Iako je prošlo tri dana od kada je 36 odbornika opozicije zatražilo sazivanje gradskog parlamenta po hitnom postupku i šest dana od kada su Višem javnom tužilaštvu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije, podneli krivične prijave protiv gradskih čelnika, ti isti čelnici nit govore nit romore.
A nije da nismo pokušali da ih pitamo – šta se dešava? Dobili smo odgovor da, za sada, nema komentara.
Ali, da krenemo redom. Parlamentarna opozicija u Kragujevcu optužila je gradske čelnike da su odlukom da se isplati gotovo 300 miliona dinara privatniku za zemljište koje je državna svojina, prekršili više zakona i najavila podnošenje krivičnih prijava protiv odgovornih. Reč je o parceli nekadašnjeg Zastavinog servisa, o čemu je Glas Šumadije pisao još u julu prošle godine.
Odbornik Slađan Rakić je objasnio da je privatnik iz Sremske Kamenice svojevremeno kupio dva objekta kod „Zastavinog servisa“ i dobio oko 60 ari zemljišta na korišćenje za šta je platio milion dinara, a da predmet ove prodaje nije bilo zemljište površine oko tri hektara koje je ostalo u vlasništvu Republike Srbije, odnosno grada Kragujevca.
Sve to je razlog da opozicija podnese krivične prijave protiv gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, vršioca dužnosti gradskog pravobranioca Zlatka Gorgievskog i predsednika Skupštine grada u prošlom sazivu Miroslava Petrašinovića. Na prijavi su potpisi svih 36 opozicionih odbornika u gradskom parlamentu, kao i na zahtevu za održavanje vanredne sednice Skupštine grada.
Posle jedne decenije opozicije u kragujevačkoj skupštini ima i više od broja koji je potreban da može da traži sazivanje sednice po hitnom postupku, koju pored Gradonačelnika, Gradskog veća može sazvati i najmanje jedna trećina ukupnog broja odbornika što je u slučaju Kragujevca 29.
Bojan Stojadinović iz Zajedno za Šumadije objašnjava da je procedura sazivanja sednice po hitnom postupku definisana Poslovnikom o radu Skupštine grada Kragujevca, i to u članu 202. koji kaže da predsednik mora zakazati sednicu na pisani zahtev i potpise odbornika u roku ne kraćem od 24 sata. Ali u tom članu niti u ostalim članovima koji se bave sednicom po hitnom postupku se ne definiše najduži rok za njeno odražavanje.
- Ovo nas, primenom poslovnika vraća na definisane rokove za sednicu po redovnom postupku (takođe je 1/3 odbornika može sazvati), gde u članu 123. predsednik Skupštine mora zakazati sednicu u roku od 15 dana, od prijema zahteva. Iz svega ovoga proizilazi da se sednica Skupštine grada po ovom zahtevu 1/3 odbornika mora sazvati, zaključuje Stojadinović.
Kako u Kragujevcu duže od decenije jedna opoziciona grupacija nije ispostavila ozbiljniji zahtev, potrebno je objasniti kakve su mogućnosti. Jedna, najmanje verovatna, je da odbornici opozicije i vlasti dođu na sednicu i da se sednica održi.
Druga mogućnost je da na sednicu dođe opozicija i predsednik Skupštine a odbornici vlasti da je bojkotuju. U tom slučaju predsednik Skupštine konstatuje da nema kvoruma za rad i odlučivanje i sednica se ne održava.
Treća – da u skupštinsku salu uđu opozicioni odbornici opozicije, ne predstavnici vladajućih partija, da ne dođe ni predsednik Skupštine. U tom slučaju sednicu otvara jedan od potpisnika zahteva za sazivanje i konstatuje da nema kvoruma za rad i odlučivanje i sednica se ne održava.
Kakav god da bude rezultat, opozicija je pred javnost iznela ozbiljnu temu. Zanimljivo da se vlast ne oglašava, iako javnost očekuje neko objašnjenje.