U Srbiji se godišnje dijagnostikuje oko 700 pacijenata sa melanomom, od kojih oko 200 metastazira i pređe u četvrti stadijum. U mesecu kada se obeležava Svetski dan borbe protiv melanoma, prim. doktorka Gordana Savčić, iz ordinacije Margo medica Kragujevac, u novoj epizodi emisije Na Zdravlje govori o ovom problemu i apeluje na sve građane da jednom godišnje odu na dermatološki pregled mladeža.
- Svaki trenutak je pravi trenutak da odete na pregled, jednom godišnje zdrave osobe treba da dođu i pregledaju svoje mladeže. Pregled se obavlja makroskopski, gleda se golim okom i aparatom koji se zove dermatoskop koji sa velikom preciznošću može da pokaže da li je promena visokog rizika, da li se radi o melanomu ili ne.
Melanom je jedan od najmalignijih tumora kože, navodi doktorka, objašnjavajući kako do njega dolazi. Savet koji upućuje svima jeste da se pri samopregledu kože vode „ABCDE” kriterijumima.
- A znači asimetrija, svaka promena koja je asimetrična, nepravilnog oblika može da bude jedan od kriterijuma za dijagnostiku melanoma, B (borders/ ivice) koje su nepravilne, sa pregibima, podrivene, C označava boju, nekada postoji više boja na jednoj promeni, više od dve boje. D je dijametar, osnova je da je veći od 6mm, ali ima melanoma i na manjim promenama i E je elevacija i evolucija melanoma, što znači da li je izdignut iznad ravni kože ili se nalazi u samoj ravni, kao i koliko brzo napreduje. Sam pacijent na osnovu ovih kriterijuma može da proceni otprilike koja je lezija kritična, a savet je da se obrati lekaru da bi imao stručno mišljenje o tome, kaže prim. dr Savčić.
Beningne promene na koži su papilomi, akrokordoni koji su u boji kože, rasuti po vratu, tu su i seboreične kerotoze, takve promene nisu alarmantne. Rizik za dobijanje melanoma se procenjuje na osnovu više kriterijuma, navodi doktorka, jedan od prvih kriterijuma je nasledni faktor, „ako vam je neko u bližoj porodici imao neki od malignih tumora kože, vi već nosite deo rizika za melanom”, u riziku se i osobe sa svetlom bojom kože, fototipovi I i II, takođe u rizičnu grupu ubrajaju se i osobe koje su bile izložene zračenju i one koje posećuju solarijume.
Doktorka Gordana Savčić smatra da je svest pacijenata podignuta u odnosu na ranije periode: „Ljudi koji dolaze u ordinaciju vidim da su već dosta dobro informisani, znaju rizike od melanoma, velika većina koristi kreme sa faktorom, ali svakako i dalje treba raditi na podizanju svesti da bi se faktor UV zračenja smanjio na minimum”.
Promene se prate, u zavisnosti od rizika, na tri meseca, šest meseci ili godinu dana. Ako je osoba ranije imala melanom, onda su kontrole češće, ozbiljnije, rade se dodatni pregledi da bi sve to bilo sigurnije za samog pacijenta.
Ukoliko dermoskopski nalaz odgovara malignom melanomu promena se uvek skida, a uklanjanje radi nadležni lekar, objašnjava dr Savčić. Na pitanje koliko je pacijent u riziku da opet dobije melanom ukoliko mu je jednom uklonjen, doktorka navodi da joj njeno iskustvo pokazuje da se pacijenatima koji su imali površinski melanom on nije vratio ni posle dvadeset godina. Dok, kod osoba kod kojih su zahvaćeni limfni čvorovi, procenat je značajno veći.
Najnovije istraživanje koje je počelo negde 2023, a u ovoj godini bi trebalo da se završi odnosi se na vakcinu protiv malignog melanoma, „vakcina bi bila veliko pomoćno sredstvo da do melanoma ne dođe”.
Kada je reč o povredama mladeža i pitanja da li one dovode do pojave melanoma, doktorka kaže da one ne predstavljaju faktor rizika, ali da ukoliko bi se stalno jedan isti mladež povređivao, kod njega bi moglo da dođe do mutacije ćelija, da one prerastu u maligne.
- Trideset posto melanoma nastaje na postojećim mladežima, a sedamdeset posto može da bude novoformirano. Kod nas vlada jedno uvreženo mišljenje koje apsolutno nije medicinski opravdano, a glasi – najbolje je ne dirati mladeže, jer ko dira mladež, to će da se iskomplikuje. Moj savet je bolje ukloniti deset zdravih mladeža kod plastičnog hirurga, nego da vam ostane jedan koji će vam upropastiti život, kaže doktorka.
Ona dodaje da mnoge osobe imaju veliki broj mladeža i da kod njih nije poenta ukloniti sve, nego je na lekaru da dobro proceni koji mladeži nose veći rizik, pa samo njih odstraniti.
- Ja obično kažem pacijentima ako moram neku promenu da pratim na tri meseca, pri tome osoba ranije nije imala melanom i nikakav rizik, onda je uklonite, nema razloga da živimo u strahu, najednostavnije je da se takva promena ukloni i da nemamo problem, navodi dr Gordana Savčić.
Video i fotografija: Lazar Novaković