Ovaj mali i nadasve šarmantni grad smešten je na obali Biskajskog zaliva, koji leži na severu Španije i ujedno pripada baskijskoj provinciji Gipuskoa, gde ga lokalno stanovništvo zove Donostia.
Uprkos činjenici da je veličine prosečnog većeg grada u Srbiji, nešto manje od dvesta hiljada stanovnika, ovaj gradić podjednako parira bilo kom većem španskom gradu svojim prirodnim lepotama, arhitekturom, kulturnim događajima, ljubaznošću meštana i vrhunskom gastronomskom ponudom.
Kroz grad protiče reka Urumea, a okružuju ga planine Igueldo i Ulija, kao i planina Urgul, koja se nalazi u samom središtu grada i s koje se pruža pogled na obalu.
Mnogi evropski avanturisti su još u vreme „Bel epoka“, u osvit Prvog svetskog rata, dolazili na obalu sa belim peskovitim plažama i tu provodili nezaboravna leta.
Ovaj „Pariz u malom“, kako je još poznat bio je i evropska prestonica kulture, zajedno sa poljskim gradom Vroclavom, 2016. godine.
Snaga duha stanovništva
Istorija San Sebastijana seže još u dvanaesti vek. Svojom jedinstvenom lokacijom bio je idealan za lučko i vojno središte tadašnje Evrope, ali mu ni takav basnoslovni položaj nije pomogao da izbegne mnogobrojne ratove koji su se vodili u petnaestom i šesnaestom veku. Za vreme Napoleonovih ratova grad je srušen i spaljen, potom ponovo obnovoljen, zahvaljujući entuzijastičnom stanovništvu, a kao spomen tim nemilim događajima, danas stoji ulica 31. avgusta.
Svoj procvat počinje da doživljava polovinom devetnaestog veka, nakon posete kraljice Izabele Druge, a njene redovne posete označile su ekonomsko i društveno osnaživanje. U vreme Španskog građanskog rata čitava Baskija je postala poprište krvavih bitki.
Znamenitosti
Ovaj grad obiluje zgradama izgrađenim u gotskom, renesansnom i baroknom arhitektonskom stilu.
Od sakralnih građevina izdvaja se crkva Santa Maria del Koro i trg Konstitucion, koga meštani zovu i „la konsti“. Najstariji muzej u Baskiji je Telmo, koji čuva uspomene na njenu bogatu kulturu i istoriju. Jedna od lepših građevina u gradu je i zgrada gradske većnice, grandiozna građevina smeštena uz samu obalu grada.
Da je San Sebastijan i grad ljubavi, pokazuje „Zona romantika“. Ovaj deo grada obiluje trgovinama i galerijama.
Gipuskoa trg gleda na neoklasičnu zgradu poznatu pod nazivom „Deputacija“, koja je jedno od važnih mesta zasedanja vlade. Katedrala Buen Pastor je savršen primer evropskog uticaja koji je u devetnaestom veku počeo da oblikuje današnji izgled grada. Jedno od najpoznatijih pozorišta je Viktorija Eugenija, koja je već duže od jednog veka simbol svih važnijih događanja u gradu. Od kulturnih manifestacija može se izdvojiti i Međunarodni filmski festival. Zgrada kongresnog centra Kursal je poznata po svom neonskom osvetljenju.
Uz San Sebastijan se vežu lik i delo kraljice Marije Kristine Burbon, koja je u ime kraljevine Španije dozvolila da se izgradi palata Miramar, sa pogledom na sve plaže i planine grada. Blizu gradskog centra u njenu čast je izgrađen i most Puente de Maria Kristina, koji je ukrašen čeličnim skulpturama zmajeva i grbova.
U gradskoj luci, na zapadnom delu planine Urgul, nalazi se stakleni akvarijum, čije razgledanje obuhvata i posetu prirodnjačkom muzeju, u kom je izložen kostur severnoatlantskog kita, uhvaćenog još u drugoj polovini devetnaestog veka.
Gurmanske čarolije
San Sebastijan se u svetu profilisao i kao jedna od najpoželjnijih gurmanskih destinacija. Ako se izuzme japanski Kjoto, ovo je grad koji ima najveći broj Mišelinovih zvezdica, čak šesnaest koje su raspoređene u nekoliko vrhunskih restorana.
U starom delu grada, u uskim ulicama, nalaze se mnogobrojni barovi restorani. Jedan od najuticajnijih svetskih kulinarskih magazina, britanski „Restaurant“ već dvadeset godina sastavlja listu najboljih restorana, a trenutno je restoran Arzak na desetom mestu. Ovaj restoran potiče još iz 1897. godine, a današnji vlasnik, Huan Mari Arzak, unuk je prvobitnog vlasnika, a važi i za jednog od najboljih svetskih kuvara.
Pored toga, na skoro svakom koraku se mogu jeftino probati sočni i raznovrsni pinčosi. Ovaj lokalni specijalitet je namenjen kao brzo „meze“, uz čašu vina ili piva. Pinčos označava nešto što bode, tačnije hranu koja je nanizana na ražnjić ili čačkalicu. Iako se u nekim delovima Španije naziva i tapas, iskusni gurmani kažu da se, ipak, radi o dve različite poslastice. Zanimljivo je da se plaćaju prema broju iskorišćenih čačkalica na tanjiru.
Plaže
Grad obiluje plažama, a neke od najlepših su La Konča, Ondareta i Zuriola. U kombinaciji sa zalascima sunca i pogodnim vetrom za surfovanje, daju najpotpuniji utisak o ovom baskijskom gradu.