Treći vek u blatu i fekalijama – Život između rupa i kratera u Bresničkoj ulici

Nema ko se od nas milon puta nije nasmejao kultnom video klipu koji se vrti na netu već skoro dve decenije u kojem onaj Jagodinac kaže „čekali smo 300 godina da nam asfaltiraju ulicu”. E, ali Jagodinci iz Labuda Đukića su dočekali a žitelji Bresničke ulice nisu nikad. Njima to nije smešno.

Čak i najstariji stanovnici Bresničke ulice, koja tako gordo nosi ime po kome je čitavo naselje dobilo ime, i žive u njoj već generacijama ne mogu da se slože oko toga koliko ulica postoji. Neki kažu 150 godina, drugi još i duže. Od kad postoji naselje u Trmbasu ona je tu jer se tuda za njega prolazilo. Sad, da li je iz dahijskog ili perioda posle, pre ili posle Miloša, nije ni toliko bitno. Smenjivali su se na ovim prostorima, okupatori i oslobodioci, režimi, sistemi, vlade i vlasti ali je ulica ostala autentična: rupčage, krateri i blato do guše.

Bresnička se proteže skoro kilometar i na treći vek postojanja od 19. ali tih stotinak porodica koje u njoj žive, generacijama asafalt i kanalizaciju nikada nisu dobili.

– Ne mogu da provezem auto jer na sredini ulice ne mogu da prođem kolima između rupe i kratera, kažejedna naša sagovornica i, ne preuveličava stanje ove kaljuge koju ulicom ne mogu nazvati ni najostrašćenije lokal patriote. Jednostavno, ne ide.

Pre neki dan čoveku se odvalio točak i auto sada na početku ulice čeka majstora, stoji tako kao podsetnik drugim vozačima da ulaze bez preke potrebe. Teško je u nju ući (i, posle izađi) i kad je preka potreba. Leti prašina, rupčage, smrad od fekalija i kanalizacije… Letnje kiše odmah poplave Besničku i rupe postaju pravi krateri.

Zimi je još gore – neprohodna je totalno. Blato, sneg, koji niko je ne čisti jer ne može da se prođe i tako žive u začaranom krugu od kako znaju za sebe i to samo dva kilometra od najstrožeg centra grada.

– Sada kada je mraz, pa se blato steglo, nekako se put nazire, ali kada padne kiša ili sneg ni ne vidi se kuda ulica stvarno prolazi, kažu naši sagovornici iz Bresničke. Jedan od njih, napominje da kada su nedavno bili snegovi, tri dana iz kuće nije ogao da izađe i prođe njom, ni peške – kakvi crni kolima.

A, nije da su sedeli skrštenih ruku. Nebrojeno puta su se žalili i tražili da dobiju makar pristoje uslove, nešto što se podrazumeva kad živite u velikom gradu.

Radojko Perišić (60) u Bresničkoj broj 54 živi pune četri decenije. Dva puta je bio sa delegacijom svojih komšija kod gradonačelnika, prvo Radomira Nikolića a potom i jesenas kod Nikole Dašića apelujući da im se sredi ulica.

– Obećano nam je da će da se uradi kanalizacija, uradi kolektor i sve to da počene ove godine, kaže on.

Godina je već na izmaku a ništa nije ni početo.

– Vidite kakav je put. Njega u stvari nema. Mi nemamo ulicu. Pre neki dan kad je bio sneg to je strašno. Isto je kad je kiša, bare voda… tu nema prolaska. Deca iz škole dolaze kao da su negde sa planine Zlatibora ili zaseoka na Goliji, mokri do guše. Molimo gradonačelnka Dašića da ispoštuje dogovor, ponovo apeluje on.

Perišić ističe da je projekat gotov, da su svi žitelji dali pristanak (overen kod notara za sve radove) treba samo neko da dođe i konačno uradi Bresničku ulicu.

Približavaju se izbori podsećaju žitelji Bresničke, kojih sa komšijama iz susednih, sporednih ulica koje se uključuju u nju a u još su gorem stanju, ima kako kažu „petstoinak glasača”.

Milosava Prodanović (74) iz broja 42 živi u ulici 55 godina.

– Decu sam vodila u školu tako što sam im nosila cipele koje će da obuju na kraju ulice kad iz nje izađemo. Tako sam vodila i unuke a sad stižu i praunuci kaže ona. Kaljače nose deca već više od pola veka. Katastrofa, jedini je njen komentar.

Komšija sa početka Bresničke iz broja pet rezignirano napominje:

– Kada sam počeo da radim kuću 1986. godine dolazila mi je tri puta opštinska inspekcija da proveri „da li imam sve papire”. Imao sam, ali od tada oni nikada ništa nisu uradili na sređivanju ulice. A, svi su kao i ja platili sve dažbine i danas ih plaćaju. Sve komunalije koje postoje izmirujemo, uplaćivali smo sve samodoprinose, kao da stvarno imamo ulicu, ironičan je on.

Nkola Trajković (27) iz Bresničke 53 iskren je – ovo je sramota.

– Dokle će svaka vlast ovako „da tera sa nama”. Svaki put kad se najavljuju radovi na infrastruktri „mi smo prvi” i „prioritetni” ali asfalt nismo dočekali. Pred izbore onda se „zagreju” dođu svi kod nas, sjate se ovde, svaka stranka se pojavi „da se reklamira” i ona opet ništa, navodi on, dodajući da su sve njih isto dočekali ali asfalt nisu. A, dolazili su Verko bezbroj puta, pred prošle izbore Slavica Đukić Dejanović… i uvek sa istim ishodom – nikakvim.

Stanovnici ulice na svakih šest meseci menjaju delove na automobilima, spone, remena… amortizere i češće.

– Taksisti neće ni da uđu u ulicu. I to je problem. Možda se prevari samo poeki kome je to prvi put da je dobio ovu adresu. Pogreši jednom i više nikad. Stariji ljudi kada pozovu taksi, kažu im da peške dođu do početka ulice do asfalta, u Bresničku – ne ulaze, navode i ovaj, još jedan od svojih brojnih problema, Bresničani.

Porodici Radenković, iz donje ulice Bokeljske koja izlazi na Bresničku čim padne kiša ulazi nam voda u kuću.

– Bukvalno plivamo u fekalijama, jadaju se oni, koji su posle  bezbroj puta menjanja istrulelih parketa i laminata sad svuda stavili pločice. Ne ide drugačije.

Leti je neizdrživo, žale se oni na smrad (koji se, da budemo iskreni oseća se i zimi).

Kada padnu letnje kiše i stvori se blato i jezera (a, ne bare) Hitna pomoć ne može da uđe u ulicu. Tako je ovog leta bilo puna dva meseca. Kao planinci, svoje bolesnike iznose na rukama do asfalta.

– A, zimi kada je sneg, vozilo Hitne ne može da se okrene i kada bi ušlo u uicu, nema gde. Takođe, kada su snegovi ne dolaze ni đubretari da nam odnesu smeće, pričaju Radenkovići.

Mile Radenković, iz Bolkeljske je invalid i može da vozi samo kola sa automatskim menjačem. Nedavno ih je uništio vozeći do kuće.

– Miliš po drumu ali džabe, zakačiš kamenčinu, upadneš u rupu… Otišao mi je menjač i sada je auto kod majstora. Šteta 600 evra, kaže Mile, kome je vozilo neophodno zbog kontrola i hemoterapije, a sada je prepušten sam sebi.

Inače Radenkovići imaju vikendicu na Vlasini.

– Tamo je asfaltiran svaki sokak, puteljak, asfalt nam ide do kuće a ovde u gradu u 21. veku ne. Neverovatno, opravdano je gnevna njegova supruga Dobrinka.

Svi naši sagovornici napominju ida je Bresnička ulica jedini prolaz za Teferičko groblje.

– Čovek u sanduku se okrene milion puta do groba. Vožnja njom je  jedino dobro za kamen u bubregu, šale se oni na račun svoje muke.

No, šalu na stranu, jer njima nije do nje, bezbroj puta su se žalili i u Mesnoj zajednici i u Skupštini grada. Bez ikakvog uspeha.

– Mi smo građani trećeg reda. Uvek nas otkače sa izgovorima „biće nešto” i „videćemo”… a, nikad ne bude, kažu žitelji Bresničke, napominjući da su samo za uvođenje kanalizacije i njeno uređenje sve kuće platile još pre tri decenije, po ondašnjih šest miliona (tri „rudara”). Platili i nikad dobili. Uredno još uvek korsite one svoje stare „divlje”.

Letos su štrajkovali, blokirali ulicu. Gradske vlasti su im obećale da će sve da srede i…

– … I, na tome je ostalo. Opet su nas samo otkačili, rezignirani su oni, pozivajući „da dođu ljudi da vide kako mi živimo u 21. veku u jednom od najvećih gradova u Srbiji. Da decenijama molimo i preklinjemo za parče asfalta usred grada. Sramota.”, zaključuju oni. I jeste.

Rešili su da se obrate čak i samom Vučiću, lično. Njima deluje da samo on može da im pomogne da se konačno isčupaju iz blata i fekalija. Kako trenutno izgleda Bresnička, teško d ai on može da tu nešto uradi. Mada, realno, to i nije njegov posao. Možda bi mogli da im pomognu neki drugi, čiji posao i nadležnost uređenje ulica jeste ali, očigledno neće. Ili ih ne interesuje. Mada, idu izbori…, isken su žitelji Bresničke ulice.

Foto: Lazar Novaković

Tekst je objavljen u okviru projekta „Prostorni plan Srbije – A gde je Kragujevac“, kojim će serijom tekstova Glas Šumadije pokušati da rasvetli položaj Kragujevca u novim planskim dokumentima Republike Srbije, kao i pravce razvoja grada. Projekat je podržao grad Kragujevac.