Ukrajinu je od početka rata napustilo skoro 850.000 građana, među kojima je najviše žena i dece, jer je proglašena opšta mobilizacija za sve muškarce od 18 do 65 godina, koji zbog toga ne mogu da napuštaju zemlju.
Uznemirujućih izveštaja koje mediji šalju sa graničnih prelaza Ukrajine sa Poljskom, Mađarskom i Rumunijom u čijem fokusu su ljudi koji se rastaju sa svojom porodicom i vraćaju se u rat, je sve više.
Takve scene će ostati u sećanju Tetjane Fedosejeve Miletić, koja je sa porodicom bila u poseti roditeljima u Kijevu. Ona je sa mužem i ćerkom uspela da se evakuiše iz Ukrajine i preko Rumunije stigne u Srbiju svojoj kući u Kragujevcu.
Porodica koja ih je dovezla do granice sa Rumunijom i koja je trebala da se smesti kod njih u Kragujevcu nije bila te sreće.
Njihov prijatelj je tokom vožnje saznao da je izdata naredba o opštoj mobilizaciji, a s obzirom da je imao 39 godina morao je da ostane. Njegova supruga i malo dete nisu želeli da se razdvajau pa su posle mnogo ubeđivanja, molbi i suza, odlučili da se svi vrate u Kijev.
- Koliko je samo suza proliveno na graničnim prelazima porodica koje su se razdvajale svesne činjenice da se možda više nikada neće videti. Iza njih je ostajao, otac, muž, sin ili brat, svejedno. Ostajala je voljena zemlja i gradovi u kojima su rođeni, a pred njima je bila samo neizvesnost. Tu bol sigurno ćemo nositi svi u duši do kraja svojih života, priča Tetjana.
Tetjana je diplomirala na Kijevskom nacionalnom univerzitetu “Taras Ševčenko”, na Odseku za srpski jezik i književnost, te radi od kuće za inostranu firmu kao prevodilac i kao menadžer tehničke podrške u IT kompaniji, koja proizvodi igrice sa sedištem u Ukrajini.
U Srbiju je dolazila od 2004. godine, dok je studirala srpski jezik, a 2012. godine se udala za državljanina Srbije i od tada sa porodicom živi u Kragujevcu.
Ona je sa mužem i ćerkom početkom februara stigla u glavni grad Ukrajine u posetu roditeljima koji žive u Kijevu. Nameravali su da u Kijevu ostanu do početka aprila, ali su zbog rata kupili avionske karte na letu Kijev–Beograd za petak 25. februara. Napad na Ukrajinu počeo je u rano jutro 24. februara, kada je vadušni prostor zatvoren za civilne letove, zbog čega su morali da traže alternativni prevoz prema zapadu te zemlje.
Miletići su prespavali jutro kada je počeo rat, jer ih je tek u devet sati probudila jaka detonacija.
- Toliko smo čvrsto spavali, kao nikada do sada. Skočila sam iz kreveta kada je odjeknula eksplozija i pogledala u telefon na kome je bilo stotine propuštenih poziva i poruka. Svi su nas zvali i pitali da li smo na sigurnom i zašto se ne javljamo. Naravno, uhvatila nas je panika, ruke su počele da se tresu. Pili smo neka sredstva za smirenje, ali smo znali da moramo da se evakuišemo. Pozdravili smo se sa mojim roditeljima i otišli na Železničku stanicu u Kijevu, kaže Tetjana.
Pokušali su da kupe karte za neki voz prema zapadu, ali su posle šest sati čekanja, kada su stigli do šaltera obavešteni da us sve karte za nekoliko narednih dana prodate.
- Bili smo uplašeni i razočarani pa je moj muž panično tražeći bilo kakav prevoz ka zapadu, telefonom pozvao jednog našeg prijatelja, koji mu je rekao da se on spremio i da uskoro polazi sa porodicom prema rumunskoj granici, kaže Tetjana.
Taj prijatelj im je ponudio i da oni pođu sa njima, ali se ispostavilo da ni to nije tako jednostavno, jer je trebalo do njega da putuju skoro dva sata kroz Kijev, na koji su padale bombe i u kome su odjekivale eksplozije.
Ipak, uz mnogo sreće uspeli su da stignu do prijatelja koji ih je čekao sa ženom i detetom, seli u njegov auto i krenuli prema zapadu.
Tokom putovanja pratili Gugl mapu i slušali vesti na radiju koje su bile veoma uznemiravajuće i sve dramatičnije. Na putu je bilo mnogo automobila i čestih zastoja, ali su ipak stigli do grada Černivci gde su u lokalnoj upravi saznali da Ukrajinci starosti od 18 do 65 godina ne mogu da napuštaju zemlju jer je proglašena opšta mobilizacija. To je značilo da njihov prijatelj koji ih je dotle dovezao ne može da izađe iz zemlje, a pošto njegova supruga nije htela da se razdvaja od njega, rešili su da zajedno ostanu u Ukrajini.
Ipak su nastavili dalje prema Rumuniji, kako bi ih prijatelj dovezao što bliže graničnom prelazu.
- Zbog ogromne gužve na putu koji vodi ka graničnom prelazu kolima nismo mogli napred, pa smo uzeli svoje kofere i dalje krenuli peške, ali smo uplašeni eksplozijama koje su se čule u daljini počeli da trčimo. Naša devojčica nije mogla da juri sa nama pa je je muž uzeo u naručje i trčao sa njom napred, dok sam ih ja vukući kofere, pratila, priča Tetjana Fedosejeva Miletić.
Kaže da su,kada su stigli na ukrajinsko-rumunski granični prelaz Porubne – Siret, brzo obavili formalnosti jer su imali svu potrebnu dokumentaciju i ubrzo su se obreli na rumunskoj strani, gde su ih dočekali volonteri koji su im dali hranu i vodu i ponudili im da se odmore, ali su oni želeli da što pre nastave put prema Srbiji. Ispostavilo se da je autobuski prevoz organizovan samo prema zapadnim zemljama, a da se prevoz za Srbiju može potražiti u prvom većem gradu, što su i učinili. Tamo su, sasvim slučajno, pronašli svog “belog anđela” koji ih je svojim kolima prevezao do graničnog prelaza sa Srbijom, udaljenom 800 kilometara od tog mesta. Sa srpske strane granice već su ih čekali muževljeva sestra sa zetom.
Prve izbeglice iz Ukrajine stižu u Srbiju
Drektor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović rekao je da su prve izbeglice iz Ukrajine već počele da dolaze u Srbiju, za sada, uglavnom kod svoje rodbine i prijatelja.
On je naveo da se, prema procenama Mađarske, očekuje da 600.000 ljudi dođe u tu zemlju, te da će broj izbeglica koji će u Srbiju doći zavisi isključivo od ponašanja suseda.
Ako oni budu imali problema sa brojem ljudi i ukoliko dođu do stadijuma da ne mogu da prihvate te izbeglice, pretpostavljam da će jedan značajniji broj ljudi doći i do nas. Pogotovo, što Ukrajinci Srbiju shvataju kao prijateljsku zemlju, koja joj je bliska, rekao je Đurović.
On je kazao da Srbija trenutno ima mesta za 6.000 izbeglica i da bi s obzirom na situaciju trebala da obezbedi najmanje 10.000 mesta.
U Kragujevcu mirovni skup – Stop ratu u Ukrajini
U Kragujevcu će danas biti održan Mirovni skup pod nazivom Stop ratu u Ukrajini na kome će građani Kragujevca izraziti solidarnost sa ukrajinskim narodom.
Početak skupa koji organizuje grupa Ukrajinki iz Kragujevca sa svojim prijateljima, je u 16 časova na Đačkom trgu ispred Prve kragujevačke gimnazije.
Podrška Ukrajini u ovom teškom trenutku je istovremeno podrška miru u celom svetu, navodi se u dopisu grupe Ukrajinki iz Kragujevca.
Organizatiri su naglasili da na skupu neće biti govora već da će Ukrajinci razvijanjem ukrajinske zastave duge 30 metara i antiratnim porukama ispisanim na velikim transparentima pozvati na prekid rat u Ukrajini.
Tekst: Glas Šumadije
Fotografija: Stanice metroa u Kijevu služe kao skloništa, Reuters