna javnost kako bi se realizacijom projekta doprinelo opštem napretku Kragujevca ali i da se ispostavilo da takav pristup nekome nije odgovarao.
Obnova VTZ-a je nešto što može da preporodi grad i pozicionira nas visoko na mapi evropskih modernih gradova. Izgradnja kompleksa od nekoliko desetina hektara, sa različitim kulturnim, ugostiteljskim, turističkim i privrednim sadržajima, šetalistima, parkovima, restoranima, moderno organizovanim u starom industrijskom stilu, koji priča priču Kragujevca o istoriji, razvoju, kulturi, državnosti i budućnosti ovog grada zahtevala je da u celu priču uključimo apsolutno sve relevantne i nadležne institucije i struku. To je jedini ispravan put. Angažovali smo Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije, Republičku direkciju za imovinu, Udruženje urbanista Srbije, Udruženje arhitekata Srbije (predsednika), profesore Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Univerzitet u Kragujevcu, pre svega Filološko – umetnički fakultet, kao i priznate kragujevačke arhiteke, urbaniste, poznavaoce privrednih kretanja i druge stejkholdere. Sjajna sinergija i saradnja svih nas rezultirala je realizacijom brojnih aktivnosti : stručnih i javnih rasprava, radionica, neposrednom razmenom iskustava sa drugim gradovima i ogromnim koracima u rešavanju imovinskih problema, pronalaženjem partnera koji bi u finansijskom smislu podržali naše planove kao i realizacijom međunarodnog konkursa za idejno rešenje. Svi ovi subjekti, pojedinačno i kolektivno bili su deo tima koji je trebalo da bude nosilac razvojne priče kompleksa VTZ-a, Kneževog Arsenala, ali i Kragujevca i Šumadije.
U jednom momentu, iz neobjašnjivih razloga, godinu dana nakon pokretanja projekta i dolaskom novog v. d.načelnika GU za investicije i razvoj koji se predstavlja kao najbliži gradonačelnikov saradnik, dolazi do konflikta i neslaganja sa manje-više svim gore navedenim institucijama i njihovim predstavnicima. Namera da se svi stručnjaci i učesnici uklone iz dalje priče a sa ciljem da se odluke donose u uskom krugu ljudi, idealan je mehanizam za stvaranje prostora za razvoj korupcije i zloupotrebe gradskih potencijala u korist pojedinaca, svakako ne grada i građana. Kada postoji želja da se na mala vrata proguraju privatni interesi na uštrb javnog interesa onda se isključuju iz aktivnosti svedoci, činioci, struka i javnost, kako bi se u uskom krugu povezanih lica ostvarivali pre svega lični interesi. Upravo na to me ovo iskustvo podseća i otvara sumnju o istinitosti sve glasnijih priča o “šefovom kvitaru” i jedne kancelarije u kojoj se sve rešava.