Cilj projekta koji finansira Fond za nauku Srbije jeste razvoj jeftinijeg i efikasnijeg leka za ublažavanje simptoma spinalne mišićne atrofije kod odojčadi. Tim koji čine naučnici sa Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu i naučnici sa Beogradskog univerziteta u naredne tri godine radiće na stvaranju palijativne terapije za ovu neuromišićnu bolest. To bi bila terapija koja bi se koristila uz već postojeće terapije koje država finansira. O projektu čija je vrednost oko 285.000 evra za naš portal govorili su vođa projekta i redovni profesor na PMF-u dr Milan Mladenović i dr hemijskih nauka Nevena Tomašević.
- Suština jeste da se tom terapijom olakšaju simptomi pre, tokom i posle primanja lekova koji su dostupni trenutno, a od kojih je najpoznatiji zolgensma. On je najskuplji lek na svetu i jedna terapija košta 2,125 miliona dolara. Naš cilj je ne da izlečimo spinalnu mišićnu atrofiju, jer bi to trebalo da radi lek zolgensma, već da pokušamo da isključimo jedan protein koji zapravo stiumuliše, potpomaže odumiranje mišića kada se bolest već konstatuje, navodi dr Mladenović koji na kragujevačkom PMF-u radi već petnaest godina.
Doktor Mladenović dalje objašnjava da će oni za te svrhe koristiti posebu tehnologiju PROTAC i razviti molekule koji će moći da lociraju taj enzim u našoj ćeliji i da ga „na licu mesta” degradiraju, odnosno da pomognu da se on „odvede” u tzv. protozome kao ćelijske organele i da se tamo razlože.
- Cilj je da u ćeliji potpuno smanjimo koncentraciju tog proteina i sprečimo odumiranje mišića, te da na taj način olakšamo simptome spinalne mišićne atrofije, kaže dr Milan Mladenović.
Kragujevački tim koristiće veštačku inteligenciju na više nivoa, dr Mladenović navodi da će koristiti objašnjivu veštačku inteligenciju koja će im reći zašto su molekuli, koji su literaturi publikovani kao inhibitori enzima HDAC4, aktivni.
- Kada budemo naučili iz rezultata veštačke inteligencije zašto su ti molekuli aktivni, onda ćemo moći da menjamo njihovu strukturu i da dizajniramo i sintetišemo još aktivnije molekule. Sa druge strane, koristićemo nešto što se zove generativna veštačka inteligencija, a to su algoritmi koji će na osnovu naučenog moći da sami dizajniraju nove molekule, naravno, mi ćemo kontrolisati uslove pod kojima će se ti modeli generativne veštačke inteligencije razvijati, odnosno poštovaće se sva pravila farmakodinamike da bi taj lek mogao da se smatra lekom, navodi sagovornik.
Doktor Mladenović ističe da će se oni baviti dizajnom molekula primenom veštačke inteligencije i farmakološkim ispitivanjima na nivou enzima, to jest ispitivaće da li su stvarno aktivni inhibitori i PROTAC molekuli koje će dobiti.
- Kada se budu sintetisala jedinjenja, nakon toga će se vršiti testiranje jedinjenja na nivou enzima HDAC4, te kada se budu jedinjenja ispitala sledeća faza jeste ispitavanje unutar ćelije na specijalizovanim ćelijskim linijama. Kada se budu dobili ti rezultati, sledi faza ispitivanja selektivnih jedinjenja, odnosno najaktivnijih na laboratorijskim životinjama. Na laboratorijskim životinjama će se vršiti izazivanje mišićne atrofije, nakon toga će se jedinjenja aplicirati i u sledećoj fazi će se ispitivati farmakološki i biohemijski profil tih jedinjenja, navodi koleginica iz tima dr Nevena Tomašević.
Ona dodaje da je važno istaći da će se sva ispitivanja na laboratorijskim životinjama vršiti u skladu sa dozvolama etičke komisije.
Na Institutu za informacione tehnologije njihova koleginica Sanja Matić baviće se genetskim i imunološkim ispitivanjima, a tim organskih sintetičara iz Beograda koji predvodi prof. Vladimir Savić, zajedno sa kragujevačkim timom, sintetisaće date molekule.
Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.