Profesor ekonomije Slaviša Tasić izjavio je danas da je vreme da država polako izlazi iz priče sa Fijatom, sa čim se nisu složili ostali ekonomisti i sindikalci tokom onlajn debate „Slučaj Fijat: Epilog i budućnost investicija u Srbiji“, ali je nesporno za sve učesnike da nema dovoljno javnih podataka o efektima subvencionisanja investitora.
Predsednik Granskog sindikata metalaca „Nezavisnost“ Zoran Stanić je, otvarajući onlajn debatu u organizaciji fondacije Fridrih Ebert, rezultat pregovora Vlade i Stelantisa (Fijata) oko položaja radnika opisao izrekom „kako sam se uzdala, dobro sam se udala“.
Sekretar Saveza samostalnih sindikata Zoran Mihajlović ocenio da je pri potpisivanju ugovora sa „Stelantisom“ o proizvodnji električnog automobila napravljena kardinalna greška, pošto zaposleni nisu ni pomenuti.
- Kad je 2007. Fijat dolazio u Srbiju, takođe je napravljen ugovor koga javnost nije videla, ali je jasno stajalo koliko će biti zaposlenih. Ovoga puta desilo se što se desilo – imamo fabriku koja nema zaposlenih, i koja će teško funkcionisati u budućnosti, ocenio je Mihajlović.
I dok Mihajlović smatra da država ne treba da izlazi iz posla sa Fijatom, koji je – prema njegovom mišljenju – profitabilan, profesor ekonomije Slaviša Tasić misli da je vreme da država „polako izlazi iz te priče“.
- Nezaposlenost je pre 20 godina u Kragujevcu bila oko 35 odsto, a sada je oko 10 do 12 odsto. To je danas jedan normalan grad i ne vidim zašto bi se ostajalo u tom poslu, osim ako sad imamo Fijat i malinare kao grupe koje stalno nešto traže, rekao je Tasić i ocenio da ista pravila moraju da važe za sve.
Pomoćnik direktora sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić ocenio je da Fijat danas nije više tako značajan za domaću privredu kao u trenutku kada je došao u Srbiju, ali da to ne znači da ga se treba odreći.
- Naša privreda je danas daleko vitalnija – nekada je naš kreditni rejting bio BB- sa negativnim trendom, sada BB+ sa pozitivnim trendom, po čemu smo u rangu sa članicama EU poput Bugarske i Rumunije, ali treba imati na umu da su zbog Fijata brojni investitori uopšte došli u Kragujevac i Srbiju, naglasio je Stanić.
Profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu Jelena Žarković je, osvrćući se na domete politike subvencionisanja investitora po radnom mestu, ukazala da oni dolaze u Srbiju zato što znaju da će im država pokriti deo troškova radne snage.
- To implicira da naša radna snaga zapravo nije jeftina, a to je rezultat poreskog sistema koji značajno opterećuje niže zarade. Subvencije su rezultat pogrešne poreske politike koja se ne menja već 20 godina, upozorila je Žarković.
Slaviša Tasić je napomenuo, a ostali učesnici su se saglasili, da ne postoje javno dostupna istraživanja koja bi pokazala kakvi su efekti politike subvencionisanja po radnom mestu, uključujući i subvencije date Fijatu, kao i da smatra da dokaze o njenoj uspešnosti treba da ponude oni koji tvrde da treba dati i po 100.000 evra po radnom mestu u nekim slučajevima.
- Lično verujem da bi se Srbija jednako razvijala i da nismo davali subvencije“, rekao je Tasić dok je Zoran Stanić iz sindikata „Nezavisnost“ uveren da su one imale pozitivnu ulogu, jer bi, kako je rekao, neki investitori sigurno, umesto u Srbiju, otišli kod suseda koji su takođe ponudili finansijsku podršku.
Na pitanje o tome ko će na kraju platiti otpremnine radnicima Fijata – Stelantis ili država, Zoran Mihajlović iz Samostalnog sindikata skrenuo je pažnju se sve što se pojavljivalo tim povodom u javnosti iz sfere nagađanja.
- Ako su oni pregovarali sa Vladom, i ako je na kraju uzeo predsednik (Srbije), kao što ima običaj da preseče oko svega, onda znamo odakle su pare, zaključio je Mihajlović.