Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić prikuplja novčana sredstva za Taru Todorović (2023) iz Kragujevca. Tara je prvo dete iz kontrolisane trudnoće, rođena 22. marta ove godine prirodnim putem. Po rođenju, na prvom pregledu ustanovljen je šum na srcu zbog čega je konsultovan kardiolog.
A ovo je Tara:
Ako ste ovde, izgleda da ste već čuli za mene, ali da vam se predstavim. Ja sam ta beba Tara, i imam 2 meseca, ustvari, imaću ih tačno za 10 dana! I mogu da vam kažem, baš je divan ovaj svet. Gde god se okrenem, svi su nešto brižni prema meni, i tako je bukvalno otkako sam se rodila. Doduše, prvih 15-tak dana sam bila samo sa mamom u porodilištu, dok nisam stigla kući! To je bio baš veliki događaj za mene, a i za moga tatu, jedva je čekao da stignem sa neonatologije.
Tata i mama samo mene imaju, prvo sam im dete i baš sam privilegovana, čini mi se da su rekli baš tu reč. Valjda je privilegija prvenčeta da osetim tu ljubav kada se bukvalno svima ozare i razneže lica kada me vide. Mada, to poslednjih dana sve ređe, jer je tata stalno nešto zabrinut, ali i mamu se često zaplače, kaže – boli je duša. Ne razumem baš zašto, ali primetila sam da je sve to počelo kada smo pre nekoliko dana bili ponovo kod doktora.
Iskreno, nemam pojma ni zašto smo bili tamo, sve su već znali, da mi srce ubrzano lupa, da se prečesto znojim i zamaram kada sisam. Znali su i da ne napredujem kako bi trebalo, pa šta, još sam mala, napredovaću, ceo život je preda mnom. Valjda treba samo da se odradi ta neka operacija na srcu, kako reče doktor, i to će sve da bude kako treba.
Jedini problem je, kako sam shvatila, što se operaciju ne radi naš doktor, već će morati neki u Engleskoj, Nemačkoj ili Grčkoj, nisam baš najbolje razumela. E, da, i mora to jako hitno! Možda čak i pre nego što napunim ta 2 meseca. To i nije loše, slaviću drugi mesec u Atini ili Londonu, ko zna. Tako mala, a svetski putnik. Nije šala.
Zapravo, sada mi se vraća, tada sam, kada je doktor pomenuo tu operaciju van zemlje, prvi put videla suze u očima mame i tate istovremeno, valjda su se rasplakali od sreće. Ipak, ne znam samo zašto i posle toga mama baš često jeca kada me nuna, ljubi i mazi. I stalno mi govori da sam njen borac, da sam hrabra i da ću sigurno uspeti!
Čula sam i da tata sada jako brine kako ćemo tamo, reče da je to mnogo skup put. Ne držite me za reč, ali mislim da sam čula da nedostaje 60.000 eura, što valjda nije malo. I tu im treba vaša pomoć, da skupi novac pa da krenemo na to moje prvo putovanje, na tu neku operaciju koja će da mi popravi srce. Valjda će tada ponovo da se vrati osmeh na lice mame i tate.
Sigurno hoće, uz vašu i Božiju pomoć.
Za Tarino srce!
Pomozite, bar podelite!
Donacije SMS:
Iz 
1489 na 3030
Iz 
Human1489 na 455
Dinarski: 160-6000001670749-83
Devizni: 60-6000001671181-48
IBAN: RS35160600000167118148
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
