Ovo je rezultat istraživanja koje je objavljeno u decembru 2023. u časopisu Environment International, a koje je sproveo Joint Research Centre (JRC) Evropske unije u Ispri u Italiji, sa međunarodnim timom istraživača iz Italije, Holandije, Belgije, Srbije i Albanije.
Istraživači su svoje procene izneli na osnovu podataka preuzetih iz 26 gradova iz regiona, a u Srbiji su u istraživanje bili uključeni Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Smederevo, Valjevo, Zaječar, Kosjerić i Beočin.
„Zainteresovanost nauke za naš prostor potvrđuje da rizici životne sredine i zagađenje ne poznaju granice”, izjavila je za Klimu101 dr Marija Jevtić, redovna profesorka na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, koautorka rada i saradnica u sprovedenom istraživanju.
„Rezultati istraživanja JRC-a daju dodatne argumente istraživačima sa zapadnog Balkana o izboru prioriteta za istraživanje i delovanje.”
Kako se navodi u istraživanju, zagađenje vazduha u regionu, koje je ovih dana prekomerno u gotovo svim mestima gde postoje merenja, izaziva zdravstvene posledice čija se ukupna cena meri u milijardama evra godišnje, piše Klima101.
Naime, prema procenama za 2019. godinu, ekonomsko breme zagađenja česticama PM 2,5 samo u 26 ispitanih gradova kreće se od 7,8 do devet milijardi evra. Pošto se ukupni BDP Zapadnog Balkana procenjuje na oko 100 milijardi evra, to znači da je zagađenje samo u ovih 26 gradova, u kojima živi tek trećina ukupne populacije, pravi štetu koja je jednaka 8% do 9% BDP-a čitavog regiona.
Među zdravstvenim posledicama zagađenja vazduha posebno se izdvaja povećana incidentnost bronhitisa kod dece i odraslih, ali i astma, dijabetes, rak pluća, i naravno povećana smrtnost, navodi Klima101.
Kako se navodi u istraživanju, 2019. godine na Zapadnom Balkanu stopa mortaliteta usled zagađenja česticama PM 2,5 bila je između 137 i 158 smrti na 100.000 stanovnika, što je gotovo dvostruko više od ekvivalentne stope u Evropskoj uniji (69), a koju navodi Evropska agencija za zaštitu životne sredine. Pored toga, stopa mortaliteta na Zapadnom Balkanu usled zagađenja ozonom i azot-dioksidom (19, odnosno 28 smrti na 100.000 stanovnika 2019. godine) drastično je veća od evropskog proseka (4, odnosno 9 smrti na 100.000 stanovnika).
Istraživanje je otišlo korak dalje i dalo procenu udela različitih izvora zagađenja u ukupnom ekonomskom opterećenju u 10 gradova, koju je zasnovalo na ranijim istraživanjima koje je takođe sproveo Joint Research Centre.
Slika koju nudi ovo istraživanje drastično se razlikuje od one koju nude godišnji izveštaji naše Agencije za zaštitu životne sredine o izvorima zagađenja PM 2,5, a po kojima su dominantan izvor čestičnog zagađenja individualna domaćinstva, piše Klima101.
Međutim, ovde istraživači procenjuju da čak 40% ekonomskog bremena zagađenja potiče iz energetskog sektora, sa procenjenom prosečnom zdravstvenom cenom od preko 240 miliona evra godišnje po gradu. Domaćinstva i poljoprivreda čine po oko 20% ukupne cene, a preostalih 20% čine pre svega saobraćaj, upravljanje otpadom i industrija.
„Mi imamo izraz – zdravlje nema cenu, ali često plaćamo cenu pogrešnih odluka zdravljem”, dodaje dr Jevtić. „Procena ekonomskog opterećenja gradova (usled zagađenja) je izrazito značajan podatak, jer nam on direktno ukazuje na pravac u kojem treba da razvijamo politike i strategije važne za održivu budućnost.”
Autor: Klima 101
Izvor: N1