U nedavnom odgovru na novinarsko pitanje o tome kada će, konačno, posle višegodišnjih obećanja, minimalna zarada biti izjednačena sa potrošačkom korpom, ministar finansija Siniša Mali je izjavio da minimalna zarada nije u nikakvoj vezi sa potrošačkom korpom. Naprosto je bolno koliko je ova apsurdna tvrdnja istinita – brojni zaposleni građani Srbije koji primaju minimalnu zaradu ne mogu tim prihodima da pokriju osnovne životne potrebe.
To je kategorija koja se u teoriji i praksi socijalne zaštite zove ‘siromašni zaposleni’. Postojanje ove kategorije je znak neodržive i samim tim neuspešne ekonomske politike svake evropske vlade. To je bitno ako je Srbija još uvek Evropa.
Jasno je, naravno, o čemu se ovde radi. Ministar Mali je hteo da kaže da u njegovoj politici, u njegovim merama, minimalna zarada i potrošačka korpa imaju zasebne ‘resore’. U njegovoj glavi to su dva odvojena sveta: svet koji prihoduje i svet koji troši. Ministar Mali ne razmiša o ljudima, on razmišlja o brojevima: ulaz-izlaz, prihod-rashod, suficit-deficit. Obični ljudi i njihovi životi su nadležnost ministarstva za socijalnu zaštitu i drugih ‘levih’ ministarstava. Ako baš pritisne sirotinja i kriza i nešto mora da isplati da ljudi ne bi umirali od gladi, onda odvoji neku crkavicu za decu, samohrane majke, penzionere, mlade. Pet hiljada ovde, deset hiljada onde. Uvek jednokratno, da se gase vatrice mogućeg bunta pred (uvek očekujuće) izbore.
Ovo je filozofija, logika i politika ministra finansija, prinudnog upravnika srpske blagajne. Kao Šerif od Notingema ili Superhik, on uzima (ili uskraćuje) siromašnima da bi pomogao (ili olakšao) bogatima, uglavnom strancima. Kao i njegov šef Vučić, svodi ceo sistem na jednokratne odluke jednog čoveka. Nema transparetnog finansijskog sistema, mehanizam tripartitnog dogovora (sindikati-poslodavci-država) je spor i neefikasan, a ‘helikopterski novac’ stvara oreol spasioca oko glava predsednika Vučića i ministra Malog. I za to je obezbedio adekvatan zakonski okvir, tako da može da odgovori novinarki da zakon ne predviđa vezu između minimalne zarade i potrošačke korpe. Ali zdrav razum ljudi koji žele da žive pristojno lako povezuje ove dve stvari. I to je velikom broju ljudi jasno. Samo onim SNS/SPS poslanicima koji su postavili ovakve zakonske okvire nije jasno šta su napravili. Njih i njihove lidere zakon uspešno štiti od zdravog razuma.
Srbija Centar se zalaže za minimalnu zaradu od koje može dostojanstveno da se živi.