- Ja sam ceo život bila vezana za selo, zahvaljujući majci. Moja majka je iz Gornjih Jarušica i bukvalno smo svaki vikend bili u selu. Svaki letnji raspust smo sestra i ja provodile kod nane i dede. Oni su mi preneli tu ljubav, tako sam zavolela životinje.
Veterinarka Milica Veselinović, vlasnica MilVet veterinarske ambulante, ovim rečima želi da objasni koliko je odabir veterine kao budućeg zanimanja za nju bio jednostavan i prirodan.
Posle završenog fakulteta, Milica je stažirala godinu dana u Državnoj veterinarskoj stanici u Kragujevcu. Nakon stažiranja, 2007. godine nije imala predstavu gde dalje. U to vreme postojećim veterinarskim ambulantama nisu bili potrebni doktori, a Državna veterinarska stanica je otišla u stečaj, pa je godinu dana radila kao komercijalista.
Veliku pomoć za samostalni početak duguje roditeljima. Već je imala staru kuću koja je, kako Milica Veselinović priča, bila baš razrušena, ali to je značilo da ima lokal u centru. U istom dvorištu je njen otac podigao i kuću, koju je ona sa suprugom dovršila. Njena majka je prevremeno otišla u penziju i dobila otpreminu, što je iskorišćeno za početak rada MilVet veterinarske ambulante, koja radi od 2010. godine.
- Prvo krenem sa malom ambulantom, bukvalno nisam imala ni ultrazvuk, ni ništa. Pa se to vremenom posle širilo. Tako da su se malo sklopile i kockice.
Milica Veselinović kaže da iako se otvaraju nove ambulante, ljudi vole da isprobaju, ali da se ipak vraćaju. U neku ruku, ona smatra, da je prednost njene ambulante to što radi sama, ali i to što joj je u dvorištu i kuća.
- Ja i pomislim da nema novih klijenata, ustalilo se sve. Međutim, sigurno jednom dnevno dođe neko novi.
S druge strane, u šali kaže da je ne pitaju više da li je u ambulanti, već da li je kod kuće.
- Onda mi posao dođe, ne mogu da kažem baš kao hobi, ali volim to što radim i nije mi naporno. Valjda imam i sreće što se bavim ovim poslom.
Kada je počela, kaže ona, radila je sa kravama, ovcama i svinjama, takozvanu veliku praksu. Ali kada je došla do nivoa da može da živi od brige o kucama i macama bilo joj je lakše i prešla je na to.
- Ali i dalje idem na selo i svoju decu vaspitavam tako.
Milica kaže da je korona doprinela tome da ljudi nabavljaju ljubimce da bi mogli da izlaze ili kako bi zabavili decu. Smatra da je to trend koji je u porastu.
- Sad je veliki deo posla oko malih životinja. U selu su se krave skroz izgubile, gubi se taj stočni fond i to je tragedija u celoj Srbiji.
Pored ekonomskih razloga, kaže da joj je i kao ženi lakše da iznese decu i kućne poslove kada je blizu, nego da izlazi na teren.
- Tu sam u ambulanti, ne moram da se šetam, čistije je, imam i dijagnostiku, radimo krvnu sliku i ultrazvuk. Sve je mnogo lakše kad pacijent dođe u ordinaciju.
Ipak, rad sa životinjama je veoma odgovoran, a ume da bude i naporan. Milica Veselinović kaže da se nekada budi noću kada je pozovu. Kada je u pitanju štenjenje pasa, obično joj klijenti, kojima održava zdravlje ljubimaca, najave kada treba da bude „u pripravnosti”. Šaljivo dodaje da je sada „malo u godinama” pa nije lako kao nekada.
Otprilike godinu dana pored vlasnice MilVet veterinarske ambulante tu je i njen đak, budući student veterinarskog fakulteta, koji dolazi da pripomogne i uči.
Milica sa klijentima komunicira i onlajn, često je kontaktiraju putem Vajbera zbog saveta, kratkih intervencija ili kad klijenti sa ljubimcima odu negde pa se nešto desi.
- Ljudi to ne zloupotrebljavanju, sve natera muka.
Miličini „pacijenti” su uglavnom psi, dok su na drugom mestu mačke. Bude tu i poneki papagaj, kornjača, a ponekad je pozovu i za morsko prase.
- Kod pasa leti obično budu intervencije da vadimo travke, Popino prase, iz šapica i uva. Avgust je mesec za neke alergije, sad cveta ambrozija, pa im suze i krmeljaju oči. Krajem septembra kreću neki virusi, obično respiratorni.
Kada udomljavamo psa ili mačku sa ulice, Milica kaže da je preporuka da se životinja očisti od glista i krpelja, dakle spoljašnjih i unutrašnjih parazita. Nakon procene starosti i pola, veterinari treba da klijente posavetuju kako da hrane ljubimca i da se dogovore oko prve vakcine protiv zaraznih bolesti koja se prima od pet do sedam dana nakon čišćenja od parazita. Vrlo je važno da životinja vakcinu primi nakon čišćenja i bude apsolutno zdrava. Ako slučajno ima parazita, to remeti mikrofloru creva i ne odreaguje lepo na vakcinu jer ona obara imunitet.